Нервни систем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 23:
| DorlandsID =
}}
'''Нервни систем''' или ''живчани систем'' ([[латински језик|лат.]] -{''systema nervosum''}-) обезбеђује усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. Нервни систем обухвата [[Неурон|нервне]] и глијалне ћелије у једном [[организам|организму]], њихов распоред и међусобне везе.<ref>{{
Нервни систем, дакле, учествује у пријему, провођењу и обради прикупљених информација о вањској и унутрашњој средини и одговору оргнизма на примљене импулсе. Уз [[ендокрини систем|систем жлезда са унутрашњим лучењем]], нервни систем је основа за одржавање целовитости и саморегулације живих бића, односно одржавања [[хомеостаза|хомеостазе]]. Његова улога почива на једној од основних особина живих бића - осетљивости (подражајности, иритабилности).<ref>Kandel E- R., Schwartz J. H., Jessel T. M., Eds.
У филогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст.
Ред 33:
* [[периферни нервни систем|периферног нервног система]] (ПНС).
== Организација и функција ==
[[Датотека:Neuron0.jpg|мини|300px|Приказ мултиполарног неурона кичмењака:<br />
1. дендрит<br />
2. аксон<br />
3. Ранвијеова сужења (чворови)<br />
4. терминални завршеци аксона<br />
5. мијелински омотач (Шванова ћелија, олигодендроцит)<br />
6. тело неурона<br />
7. једро
]]
Ред 46:
Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су
(1) кратки - дрволико разгранати дендрит
Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R.
Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица - [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити -
Једно од основних својстава нервних ћелија је да реагују по принципу „све или ништа“, тј. своју пуну функцију остварују већ на самом прагу надражаја.
За нормално функционирање нервног система посебно је значајна способност међусобне примопредаје биоелектричних импулса нервних ћелија. Створене подстицаје дражени неурон шаље у облику слабих али брзих вибрација електричног напона ка синапсама, које га вежу са осталим деловима нервног система. Међутим, примљени надражај не преноси се у приспелом биоелектричном облику, него посредством посебних хемијских супстанци које имају улогу [[неуротрансмитер]]а или неуромедијатора. Постоји више
На самим крајевима финих огранака пресинаптског [[неурит]]а налазе се мала проширења - тернинални дугмићи,
Посебна особеност аксона [[кичмењак]]а је да, поред властитих мембрана, имају и посебне овојнице. Бела или мијелинска нервна влакна имају омотач од [[липид]]не материје [[мијелин]]а, који им даје карактеристичну седефасту боју. Улазе у састав већине периферних мождано-мождинских нерава. На њиховом мијелинском омотачу, у доста правилним размацима, јављају се немијелинизирана - тзв. Ранвијеова (Ренвиер) сужења, без те овојнице, коју немају ни разгранати завршеци аксона. У мијелинским нервним влакнима деполаризација захвата само неизолиране дијелове (Ранвијеова сузења) што знатно убрзава ток импулса. Сива или нервна влакна немају мијелински омотач, а налазе се у нервима унутрашњих органа. Без обзира на споненуте разлике, сва нервна влакна имају и властиту танку спољну опну ћелијске грађе, која се означава као Шванова овојница.
== Типови нервног система ==
[[Датотека:Esquemes sistema nerviós.PNG|thumb|right|240px|Типови нервног система код различитих организацијских типова [[животиња]] – одозго:<br />мрежасти <br />врпчасти <br />ганглијски <br />цевасти.]]
Скуп свих нервних ћелија организма чини његов нервни систем. Организација нервног система јавља се у два основна облика или типа:
* (1) дифузни или систем нервних сплетова и
* (2) централизомани нервни систем
=== Дифузни нервни систем ===
Дифузни нервни систем састављен је од мрежасто повезаних нервних ћелија, међу којима се изворни надражај равномерно распростире у свим правцима. У процесу концентричног ширења, интензитет надражаја постепено опада и на извесној удаљености од подраженог места - потпуно се губи. Нервни сплетови једини су тип нервног система [[дупљари|дупљара]], али се, заједно са централизираним системом, сусрећу и код свих виших животињских група, код којих функционишу независно од основног система. Код [[кичмењак]]а, нпр. налазе се у [[срце|срцу]] и [[црево|цревном]] зиду.
=== Централизирани нервни систем ===
Овакви, сложени, нервни системи укључују нервне ћелије које су местимично груписане у нервне центре, обично удаљене од рецепторних и ефекторних ћелија и органа. Са телесном периферијом повезани су веома дугим нервним влакнима (аксонима). У њима провођење нервних импулса није непрекидан (континуиран), него повремен - ритмички процес. За разлику од дифузног система, овде се надражај или акцијски потенцијал преноси без опадања интензитета.
