Џефри Чосер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
Његово најзначајније дело је „[[Кентерберијске приче]]“, колекција од 24 [[приче]]. Од тога су само две написане у прози, а остале у стиху. Од осталих његових дела издвајају се: „Књига о војвоткињи“, „Роман о ружи“, „Парламент птица“, „Троил и Кресида“, „Легенде о добрим женама“ итд.
 
Џефри Чосер назван је оцем енглеске поезије, а понекад тај епитет проширују на читаву енглеску књижевност. Он је својим доприносом увођењу народног језика у књижевност имао улогу сличну оној коју је у [[Италија|Италији]] имао [[Данте Алигијери|Данте]].<ref>{{citeCite book |last=Brewer |first=Derek |title=Geoffrey Chaucer: The Critical Heritage: 1385-1837 |publisher=Routledge |year=1995 |isbnid=041513398XISBN 0-415-13398-X |url=http://books.google.com/books?id=XbWpgaxTXYwC&printsec=frontcover&dq=Brewer,+Derek,+Geoffrey+Chaucer:+The+Critical+Heritage:+1385-1837,+Routledge,+1995,+ISBN+041513398X&ei=yrCLS_irFZuoM-uGgf0M&cd=1#v=onepage&q=Petrarch%20%20Boccaccio%20&f=false}}</ref>
 
== ЖивотБиографија ==
 
Џефри Чосер је рођен у Лондону негде око 1343, иако тачан датум и место његовог рођења су непознати. Његов отац и деда били су лондонски винари, а неколико прошлих генерација били су трговци у [[Ипсвич]]у. Његово породично име произлази из француске речи -{''chausseur''}-, која значи „обућар“.<ref>Skeat, W. W., ed. ''The Complete Works of Geoffrey Chaucer''. Oxford: Clarendon Press, 1899; Vol. I p. ix.</ref> Године 1324. Џона Чосера, Џефријевог оца, отела је тетка надајући се да ће дванаестогодишњи дечак оженити њену кћерку како би задржала имање у Ипсвичу. Тетка је затворена и наметнута је глоба од £250, што сугерише да је породица била финацијски имућна.<ref>Skeat (1899); Vol. I, pp. xi–xii.</ref>
Ред 30:
Док записи о Чосеровим сувременицима Вилијаму Лангланду и песнику који је написао песму „Перл“ практично не постоје, како је Чосер био јавни радник, његов службени део живота је добро документован и постоји око петсто записа које говоре о његовој каријери.
 
Први од таквих записа датира из 1357. када је уз помоћ очевих веза постао паж грофице Улстера, Елизабет де Бург.<ref>Skeat (1899); Vol. I, p. xvii.</ref> Била је удата за Лајонела, војводу Клеренса, сина краља [[Едвард III Плантагенет|Едвард -{III}-]]. Тај положај довео је младог Чосера у уски дворски круг где се задржао до краја живота. Радио је као дворанин, дипломата, државни службеник, и за краља скупљајући и пописујући старо гвожђе. Године 1359. у раним фазама [[стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] краљ је искрцао војску у Француској и Чосер је с Лајонелом био део те војске. Године 1360. заробљен је током опсаде [[Ремс]]а. Едвард је платио £16 као његову откупнину,<ref>''Chaucer Life Records'',. pстр. 24</ref> што је тада била значајна свота, и Чосер је ослобођен. Подаци о животу, након што је ослобођен, нису поуздани. Вероватно је путовао Француском, Шпанијом и Фландријом, можда као гласник или је чак ходочастио у [[Сантијаго де Компостела]].
 
