Уздин — разлика између измена

1.232 бајта додата ,  пре 3 године
м
м
Постанак новог насеља Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румуни|Румуне]], који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. Колонизовано румунско становништво прво је насељено на месту данашњег места (тада пустаре) Падине око 1767. Прелазак на данашњу локацију села Уздина, уследио је због неповољних услова за живот (недостатка воде) 1776.<ref>Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", Нови Сад 1985.</ref>
 
Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1кm. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3m) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник МиклеМиклеа Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело [[1801]]. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у [[Банат]]у.
 
Према попису становника из 1921. године у Банату је било 72377 [[становништво|становника]] румунске националности. Интересантно је да се међу банатским Румунима после другог св. рата, није осетила значајније револуционарно расположење (као што је то било у [[Фаркаждин]]у и Падини), а разлог је вероватно тај што је у току била разграничење са Румунијом и, које је трајало скоро пет година. (1919-1923). По попису становника из 1921. године Уздин је имао 5340 становника и 1161 [[домаћинство]].
 
=== Привреда ===
Бројни трговци пре свега Срби и Цинцари су средином 19. века трговали на велико и извозили храну лађама. Товарене су лађе житарицама на Тамишу,које су затим носиле товаре низ Тамиш до Панчева, па уз Дунав и Саву до Хрватске. По једном извештају из 1859. године забележено је 7 "купеца" или трговаца храном. Године 1869. постојало је јако Трговачко удружење у Уздину, које чине окупљени трговци различитих нација.
Од 1890. године село је добило право одржавања два годишња вашара. То су 1923. године били: 4-5. маја и 21-22.новембра, а недељна пијаца средом. Од 1893. године почело је организовање штедионица у Уздину.
 
Тражили су уздински шпекуланти априла 1874. године право за одржавање вашара, у терминима: 10-12.мај и 12-14. септембар. То им није удовољено до 1892. године, када су могли да одрже два годишња вашара. То су 1923. године били кориговани термини: 4-5. маја и 21-22.новембра, а недељна пијаца средом. Од 1893. године почело је организовање штедионица у Уздину. Тако је те године основан чисто румунски кредитни завод: "Конкордија" као Прво Уздинска штедионица као деоничарско друштво.
Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине [[ратарство]] и [[сточарство]]. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредо са ратарском и сточарском производњом, изградњом [[рибњак]]а становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река [[Тамиш]] пружају веома повољне природне услове за даљи развој [[лов]]а и [[риболов]]а, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.
 
Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине [[ратарство]] и [[сточарство]]. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредо са ратарском и сточарском производњом, изградњом [[рибњак]]а становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река [[Тамиш]] пружају веома повољне природне услове за даљи развој [[лов]]а и [[риболов]]а, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.
==== Културни живот ====
Споменик палим жртвама у Другом светском рату са спомен чесмом такође се налази у средишту насеља. Дом културе ” Доина ” остварује веома значајне резултате у области културе. Први задаци културног уметничког стваралаштва јављају се у Уздину још [[1898]]. године. Тада је формирано прво хорско друштво у насељу. У [[1961]]. године оснива се секција наивних сликарки у уздину.<br />
26.978

измена