Џефри Чосер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 20:
Његово најзначајније дело је „[[Кентерберијске приче]]“, колекција од 24 [[приче]]. Од тога су само две написане у прози, а остале у стиху. Од осталих његових дела издвајају се: „Књига о војвоткињи“, „Роман о ружи“, „Парламент птица“, „Троил и Кресида“, „Легенде о добрим женама“ итд.
Џефри Чосер назван је оцем енглеске поезије, а понекад тај епитет проширују на читаву енглеску књижевност. Он је својим доприносом увођењу народног језика у књижевност имао улогу сличну оној коју је у [[Италија|Италији]] имао [[Данте Алигијери|Данте]].<ref>{{
==
Џефри Чосер је рођен у Лондону негде око 1343, иако тачан датум и место његовог рођења су непознати. Његов отац и деда били су лондонски винари, а неколико прошлих генерација били су трговци у [[Ипсвич]]у. Његово породично име произлази из француске речи -{''chausseur''}-, која значи „обућар“.<ref>Skeat, W. W., ed. ''The Complete Works of Geoffrey Chaucer''. Oxford: Clarendon Press, 1899; Vol. I p. ix.</ref> Године 1324. Џона Чосера, Џефријевог оца, отела је тетка надајући се да ће дванаестогодишњи дечак оженити њену кћерку како би задржала имање у Ипсвичу. Тетка је затворена и наметнута је глоба од £250, што сугерише да је породица била финацијски имућна.<ref>Skeat (1899); Vol. I, pp. xi–xii.</ref>
Ред 30:
Док записи о Чосеровим сувременицима Вилијаму Лангланду и песнику који је написао песму „Перл“ практично не постоје, како је Чосер био јавни радник, његов службени део живота је добро документован и постоји око петсто записа које говоре о његовој каријери.
Први од таквих записа датира из 1357. када је уз помоћ очевих веза постао паж грофице Улстера, Елизабет де Бург.<ref>Skeat (1899); Vol. I, p. xvii.</ref> Била је удата за Лајонела, војводу Клеренса, сина краља [[Едвард III Плантагенет|Едвард -{III}-]]. Тај положај довео је младог Чосера у уски дворски круг где се задржао до краја живота. Радио је као дворанин, дипломата, државни службеник, и за краља скупљајући и пописујући старо гвожђе. Године 1359. у раним фазама [[стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] краљ је искрцао војску у Француској и Чосер је с Лајонелом био део те војске. Године 1360. заробљен је током опсаде [[Ремс]]а. Едвард је платио £16 као његову откупнину,<ref>''Chaucer Life Records''
Око 1366. Чосер је оженио сестру Катарине Свинфорд, Филипу (де) Роу, која је била дворска дама краљице Филипе, супруге Едварда -{III}-. Не зна се тачно колико су деце имали, најверојатније троје или четворо. Његов син, Томас Чосер био је славан, као главни пехарник ({{jez-eng|chief butler}}) четири краља, изасланик у Француској и председник доњег дома парламента. Други син му је најверојатније био Луис Чосер, а кћерке Елизабет Чосер и Агнес.
