Душанов законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 23:
Стојан Новаковић је [[1898]]. штампао своје друго издање Законика, поново према призренском препису, уз додатак 12 чланова из раковачког, али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од призренског). Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу. Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање, па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани, јер су се бројеви повезали са прописима. Последње је издање [[Nikola Radojčić|Николе Радојчића]] из [[1960]], који се усредсредио на реконструкцију текста, која ће бити што ближа оригиналу. Његов превод је одличан.
 
Данас је познато да постоји 24 преписа Душановог законика. Најстарији је струшкиСтрушки препис из [[1373]]. Није сачуван цео, већ само око 100 чланова. Следећи је атонскиАтонски препис (око [[1418]]), а из тог времена је и студеничкиСтуденички препис. Из [[15. век]]а су хиландарскиХиландарски, бистричкиБистрички и призренскиПризренски препис који има најбогатији текст. У Раковачком препису (око [[1700]]) се једино налази последњих 12 чланова и Реч цара Душана уз Законик.
 
== Види још ==