Уздин — разлика између измена

266 бајтова додато ,  пре 3 године
м
Бројни трговци пре свега Срби и Цинцари су средином 19. века трговали на велико и извозили храну лађама. Товарене су лађе житарицама на Тамишу,које су затим носиле товаре низ Тамиш до Панчева, па уз Дунав и Саву до Хрватске. По једном извештају из 1859. године забележено је 7 "купеца" или трговаца храном. Године 1869. постојало је јако Трговачко удружење у Уздину, које чине окупљени трговци различитих нација.
 
Тражили су уздински шпекуланти априла 1874. године право за одржавање вашара, у терминима: 10-12.мај и 12-14. септембар. То им није удовољено до 1892. године, када су могли да одрже два годишња вашара. То су 1923. године били кориговани термини: 4-5. маја и 21-22.новембра, а недељна пијаца средом. Од 1893. године почело је организовање штедионица у Уздину. Тако је те године основан чисто румунски кредитни завод: "Конкордија" као- ПрвоПрва Уздинска штедионица као деоничарско друштво. Исте године су виђени Уздинци свих нација, посебно Срби основали другу месну штедионицу под фирмом "Торонталска Уздинска шпар каса за кредитирање".
 
Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине [[ратарство]] и [[сточарство]]. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредо са ратарском и сточарском производњом, изградњом [[рибњак]]а становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река [[Тамиш]] пружају веома повољне природне услове за даљи развој [[лов]]а и [[риболов]]а, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.
26.978

измена