Ред 36:
Чосер је учио право при енгл. -{''Inner Temple''}- (професионално удружење адвоката и судија) у Лондону, те је 20. јуна 1367. постао члан краљевског суда Едварда -{III}- као -{''varlet de chambre''}-, што је у то време могло означавати различите задатке. Његова супруга добијала је накнаду због рада на суду. Често је путовао у иностранство, делом као лични слуга. Тако је 1368. године био на венчању Лајонела Антверпенског и Виоланте Висконти, кћерке Галеаза -{II}- Висконтија, тадашњег владара Милана, у [[Милано|Милану]]. На томе венчању били су присутни и [[Jean Froissart|Жан Фројсарт]] и [[Франческо Петрарка]]. Смтара се да је у то време написао -{„''The Book of the Duchess''“}- у част Бланш од Ланкастера, покојне супруге [[Џон од Гента|Џона од Гента]]. Следеће године путаво је у [[Пикардија|Пикардију]] као део војне експедиције, те посетио [[Ђенова|Ђенову]] и [[Фиренца|Фиренцу]] 1373. Бројни научници, као што су -{''Skeat''}-, -{''Boitani''}-, и -{''Rowland''}-<ref>Companion to Chaucer Studies, Rev. ed., Oxford UP, 1979</ref> сматрају да је на том путовању у Италији дошао у контакт с Петрарком или [[Ђовани Бокачо|Бокачом]]. Они су га упознали с талијанском средњовековном поезијом, формом и причама које ће користити у каснијим делима.<ref>Hopper, p. viii ''He may actually have met Petrarch, and his reading of Dante, Petrarch, and Boccaccio provided him with subject matter as well as inspiration for later writings.''</ref> Сврха путовања 1377. је непозната, детаљи у историјским записима су контрадикторни. Каснији записи говоре да је заједно с Џином Фројсартом, био у мисији договора брака између будућег краља [[Ричард II Плантагенет|Ричарда -{II}-]] и француске принцезе како би се завршио [[стогодишњи рат]]. Ако је то била сврха, мисија је била неуспјешна.
Године 1378. Ричард II је тајно послао Чосера Висконтију и сер [[Џон Хоквуд|Џону
Индикација да је током своје каријере био цењен као писац, је поклон Едварда -{II}- 1374. којим је Чосер имао право на [[галон]] вина сваки дан до краја живота за неки неутврђени задатак. Такав поклон обично је даван годишње уметницима за посебна достигнућа на [[Ђурђевдан]]. Не зна се за које дело је добио награду, али идеја Чосера као песника код краља, поставља га као претходника будућим песницима лауреатима. Чосер је добијао своју текућу награду све док је Ричард -{II}- није претворио у монетарну награду 18. априла 1378.
Дана 8. јуна 1374. добио је врло уносан посао контролора у царини лондонске луке.<ref>Morley, Henry (1890) ''English Writers: an attempt towards a history of English literature''. London: Cassell & Co.; Vol. V.
Записи говоре да је у септембру 1390. опљачкан и могуће озлеђен, те је након тога 17. јуна 1391. престао да ради. Готово одмах након тога, 22. јуна 1391. почео је ради као заменик шумар, у краљевској шуми у [[North Petherton|Норт Петертону]], Сомерсет. Посао није био једноставан, иако је пружао бројне прилике за зараду. Краљ Ричард -{II}- 1934. доделио му је пензију од 20 фунти годишње.<ref>{{harvnb|Ward|1907|p=109}}</ref>
Недуго након свргавања Ричарда -{II}- записи о Чосеру нестају. Задњих неколико записа говоре како му је нови краљ, [[Хенри IV Ланкастер|Хенри -{IV}-]], обновио мировину, те да је изнајмио Чосер резиденцију у близини [[Вестминстерска опатија|Вестминстерске опатије]] 24. децембра 1399.<ref>Morley, Henry (1890) ''English Writers: an attempt towards a history of English literature''. London: Cassell & Co.; Vol. V.