Око 1366. Чосер је оженио сестру Катарине Свинфорд, Филипу (де) Роу, која је била дворска дама краљице Филипе, супруге Едварда -{III}-. Не зна се тачно колико су деце имали, најверојатније троје или четворо. Његов син, Томас Чосер био је славан, као главни пехарник ({{jez-eng|chief butler}}) четири краља, изасланик у Француској и председник доњег дома парламента. Други син му је најверојатније био Луис Чосер, а кћерке Елизабет Чосер и Агнес.
Ред 36:
Чосер је учио право при енгл. -{''Inner Temple''}- (професионално удружење адвоката и судија) у Лондону, те је 20. јуна 1367. постао члан краљевског суда Едварда -{III}- као -{''varlet de chambre''}-, што је у то време могло означавати различите задатке. Његова супруга добијала је накнаду због рада на суду. Често је путовао у иностранство, делом као лични слуга. Тако је 1368. године био на венчању Лајонела Антверпенског и Виоланте Висконти, кћерке Галеаза -{II}- Висконтија, тадашњег владара Милана, у [[Милано|Милану]]. На томе венчању били су присутни и [[Jean Froissart|Жан Фројсарт]] и [[Франческо Петрарка]]. Смтара се да је у то време написао -{„''The Book of the Duchess''“}- у част Бланш од Ланкастера, покојне супруге [[Џон од Гента|Џона од Гента]]. Следеће године путаво је у [[Пикардија|Пикардију]] као део војне експедиције, те посетио [[Ђенова|Ђенову]] и [[Фиренца|Фиренцу]] 1373. Бројни научници, као што су -{''Skeat''}-, -{''Boitani''}-, и -{''Rowland''}-<ref>Companion to Chaucer Studies, Rev. ed., Oxford UP, 1979</ref> сматрају да је на том путовању у Италији дошао у контакт с Петрарком или [[Ђовани Бокачо|Бокачом]]. Они су га упознали с талијанском средњовековном поезијом, формом и причама које ће користити у каснијим делима.<ref>Hopper, p. viii ''He may actually have met Petrarch, and his reading of Dante, Petrarch, and Boccaccio provided him with subject matter as well as inspiration for later writings.''</ref> Сврха путовања 1377. је непозната, детаљи у историјским записима су контрадикторни. Каснији записи говоре да је заједно с Џином Фројсартом, био у мисији договора брака између будућег краља [[Ричард II Плантагенет|Ричарда -{II}-]] и француске принцезе како би се завршио [[стогодишњи рат]]. Ако је то била сврха, мисија је била неуспјешна.
 
Године 1378. Ричард II је тајно послао Чосера Висконтију и сер [[Џон Хоквуд|Џону ХоквудХоквуду]]у, вођи енглеских плаћеника у Милану. Сматра се да је Чосер лик Витеза у „Кентерберијским причама“ ({{јез-eнгенг|Canterbury Tales}}), базирао на Хоквуду.
 
Индикација да је током своје каријере био цењен као писац, је поклон Едварда -{II}- 1374. којим је Чосер имао право на [[галон]] вина сваки дан до краја живота за неки неутврђени задатак. Такав поклон обично је даван годишње уметницима за посебна достигнућа на [[Ђурђевдан]]. Не зна се за које дело је добио награду, али идеја Чосера као песника код краља, поставља га као претходника будућим песницима лауреатима. Чосер је добијао своју текућу награду све док је Ричард -{II}- није претворио у монетарну награду 18. априла 1378.
 
Дана 8. јуна 1374. добио је врло уносан посао контролора у царини лондонске луке.<ref>Morley, Henry (1890) ''English Writers: an attempt towards a history of English literature''. London: Cassell & Co.; Vol. V. pстр. 106.</ref> Тај посао је задржао следећих дванаест година, што је било врло дуго у то време. Следећих десет година живота није забележено. Док је радио у царини, преселио се у [[Кент]]. Постао је заступник у парламенту за Кент 1386. Тада престају и записи о његовој супрузи па се претпоставља да је преминула 1387. Преживео је политичке немире тога времена, те је 12. јула 1389. постао краљевски службеник за конструкцијске радове ({{jez-eng|Clerk of the Works}}) који је организовао већину краљевских грађевинских пројеката.<ref>Morley (1890), Vol. 5,. pстр. 245.</ref> Иако у његово време нису започети никакви велики радови, надгледао је поправке [[Вестминстерска палата|Вестминстерске палате]], капеле Св. Џорџа у Виндсору, и наставио је са изградњом пристаниште у Лондонском тауеру и трибине за турнир одржан 1390. Био је то захтеван посао који је био добро плаћен, три пута више него његов прошли у царини.
 
