Чај — разлика између измена

|caption = Прављење [[Oolong tea |улонг чаја]]

|origin = Кина<ref>{{cite news | first = Thomas | last = Fuller |first=Thomas| title = A Tea From the Jungle Enriches a Placid Village | url = https://www.nytimes.com/2008/04/21/world/asia/21tea.html | work=The New York Times | location = New York | page = A8 | date = 21. 4. 2008 }}</ref>

'''Чај''' ({{јез-кин|茶}} - ча́, [[korejski jezik|korejski]] 차, [[Хинди (језик)|hindski]] चाय -{„chai“}-) је топли напитак веома популаран у многим земљама. То се нарочито односи на [[Енглеска|Енглеску]], [[Русија|Русију]], [[Блиски исток|земље Блиског истока]], [[Кина|Кину]]. Ово ароматично пиће се обично припрема сипањем вруће или кључале воде преко осушених листова биљке ''[[Чај (биљка)|Camellia sinensis]]'', [[Зимзелене биљке|зимзеленог]] [[Жбун|жбуна]] аутохтоног у [[Азија|Азији]].<ref>[[Tea#Martin |Martin]],. pстр. 8</ref> У нашем језику термин чај означава углавном [[биљни чај]] (од нане, камилице и сл.). Након воде, чај је најшире употребљаван напитак у свету.<ref name="Macfarlane">{{citeCite book|author = [[Alan Macfarlane]]|author2 last2= Iris Macfarlane|first2=Iris|title = The Empire of Tea|publisher = The Overlook Press|isbn id=ISBN 1-58567-493-1|page year= 32 2004|year pages= 200432}}</ref> Неки чајеви, попут Дарџилинга и кинеског зеленог чаја, имају освежавајући, благо горки и оштар окус,<ref name="ody">{{cite book |author = Penelope Ody,|title = Complete Guide to Medicinal Herbs|publisher = Dorling Kindersley Publishing |location = New York, NY |year = 2000|page = 48 |isbn id=ISBN 0-7894-6785-2 |doi = |pages=48}}</ref> док остали имају знатно другачије профиле који убрајају слатке, орашасте, цветне или травнате референце.

Чај потиче из Кине, вероватно као [[Медицина|медицинско]] пиће.<ref name="storyoftea">{{cite book|author1 = Mary Lou Heiss|author2 last2=Heiss|first2= Robert J. Heiss|title = The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide|url = http://books.google.com/books?id=gxCBfNmnvFEC&pg=PT31|date year= 23. 3. 2011|publisher = Random House|isbn = 978-1-60774-172-5|page = 31|quote = "By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"|pages=31}}</ref> Дошао је на Запад преко португалских свештеника и трговаца, који су га преносили током 16. века.<ref name="caff">{{cite book|author1 = Bennett Alan Weinberg|author2 last2=Bealer|first2= Bonnie K. Bealer|title = The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug|url = http://books.google.com/books?id=YdpL2YCGLVYC&pg=PA63|year = 2001|publisher = Psychology Press|isbn = 978-0-415-92722-2|page = 63|quote = The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.|pages=63}}</ref> Пијење чаја постало је модерно међу Британцима током 17. века, који су почели велику производњу и комерцијализацију биљака у Индији да би заобишли кинески монопол тог времена.<ref>http://www.teamuse.com/article_000803.html</ref>