== Чосер и ренесансни хуманизам ==
Ред 78:
== Критике ==
=== Ране критике ===
Песник Томас Хоклев, који је можда упознао Чосера и сматрао га својим узором, хвалио је Чосера као оснивача њиховог лепог језика<ref>Thomas Hoccleve, ''The Regiment of Princes'', ''TEAMS'' website, [http://www.lib.rochester.edu/camelot/teams/hoccfrm.htm Rochester University]</ref>. Џон Лидгејт, монах и песник из 15. века у свом тексту {{јез-енг|The Fall of Princes}} спомиње Чосера као господара језика.<ref>Према записима Каролин Колет у есеју ''Fifteenth Century Chaucer'', објављеном у књизи ''A Companion to Chaucer''. {{page|year=|id=ISBN 0-631-23590-6
=== Преписи и публика ===
Велик број преписа Чосерових дела који постоји говори у прилог великог интереса публике пре појаве штампарске машине. Постоји 83 преписа „Кантербурских прича“ (целовитих или делимичних), те 16 -{''Troilus and Criseyde''}-, укључујући и личну копију [[Хенри IV Ланкастер|Хенрија -{IV}-]]<ref>Benson, Larry, ''The Riverside Chaucer'' (Boston: Houghton Mifflin, 1987),
Чосерова публика били су дворани, те мушкарци и жене из горњих слојева друштва. Ипак пре његове смрти, публици су су се придружили и делови литерарне, средње и трговачке класе, који су читали његова сатирична писања о свештеницима, монасима и осталим црквеним службеницима. Године 1464. Џон Барон, фармер из Агмондешама, приведен је пред Џона Чадворта, бискупа Линколна, под оптужбом да је херетик; признао је да поседује књигу „Кантербуријске приче“ ({{јез-eng|
=== Штамплана издања ===
Ред 98:
* „Књига о војвоткињи“ ({{jez-eng|The Book of the Duchess}}) - 1369.
* „Троило и Кресида“ ({{jez-eng|Troilus and Criseyde}})
*
* „Договор птица“ ({{jez-eng|Parlement of Foules}})
* „Легенда о добрим женама“ ({{jez-eng|The Legend of Good Women}})
Ред 106:
== Литература ==
* {{Cite book |last=Brewer|first=Derek |title=Geoffrey Chaucer: The Critical Heritage: 1385-1837 |publisher=Routledge |year=1995|id=ISBN 0-415-13398-X |url=http://books.google.com/books?id=XbWpgaxTXYwC&printsec=frontcover&dq=Brewer,+Derek,+Geoffrey+Chaucer:+The+Critical+Heritage:+1385-1837,+Routledge,+1995,+ISBN+041513398X&ei=yrCLS_irFZuoM-uGgf0M&cd=1#v=onepage&q=Petrarch%20%20Boccaccio%20&f=false}}
{{refbegin|30en}}
* {{Cite book| title = The Riverside Чосер
| edition = 3rd
| editor1-last
| editor2-last
| editor3-last
| publisher = Houghton-Mifflin
| date = 1987
|
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer: Life-Records
|
|
| date = 1966
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer's Canterbury Tales (Selected): An Interlinear Translation
|
| publisher = Barron's Educational Series
| date = 1970
|
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer's Official Life
|
|
| publisher = Collegiate Press, G. Banta Pub. Co
|
| url = https://books.google.com/books/about/Chaucer_s_official_life.html?id=17wLAAAAYAAJ
| access-date = 12. 7. 2011
Линија 140 ⟶ 141:
}}
* {{Cite book| title = A First Sketch of English Literature
|
| publisher = Harvard University
| date = 1883
Линија 146 ⟶ 147:
}}
* {{Cite book| title = The Complete Works of Geoffrey Chaucer
|
| publisher = Clarendon Press | place = Oxford
| date = 1899
Линија 152 ⟶ 153:
}}
* {{Cite book| title = Chaucer the Maker
|
| publisher = Faber and Faber | place = London
| date = 1951
Линија 158 ⟶ 159:
}}
* {{Cite journal| title = Chaucer
|
| publisher = R. & R. Clark, | location = Edinburgh
|
| ref = harv
}}
Линија 170 ⟶ 171:
* {{Gutenberg author |id=Chaucer, +Geoffrey | name=Geoffrey Chaucer}}
* {{Internet Archive author |sname=Geoffrey Chaucer}}
* {{Librivox author |id=ISBN 2819}}
* {{[http://www.poetryfoundation.org/archive/poet.html?id=1215 Poems by Geoffrey Chaucer at PoetryFoundation.org]}}
* -{[http://www.english.fsu.edu/canterbury/index.html The Canterbury Tales: A Complete Translation into Modern English]}-
|