Слаба интеракција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м клица |
. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Beta-minus Decay.svg|thumb|Радиоактивни [[бета распад]] се одвија услед слабе интеракције, која трансформише неурон у: протон, електрон, и [[електронски неутрино|електронски антинеутрино]].]]
У [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]], '''
Слаба интеракција може да се деси између [[лептон]]а и [[кварк]]а (семилептонска интеракција), између самих лептона (лептонска интеракција) или између самих кваркова (нелептонска интеракција). Јавља се, по [[Стандардни модел|Стандардном моделу]], услед размене масивних [[W и Z бозони|W и Z бозона]] који представљају преносиоце интеракције за слабу интеракцију.
Ред 7:
Слаба интеракција је одговорна за [[бета-распад|бета распад]] атомских језгара, и самим тиме и [[радиоактивност]] која се јавља при распаду, при коме [[неутрон]] прелази у [[протон]], и при чему се емитују [[електрон]] и [[антинеутрино]], или [[позитрон]] и [[неутрино]].
Назив ''слаба'' долази из чињенице да је типична снага интеракције 10<sup>11</sup> пута мања од јаке интеракције, а 10<sup>8</sup> пута слабија од електромагнетне. Јача је само од гравитационе интеракције. Она је, такође, и спора реакција и траје
== Позадина ==
[[Стандардни модел]] [[Физика елементарних честица|физике елементарних честица]], који не обухвата гравитацију, пружа униформни оквир за разумевање начина на који електромагнетна, слаба, и јака интеракција делују. До интеракције долази кад две честице, типично мада не неопходно [[спин (физика)|спин]] [[фермион]]и [[полу-цели број|полу-целог броја]], размењују полу-целобројни спин, [[бозон]]е који преносе силу. Фермиони који учествују у таквим разменама могу да буду било елементарни (e.g. [[електрон]]и или [[кварк]]ови) или композитни (e.g. [[протон]]и или [[неутрон]]и), мада на најдубљим нивоима, све слабе интеракције ултиматно су између елементарних честица. У случају слабе интеракције, фермиони могу да размене три засебна типа преносилаца силе, позната као [[W и Z бозони|W<sup>+</sup>, W<sup>−</sup>, и -{Z}- бозони]]. Маса сваког од тих бозона је далеко већа од масе протона или неутрона, што је конзистентно са кратким дометом слабе силе. Ова сила се заправо назива ''слаба'' због њене [[јачина поља|јачине поља]] преко датог растојања. Она је типично неколико редова величине мања од јаке нуклеарне силе или електромагнетне силе.
Током [[quark epoch|кваркне епохе]] раног свемира, електрослаба сила се раздвојила на електромагнетну и слабу силу. Важни примери слабе интеракције обухватају [[бета распад]], и [[Нуклеарна фузија|фузију]] [[водоник]]а у [[деутеријум]] која напаја енергијом сунчев термонуллеарни процес. Већина фермиона се распада путем слабе интеракције током времена. Такви распади омогућавају [[Метод радиоактивног угљеника|радиоугљенично датирање]], пошто се [[угљеник-14]] распада путем слабе интеракције до [[азот-14|азота-14]]. Овај процес такође може да креира [[Радиолуминисценција|радиолуминисценцију]], која је у широкој употреби у [[Tritium radioluminescence|тритијумској илуминацији]], и у сродном пољу [[Betavoltaic device|бетаволтних уређаја]].<ref>{{cite web |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/press.html |title=The Nobel Prize in Physics 1979: Press Release |work=NobelPrize.org |publisher=Nobel Media |accessdate= 22. 3. 2011}}</ref>
[[Кварк]]ови, од којих се састоје композитне честице као што су неутрони и протони, имају шест облика: „горе“, „доле“, „чудан“, „шарм“, „врх“ и „дно“, који дају композитним честима њихова својства. Слаба интеракција је јединствена по томе да кварковима омогућава да промене свој „укус“. Замена тих својстава је посредована бозонским носиоцима силе. На пример, током [[Бета распад|бета минус распад]]а, „доле“ кварк унутар неутрона се мења у „горе“ кварк, чиме се неутрон ковертује у протон и долази до емисије електрона и електронског антинеутрина. Слаба интеракција је такође једина фундаментална интеракција која прекида [[Паритет (физика)|паритетну симетрију]] и сличност, једина која мења [[CP-symmetry|паритетну сисметрију]].