Записи говоре да је у септембру 1390. опљачкан и могуће озлеђен, те је након тога 17. јуна 1391. престао да ради. Готово одмах након тога, 22. јуна 1391. почео је ради као заменик шумар, у краљевској шуми у [[North Petherton|Норт Петертону]], Сомерсет. Посао није био једноставан, иако је пружао бројне прилике за зараду. Краљ Ричард -{II}- 1934. доделио му је пензију од 20 фунти годишње.<ref>{{harvnb|Ward|1907|p=109}}</ref>
 
Недуго након свргавања Ричарда -{II}- записи о Чосеру нестају. Задњих неколико записа говоре како му је нови краљ, [[Хенри IV Ланкастер|Хенри -{IV}-]], обновио мировину, те да је изнајмио Чосер резиденцију у близини [[Вестминстерска опатија|Вестминстерске опатије]] 24. децембра 1399.<ref>Morley, Henry (1890) ''English Writers: an attempt towards a history of English literature''. London: Cassell & Co.; Vol. V. pстр. 106.</ref> Задњи запис о Чосеру је од 5. јуна 1400. када су му исплаћени неки дугови. Према надгробној плочи постављеној стотину година након смрти, сматра се да је преминуо 25. октобра 1400.
 
== Чосер и ренесансни хуманизам ==
Ред 78:
== Критике ==
=== Ране критике ===
Песник Томас Хоклев, који је можда упознао Чосера и сматрао га својим узором, хвалио је Чосера као оснивача њиховог лепог језика<ref>Thomas Hoccleve, ''The Regiment of Princes'', ''TEAMS'' website, [http://www.lib.rochester.edu/camelot/teams/hoccfrm.htm Rochester University]</ref>. Џон Лидгејт, монах и песник из 15. века у свом тексту {{јез-енг|The Fall of Princes}} спомиње Чосера као господара језика.<ref>Према записима Каролин Колет у есеју ''Fifteenth Century Chaucer'', објављеном у књизи ''A Companion to Chaucer''. {{page|year=|id=ISBN 0-631-23590-6 |pages=}}</ref> Два века касније Сер Филип Сидни, енглески песник у свом делу {{јез-енг|Defence of Poesie}} хвали Чосерово дело „Троило и Кресида“ ({{jez-eng|Troilus and Criseyde}})<ref>"Chawcer undoubtedly did excellently in his Troilus and Creseid: of whome trulie I knowe not whether to mervaile more, either that hee in that mistie time could see so clearly, or that wee in this cleare age, goe so stumblingly after him." [http://www.uoregon.edu/~rbear/defence.html uoregon.edu]</ref>
 
=== Преписи и публика ===
 
Велик број преписа Чосерових дела који постоји говори у прилог великог интереса публике пре појаве штампарске машине. Постоји 83 преписа „Кантербурских прича“ (целовитих или делимичних), те 16 -{''Troilus and Criseyde''}-, укључујући и личну копију [[Хенри IV Ланкастер|Хенрија -{IV}-]]<ref>Benson, Larry, ''The Riverside Chaucer'' (Boston: Houghton Mifflin, 1987), strpp. 1118. </ref> Ако се има у виду време када су настали, неколико преживелих рукописа вероватно представљају стотине изгубљених.
 
