Хамфри Богарт — разлика између измена

'''Хамфри Дефорест Богарт''' ({{јез-енгл|Humphrey DeForest Bogart}}; [[Њујорк]], [[25. децембар]] [[1899]] — [[Лос Анђелес]], [[14. јануар]] [[1957]]) био је један од најпопуларнијих [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] филмских [[глумац]]а [[1950е|1950-их]] година. Добитник је [[Оскар]]а [[1951]]. године за филм ''[[Афричка краљица (филм)|Афричка краљица]]'' а легендарну популарност је стекао у филмовима ''[[Казабланка (филм)|Казабланка]]'' и ''[[Малтешки соко (филм из 1941)|Малтешки соко]]''. Часопис ''[[Ентертејнмент викли]]'' прогласио га је највећом филмском легендом свих времена. [[Амерички филмски институт]] га је [[1999]]. га јегодине прогласио највећом мушком филмском звездом. Назван је и културном иконом.<ref>{{cite web |url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A07E7DB163AF935A25752C0A9669C8B63 |title=SPRING FILMS/REVIVALS; How One Role Made Bogart Into an Icon |author=Michael Sragow |publisher=''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' |date = 16. 1. 2000. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.variety.com/index.asp?layout=variety100&content=jump&jump=icon&articleID=VR1117930697 |title=100 Icons of the Century - Humphrey Bogart |publisher=''[[Variety (magazine)|Variety]]'' |date = 16. 10. 2005. |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref>

Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. године почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. године смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму ''[[Окамењена шума]]''. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. ходине. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. године с филмовима ''[[Висока Сијера]]'' (иако је и у њему глумио криминалца) и ''Малтешки соко''. Следеће године, његова улога Рика Блејна у ''[[Казабланка (филм)|Казабалнки]]'' коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементирала” његову препознатљиву филмску особност, ону тврдокорног циника који понекад показује своју племениту страну. Следили су тријумфи с филмовима [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] (1946), [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] (1948), у којем је наступио са својом супругом [[Лорен Бакол]], ''[[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]]'' (1948), ''Афричка краљица'' (1951), за који је освојио [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|Оскара за најбољег глумца]] и ''[[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]]'' (1954). Појавио се укупно у 75 дугометражних филмова.