[[Кинеско писмо|Кинески знак]] за чај је [[wiktionary:茶|茶]], оригинално написан са додатном цртицом [[wiktionary:荼|荼]] (изговара се -{''tu''}-, користи као реч за горку биљку), и добија своју тренутну форму током [[Династија Танг|Танг Династије]] како се користило расправи у 8. веку у вези чаја, ''[[Класично дело о чају]]''.<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=0zp6iMZoqt0C&pg=PA362#v=onepage&q&f=false|title = Six Dynasties Civilization|author last=Dien|first= Albert E. Dien|publisher = Yale University Press|page = 362|year = 2007|isbn = 978-0-300-07404-8|pages=362}}</ref><ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=BdWpWha_0EsC&pg=PT14#v=onepage&q&f=false|title = The ultimate guide to Chinese tea|author last= Bret Hinsch|first=Bret|year = 2011}}</ref><ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=XU-jAQAAQBAJ&pg=PA4#v=onepage&q&f=false|title = Hot Water for Tea: An inspired collection of tea remedies and aromatic elixirs for your mind and body, beauty and soul|author last= Nicola Salter|first=Nicola|publisher = ArchwayPublishing|page = 4|year = 2013|isbn = 978-1-60693-247-6|pages=4}}</ref> Реч се изговара различито у различитим варијантама кинеског језика, као што је -{''chá''}- у мандаринском, -{''zo''}- и -{''dzo''}- у ву кинеском, те -{''ta''}- и -{''te''}- у мин кинеском.<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=ospMAgAAQBAJ&pg=PA203|title = The World's Writing Systems|editor = Peter T. Daniels|page = 203|publisher = Oxford University Press|year = 1996|isbn = 978-0-19-507993-7|pages=203}}</ref> Једна сугестија је да су се различити изговори можда појавили од различитих речи за чај у древној Кини, например -{''tu''}- (荼) је можда прерастао у -{''tê''}-;<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=Ku1Sr-q9KNUC&pg=PA97#v=onepage&q&f=false|title = Warp and Weft, Chinese Language and Culture|author last= Keekok Lee|first=Keekok|publisher = Eloquent Books|page = 97|year = 2008|isbn = 978-1-60693-247-6|pages=97}}</ref> историјски фонологисти ипак сматрају да -{''cha''}-, -{''te''}- и -{''dzo''}- сви долазе од истог корена са реконструисаним изговором -{''dra''}- (-{''dr''}-- представља самосталан сугласник за ретрофлекс -{''d''}-), који се променио због смене звука кроз векове.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-0" rel="dc:references" contenteditable="false" data-sourceid="cite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-0">[[#cite_note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|<nowiki>[14]</nowiki>]]</span> Остале древне речи за чај убрајају -{''jia''}- ([[wiktionary:檟|檟]], дефинисано као „горко -{''tu''}-“ током [[Хан (династија)|Хан династије]]), -{''she''}- ([[wiktionary:蔎|蔎]]), -{''ming''}- ([[wiktionary:茗|茗]]) и -{''chuan''}- ([[wiktionary:荈|荈]]), од речи -{''chuan''}- која је једина друга реч и даље у употреби за чај.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-1" rel="dc:references" contenteditable="false" data-sourceid="cite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-1">[[#cite_note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|<nowiki>[14]</nowiki>]]</span><ref>{{citation |url = http://www.lcsd.gov.hk/ce/Museum/Arts/7thingsabouttea/en/ch1_4_0.htm|title = Why we call tea "cha" and "te"?|work = Hong Kong Museum of Tea Ware}}</ref> Већина, као мандарински и кантонски, изговарају га дуж линије -{''cha''}-, али хокиен варијанте дуж јужне обале Кине и у југоисточној Азији изговарају га као -{''teh''}-. Ова два изговора направили су одвојене путеве у остале језике света:<ref>{{cite web |work = The World Atlas of Language Structures Online|title = Feature/Chapter 138: Tea|last=Dahl|first = Östen|last = Dahl|publisher = Max Planck Digital Library|url = http://wals.info/feature/138|accessdate = 4. 6. 2008}}</ref>