Чосерова публика били су дворани, те мушкарци и жене из горњих слојева друштва. Ипак пре његове смрти, публици су су се придружили и делови литерарне, средње и трговачке класе, који су читали његова сатирична писања о свештеницима, монасима и осталим црквеним службеницима. Године 1464. Џон Барон, фармер из Агмондешама, приведен је пред Џона Чадворта, бискупа Линколна, под оптужбом да је херетик; признао је да поседује књигу „Кантербуријске приче“ ({{јез-eng|boокbоок of the Tales of Caunterburie}}) међу осталим сумњивим делима.<ref>Potter, Russell A., "Chaucer and the Authority of Language: The Politics and Poetics of the Vernacular in Late Medieval England", ''Assays'' VI (Carnegie-Mellon Press, 1991), strpp. 91. </ref>
 
=== Штамплана издања ===
Ред 98:
* „Књига о војвоткињи“ ({{jez-eng|The Book of the Duchess}}) - 1369.
* „Троило и Кресида“ ({{jez-eng|Troilus and Criseyde}})
* „Kантербуријске„Кантербуријске приче“ ({{jez-eng|The Caunterbury Tales}})
* „Договор птица“ ({{jez-eng|Parlement of Foules}})
* „Легенда о добрим женама“ ({{jez-eng|The Legend of Good Women}})
Ред 106:
 
== Литература ==
* {{Cite book |last=Brewer|first=Derek |title=Geoffrey Chaucer: The Critical Heritage: 1385-1837 |publisher=Routledge |year=1995|id=ISBN 0-415-13398-X |url=http://books.google.com/books?id=XbWpgaxTXYwC&printsec=frontcover&dq=Brewer,+Derek,+Geoffrey+Chaucer:+The+Critical+Heritage:+1385-1837,+Routledge,+1995,+ISBN+041513398X&ei=yrCLS_irFZuoM-uGgf0M&cd=1#v=onepage&q=Petrarch%20%20Boccaccio%20&f=false}}
{{refbegin|30en}}
* {{Cite book| title = The Riverside Чосер
| edition = 3rd
| editor1-last = Benson | editor1-first = Larry D.
| editor2-last = Pratt | editor2-first = Robert
| editor3-last = Robinson | editor3-first = F.N.
| publisher = Houghton-Mifflin
| date = 1987
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-395-29031-7|pages=}}
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer: Life-Records
| last1 = Crow | first1 = Martin M.
| last2 = Olsen | first2 = Clair C.
| date = 1966
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer's Canterbury Tales (Selected): An Interlinear Translation
| last = Hopper | first = Vincent Foster
| publisher = Barron's Educational Series
| date = 1970
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-8120-0039-0|pages=}}
| ref = harv
}}
* {{Cite book| title = Chaucer's Official Life
| last = Hulbert | first = James Root
| year = 1912
| publisher = Collegiate Press, G. Banta Pub. Co
| page pages= 75
| url = https://books.google.com/books/about/Chaucer_s_official_life.html?id=17wLAAAAYAAJ
| access-date = 12. 7. 2011
Линија 140 ⟶ 141:
}}
* {{Cite book| title = A First Sketch of English Literature
| last = Morley | first = Henry
| publisher = Harvard University
| date = 1883
Линија 146 ⟶ 147:
}}
* {{Cite book| title = The Complete Works of Geoffrey Chaucer
| last = Skeat | first = W.W.
| publisher = Clarendon Press | place = Oxford
| date = 1899
Линија 152 ⟶ 153:
}}
* {{Cite book| title = Chaucer the Maker
| last = Speirs | first = John
| publisher = Faber and Faber | place = London
| date = 1951
Линија 158 ⟶ 159:
}}
* {{Cite journal| title = Chaucer
| last = Ward | first = Adolphus W.
| publisher = R. & R. Clark, | location = Edinburgh
| year = 1907
| ref = harv
}}
Линија 170 ⟶ 171:
* {{Gutenberg author |id=Chaucer, +Geoffrey | name=Geoffrey Chaucer}}
* {{Internet Archive author |sname=Geoffrey Chaucer}}
* {{Librivox author |id=ISBN 2819}}
* {{[http://www.poetryfoundation.org/archive/poet.html?id=1215 Poems by Geoffrey Chaucer at PoetryFoundation.org]}}
* -{[http://www.english.fsu.edu/canterbury/index.html The Canterbury Tales: A Complete Translation into Modern English]}-