Dekompresiona bolest — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Tagging 5 dead links using Checklinks |
|||
Ред 15:
| MeshNumber = C21.866.120.248
}}
'''Dekompresiona bolest, aeroembolizam, disbarizam''' ({{jez-lat|Morbus capsicus|el}}) je [[oboljenje]] koje nastaje posle nagle promene pritiska - [[dekompresija|dekompresije]] u [[atmosfera|atmosferi]] sniženog ili povišenog [[pritisak|pritiska]] sredine, za vreme boravka u [[keson (inženjerstvo)|kesonima]], u toku [[Ronjenje|ronjenja]] i boravka na visini u [[Avijacija|avijaciji]] i [[astronautika|astronautici]].<ref>''Dekompresiona bolest''[http://www.scuba-doc.com/dcsprbs.html -{Ernest S Campbell. Decompression Sickness. Definition and Early Management}-] Preuzeto 1.maj 2009.</ref>
Kada neka osoba boravi na nivou mora, njegova krv i tkiva sadrže količinu inertnih gasova, pre svega azota koji je u njima rastvoreni srazmerno parcijalnom pritisku gasa u udahnutom vazduhu i rastvorljivosti gasa u vodi i mastima u telu i temperture. Ako ta osoba naglo pređe u uslove znatno nižeg barometarskog pritiska, rastvaranje gasova odvija se sporo, pa inertni gasovi naglo izlaze iz rastvora izazivajući brojne [[simptom]]e poznate kao dekompresiona bolest.
Ред 47:
Pol Ber je takođe otkrio i da se uticaj dekompresione bolesti može otkloniti povećanim pritiskom. To otkriće je [[1883]]. uslovilo konstrukciju prve [[barokomora|dekompresione komore]] u [[SAD|Americi]], koja je bila upotrebljavana pri probijanju [[tunel]]a ispod reke [[Hadson (reka)|Hadson]] između [[Njujork]]a i [[Nju Džerzi]]ja.
Engleski fiziolog J. S. Holdejn (-{J. S. Haldane}-) <ref>[http://www.dmm.org.uk/archives/a_obit20.htm -{Professor J. S. Haldane}-] na sajtu -{''The Durham Mining Museum''}-</ref><ref>[http://entertainment.timesonline.co.uk/tol/arts_and_entertainment/books/non-fiction/article2192427.ece -{Martin Goodman. Suffer and Survive: The Extreme Life of J. S Haldane. The Times Online,}- 4. avgust 2007] Preuzeto: 28. 4. 2009.</ref> je izmedu [[1905]]. i [[1907]]. izvršio niz eksperimenata sa roniocima Kraljevske mornarice i ustanovio je da je uzrok problema bila neprilagođena ventilacija ronilačkih kaciga što je izazivalo uvećanje količine [[ugljen-dioksid]]a koji je postepeno trovao ronioca.<ref>''Četvorostruka kisonička maska po nacrtu J. S. Holdejna'' [http://www.sciencemuseum.org.uk/images/I022/10284566.aspx]{{dead link|date=July 2017}} Preuzeto 1. maja 2009</ref> Zato je preporučio povećani i ujednačeni dotok svežeg vazduha u kacigu ronioca zavisno o pritisku, a sastavio je i nekoliko ronilačkih tablica koje su pokazivale maksimalno vreme koje ronilac sme provesti na različitim dubinama, kao i metodu dekompresije kod izronjavanja. Zahvaljujući Holdejnovom otkriću dubina ronjenja na koje su se ronioci spuštali povećala se do nešto iznad 65 -{m}-, koja je ujedno bila i maksimalna dubina sa koje su ručne pumpe mogle izvlačiti vazduh.