* Реч -{''Cha''}- је из кантонског -{''chàh''}- из града [[Гуангџоу]] (Кантон) и лука Хонгконга и [[Макао|Макаа]], такође значајних трговачких тачака контакта, посебно са Португалцима, који су раширили израз по Индији у 16. веку. Кореански и јапански изговори речи -{''cha''}-, ипак, нису дошли из кантонског, него су посуђени у корејски и јапански језик током ранијих периода кинеске хисторије. Најраширенија форма -{''chai''}- дошла је из [[Персијски језик|персијског језика]] چای -{''chay''}-. И -{''châ''}- и -{''chây''}- форме могу се наћи у персијским речницима.{{Sfn|Mair|Hoh|2009|p = 263}} Они су настали од севернокинеског изговора -{''chá''}-,<ref>{{cite web|url = http://education.yahoo.com/reference/dictionary/entry/chai|title = Chai|publisher = [[American Heritage Dictionary]]|quote = Chai: A beverage made from spiced black tea, honey, and milk. ETYMOLOGY: Ultimately from Chinese (Mandarin) chá.}}</ref> што је прошло [[пут свиле]] до централне Азије и Персије, где је узето из персијског граматичког суфикса -{''-yi''}- пре доласка у руски, арапски, урду, турски, итд.<ref name="oed">{{cite web|url = http://www.etymonline.com/index.php?term=tea&allowed_in_frame=0|title = tea|publisher = [[Online Etymology Dictionary]]|quote = The Portuguese word (attested from 1550s) came via Macao; and Rus. chai, Pers. cha, Gk. tsai, Arabic shay, and Turk. çay all came overland from the Mandarin form.}}</ref>

Кинеске легенде приписују откриће чаја [[Шенонг]]у у 2737 п. н. е.<ref name="laura2" /> Кинески изумитељ био је прва особа која је изумела сецкалицу за чај.<ref>[http://inventors.about.com/od/tstartinventions/ss/tea.htm The History of Tea – Tea Bags and Makers]. Inventors.about.com (9 April 2012). prikazano 13. maja 2013.</ref> Прво забележено пијење чаја је у Кини, са најранијим записима из 10. века п. н. е.<ref name="encarta" /><ref name="columbia">{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/tea.aspx|title=Tea|publisher=''The [[Columbia Encyclopedia]]'' Sixth Edition.}}</ref> Наредни рани кредибилни запис пијења чаја датира у 3. века, у медицинском тексту аутора Хуа Туо, који тврди, „непрекидно конзумирање горког чаја узрокује да човек размишља боље.“ Следећа рана референца чаја је нађена у писму које је написао генерал [[Династија Ћин|династије Ћин]], Лиу Кун.<ref name="laura3">[[#Мартин|Мартин]], стрpp. 29: „почевши od 3. векaвека референце везане за чај чине се кредибилније, посебно оне из времена Хуа Тоа, веома поштованог лекара и хирурга“</ref> Чај је био уобичајено пиће током Ћин династије (3. век п. н. е.) и постао је веома популаран током [[Династија Танг|Танг династије]], када се раширио у Кореју, Јапан и Вијетнам. У Индији, пио се због медицинских сврха у дугим или неодређеним периодима, али осим код Хималајске регије чини се да није био кориштен као пиће све док Британци нису тамо представили кинески чај.

[[Датотека:Tea_factory,_Pinglin.jpg|thumb|250п|Фабрика чаја у [[Тајван|Тајвану]]у]]

У погледу конзумације чаја Индија је на првом месту у свету,<ref name="Sanyal" /> иако конзумирање по становнику остаје 750&nbsp; грама по особи сваке године. [[Турска]], са 2,5&nbsp; кг чаја који се конзумира по особи по години, највећа је светска држава у конзумирању по становнику.<ref>{{cite web|url = http://www.marketresearchworld.net/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=208 |title = Turkey: Second biggest tea market in the world|date = 13. 5. 2013 |accessdate = 25. 11. 2012|author last=International|first= Euromonitor International|work = Market Research World}}</ref>

<ref name=Sanyal>{{cite news| last =Sanyal | first = Amitava| title = How India came to be the largest tea drinking nation| newspaper = [[Hindustan Times]] |page = 12 |location = New Delhi| date = 13. 4. 2008| url =http://www.highbeam.com/doc/1P3-1460940491.html|pages=12}}</ref>

<ref name=Yamamoto>{{cite book | last=Yamamoto | first=T | last2=Kim | first2=M | last3=Juneja | first3=L R | year=1997 |isbnid=ISBN 0-8493-4006-3| title= Chemistry and Applications of Green Tea | publisher=CRC Press|pagepages=4 }}</ref>

|year = 2015

|isbn = 978-988-8208-73-9

|year = 2007

|isbn = 978-1-58008-745-2

|last1 = Mair |first1 = Victor H.

|last2 = Hoh |first2 = Erling

|year = 2009

|last = Martin |first = Laura C.

|year = 2007