== Историја ==
Године 1933, [[Енрико Ферми]] је предложио прву теорију слабе интеракције, познату као [[Фермијева интеракција]]. Он је предложио да се [[бета распад]] може објаснити путем интеракције четири-[[фермион]]а, путем контактне силе без опсега.<ref name="Fermi's theory">{{cite journal | title=Versuch einer Theorie der β-Strahlen. I | author=Fermi, Enrico | bibcode=1934ZPhy...88..161F | journal=[[Zeitschrift für Physik A]] | year=1934 | volume=88 | issue=3–4 | pages=161–177 | doi=10.1007/BF01351864}}</ref><ref name="Fermi's theory translation">{{cite journal | title=Fermi's Theory of Beta Decay | author=Wilson, Fred L. | journal=American Journal of Physics |date= 1968 | volume=36 | issue=12 | pages=1150–1160 | doi=10.1119/1.1974382|bibcode = 1968AmJPh..36.1150W }}</ref>
Међутим, слаба интеракција се може боље објаснити помоћу поља [[Non-contact force|без-контактне силе]] са коначним опсегом, иако веома кратким. Године 1968. [[Sheldon Lee Glashow|Шелдон Глашов]], [[Абдус Салам]] и [[Стивен Вајнберг]] су ујединили електромагнетну силу и слабу интеракцију тако што су показали да су оне два аспекта једне силе, која се у данашње време назива електро-слабом силом. [[W и Z бозони|Постојање W и -{Z}- бозона]] нису били директно потврђени до 1983.
== Види још ==
{{портал|Физика}}
* [[Гравитација]]
* [[Нуклеарна сила]]
* [[Електромагнетизам]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
*{{Cite book
|author=R. Oerter
|year=2006
|title=The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics
|publisher=[[Plume (publisher)|Plume]]
|isbn=978-0-13-236678-6
}}
*{{Cite book
|author=B.A. Schumm
|year=2004
|title=Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics
|publisher=[[Johns Hopkins University Press]]
|isbn=0-8018-7971-X
}}
*{{Cite book
| author1=[[Walter Greiner]] | author2=B. Müller
| year=2000
| title=Gauge Theory of Weak Interactions
| publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]
| isbn=3-540-67672-4
}}
*{{Cite book
|author1=G.D. Coughlan |author2=J.E. Dodd |author3=B.M. Gripaios |year=2006
|title=The Ideas of Particle Physics: An Introduction for Scientists
|edition=3rd
|publisher=[[Cambridge University Press]]
|isbn=978-0-521-67775-2
}}
*{{Cite book
| author1=W. N. Cottingham
| author2=D. A. Greenwood
| title=An introduction to nuclear physics
| publisher=Cambridge University Press
| origyear=1986
| year=2001
| edition=2nd
| page=30
| isbn=978-0-521-65733-4
| url=https://books.google.com/books?id=0VIpJPn-qWoC&pg=PA30
}}
*{{Cite book
| author=D.J. Griffiths
| year=1987
| title=Introduction to Elementary Particles
| publisher=[[John Wiley & Sons]]
| isbn=0-471-60386-4
}}
*{{Cite book
| author=G.L. Kane
| year=1987
| title=Modern Elementary Particle Physics
| publisher=[[Perseus Books]]
| isbn=0-201-11749-5
}}
*{{Cite book
| author=D.H. Perkins
| year=2000
| title=Introduction to High Energy Physics
| publisher=[[Cambridge University Press]]
| isbn=0-521-62196-8
}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
* -{Harry Cheung, [http://home.fnal.gov/~cheung/rtes/RTESWeb/LQCD_site/pages/weakforce.htm The Weak Force] @[http://fnal.gov/ Fermilab]}-
* -{[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/Forces/funfor.html Fundamental Forces] @[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/index.html Hyperphysics], Georgia State University.}-
* -{[https://briankoberlein.com/ Brian Koberlein,] [https://briankoberlein.com/2015/03/01/light-of-other-days/ What is the weak force?]}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Основне интеракције]]
[[Категорија:Нуклеарна физика]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]
| |||