По самој својој грађи, свако нервно влакно могло би проводити надражај у оба смера. Међутим, периферна нервна влакна одликују се једноставнијим провођењем импулса. Аферентна или узлазна (усходна) влакна проводе подражаје центрипетално, тј. од периферије организма ка одговарајућим нервним центрима, а еферентна
На основу плана грађе, разликују се три типа централизираног нервног система:
Ред 85:
Врпчасти нервни систем најједноставнији је и еволуцијски најпримитивнији тип централизираног нервног система, а јавља се код пљоснатих глиста, као сто су [[метиљ]]и и вирњаци ([[планарија|планарије]]), и нижих [[мекушци|мекушаца]]. У њему су нервне ћелије груписане у уздужне траке, које су у предњем, а ређе и на задњем крају спојене попречним везама.
==== Ганглијски нервни систем ====
У најразвијенијем ступњу сусреће се у лествичастом облику код чланковитих [[глиста]] и [[зглавкар]]а. У сваком њиховом чланку (сегменту) налази се по пар нервних чворова: ганглија. Оне су медусобно повезане попречним нервним влакнима, а понекад и делимично
==== Цевасти нервни систем ====
Цевасти нервни систем, и у свом најједноставнијем облику, знатно је функцијски сложенији од претходних. Имају га [[хордати]], у облику дуге и задебљале нервне цеви, на ледној страни тела. Предњи
Моздано-мождинска нервна цијев је заштићена [[хрскавица|хрскавицом]] или још моћнијим коштаним [[скелет]]ом. Њену непосредну унутрашњу
[[Риба|Рибе]] имају само једну такву опну, [[водоземци]], [[гмизавци]] и [[птица|птице]] по две, а [[сисар]]и - три. Споља је тврда опна
* сензорни,
* моторни и
Ред 100:
Из кичмене мождине полазе мождински нерви, који су редовно мешовити. Њихов број варира по класама [[кичмењак]]а, да би код човјека износио 31 пара.
Овај тип нервног система обухвата бројне појединацне, једноставне и најсложеније, али медусобно хијерархијски повезане целине, које након пријема надражаја из рецептора, ускладују одговарајуће функције и активности организма. Деле
* мождано-мождински (цереброспинални) и
* аутонорнни (вегетативни) део.
У оквиру мождано-мождинског су:
* [[централни нервни систем]]
* [[периферни нервни
ЦНС чине [[мозак]] и [[кичмена мождина]], а ПНС - сви живци који излазе из мозга (мождани или церебрални) и кичмене мождине (мождински или спинални). Они регулирају вољне активности [[мишић]]а главе и удова, те кретање у простору, због чега се овај део нервног система означава и као соматски (телесни).
Ред 130:
* одговарајуће области ЦНС.
Од 12 пари мозданих живаца човека 3 су сензорна, 5 моторних
Како свакој његовој области прецизно одговара пројекција сензорних и моторних функција одређених делова тела, ова подручја означавају се као '''пројекцијске области'''. На основу тога да ли се у њима завршавају сензори или из њих полазе моторни путеви импулса, деле се на сензорне и
У прихватању и анализи приспелих сензорних информација, поред коре великог мозга, најважнију улогу има '''[[таламус]]''' (видни брежуљак). Тај део међумозга изузетно је значајан сензитивни центар, који је повезан са путевима за дубоку или несвесну и површинску или свесну осећајност, као и кором великог мозга. У таламусу се сливају информације [[вид]]а, [[слух]]а, равнотеже, [[мирис]]а и [[кожна чула|кожних чула]]. У сензорним центрима налазе се својеврсни „шифранти“,
'''Интеграцијске нервне функције''' почивају на способности одређених група [[неурон]]а или нервних центара да, истовремено или у следу, примају
* рецептор,
* осећајно нервно влакно,
Ред 144:
Моносинапсни рефлексни лукови укључују само по један сензоми и моторни [[неурон]], а код полисинапсних, између њих се налази и најмање још један међунеурон.
'''Асоцијацијске нервне области''' су повезујуће функције које омогућавају спајање и смислено повезивање међусобно условљених највиших способности нервног система. Те области, које такође могу бити моторне и сензорне, код човека налазе се у чеоним, слепоочним
== Еволуција нервног система ==
Ред 171:
== Литература ==
* {{Cite book |first1=LJ. |last1=Berberović|last2=Hadžiselimović|first2=R. |last3=Dizsarević|first3= I. |title=Medicinska antropologija |edition=1. |publisher=Svjetlost, Sarajevo |year=1987|id=ISBN 86-01-00364-8}}
{{refbegin}}
* -{[http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]}-
|