Međutim na dubinama od oko 30 -{m}- ili većim, kod ronilaca se počelo manifestovati stanje u obliku [[euforija|euforije]],<ref>Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U. Development of hyperbaric medicine. Vojno sanitetski Pregled 2006; 63(7): 667−71.</ref> sindrom koji je poznat i kao „[[pijanstvo velikih dubina]]“, a danas se naziva i „narkoza (opijenost) azotom“. Pojava da u uslovima povišenog pritiska pojedini gasni elementi iz vazduha menjaju svoje fiziološke osobine, a [[inertni gasovi]] postaju aktivni, takođe je rano uočena.<ref name="Živković"/>
Pronalazači kiseonika Pristli (-{''Pristly''}- [[1733]]—[[1804]]) i Lavoazije (-{''Lavoasier''}-) [[1743]]—[[1794]]), a kasnije Dima (-{''Dumas''}-) [[1797]]. i [[Loren Smit]] (-{Loran Smith}-) [[1899]]. su znali za toksične efekte [[кисеоник|kiseonika]] pod povišenim pritiskom, a narkotično delovanje azota na [[psiha|psihu]] čoveka u uslovima udisanja vazduha pod povišenim pritiskom opisuje (-{Junod}-) [[1834]].<ref>[http://archive.rubicon-foundation.org/2522. -{Rogers, WH; Moeller, G (1989). ''"Effect of brief, repeated hyperbaric exposures on susceptibility to nitrogen narcosis"''. Undersea & hyperbaric medicine : journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc 16 (3): 227–32. {{ISSN|0093-5387}}. {{OCLC|2068005}}. PMID 2741255.}-]{{dead link|date=July 2017}}</ref>
Džandel i Henderson (''-{Jandel and Handerson}-'') su sa razvojem avijacije početkom [[1917]]. uočili moguće pojave dekompresione bolesti i kod [[pilot]]a. Mada se fizički uslovi za stvaranje mehurića u telu pilota stvaraju već na [[хоризонтски координатни систем|visini]] od 2.300 -{m}-, istraživanja su dokazala da se znaci dekompresione bolesti ne javljaju na visinama manjim od 7.500 -{m}-.<ref>Davis J.C. et al.: ''Altitud decompression sickness: Hyperbaric therapy results in 145 cases''. Aviat.Space Environ.Med 48 (8) : 722-730, 1977.</ref>
Ред 143:
==== 3. Barotrauma ====
{{glavni članak|Barotrauma}}
[[Barotrauma]] (MKB — T 70.0, T 70.1, T 79.7) je povreda šupljih organa i tkiva, uzrokovana razlikom pritiska između gasom ispunjenih prostora u telu i vazdušnog ili vodenog prostora oko tela, u toku uspona ili silaska.<ref>[http://archive.rubicon-foundation.org/2316. -{Fitzpatrick DT, Franck BA, Mason KT, Shannon SG (1999). ''Risk factors for symptomatic otic and sinus barotrauma in a multiplace hyperbaric chamber''. Undersea Hyperb Med 26 (4): 243–7. PMID 10642071.}-]{{dead link|date=July 2017}} Preuzeto 1. maj 2009.</ref>
Barotrauma se obično događa u vazdušnim prostorima unutar tela koji je niži ili viši od pritiska okoline, kod podvodnog ronjenja, u toku sletanja ili poletanja kod putničkih i drugih aviona, u hiperbaričnim i hipobaričnim barokomorama za vreme lečenja i boravka u njima, za vreme radova u kesonima, itd.
Ред 217:
'''Individualna predispozicija'''
* ''Starost'': Postoje neki izveštaji koji ukazuju na veći rizik od dekompresione bolesti sa povećanjem starosti.<ref>[http://archive.rubicon-foundation.org/6853. -{Vann RD (ed). (1989). ''"The Physiological Basis of Decompression''". 38th Undersea and Hyperbaric Medical Society Workshop. UHMS Publication Number 75(Phys)6-1-89.: 437.}-]{{dead link|date=July 2017}} Preuzeto 1. maj 2009.</ref>
* ''Prethodna povreda'': Ima nekih podataka da nedavne povrede u toku ronjenja mogu sumirati efekat sakupljenih mehurića gasa.
* ''Temperatura sredine'': Postoje dokazi da su pojedinci izloženi vrlo niskoj temperaturi sredine u povećanom riziku od dekompresione bolesti.<ref>{{Cite book|author=Fryer, D. I.|title=Subatmospheric decompression sickness in man|year=1969|url= |publisher=England: Technivision Services|location= |isbn=978-0-85102-023-5|pages=343}}</ref>
* ''Gojaznost'': Gojazna, osoba koja ima visok sadržaj masnoća u telu u većoj je opasnosti od dekompresione bolesti. Zbog slabe snadevenosti krvlju masnog tkiva, azot je skladišten u većim količinama u masnim tkivima. Iako mast predstavlja samo 15% tela normalne odrasle osobe, u njemu se skladišti više od polovine ukupne količine azota (oko 1 -{l}-) normalno rastvorenog u telu.<ref>Boycott, A. E.; J. C. C. Damant. (1908). ''"Experiments on the influence of fatness on susceptibility to caisson disease".'' J. Hygiene 8: 445–456.</ref>
Ред 315:
Prema analizama ronilačkih incidenata koje je sprovela organizacija Dajver alert netvork -{''Diver Alert Network''}-) između 1989. i 1993. godine, kod 119 povređenih koji su primili kiseonik dobijeni su sledeći rezultati: 11,7% je imalo smanjenje simptoma pre početka hiperbarične oksigenacije, 55,5% je pokazalo značajno kliničko poboljšanje, dok su kod 32,8% simptomi ostali nepromenjeni ili su se pogoršali.<ref name="Živković"/> Međutim o važnosti primene kiseonika, odmah nakon povrede, govori podatak da je kod 98,8% bolesnika koji nisu primili kiseonik došlo do pogoršanja stanja.<ref name="Živković"/>
;Primena hiperbaričnog kiseonika''
U jednomesnim ili višemesnim barokomorama, sprovodi se [[Хипербарична оксигенотерапија|HBOT]] prema posebnim tablicama za rekompresionu terapiju. HBOT metoda primenjuje se i u svim ostalim, težim, slučajevima dekompresiona bolest. U mornarici se koriste standardne tablice br. 5. i 6.<ref>[http://www.hbomc.rs/hbo/tablice.htm ''Rekompresione tablice'']{{dead link|date=July 2017}} Preuzeto 1. maja 2009.</ref> a u vazduhoplovstvu tablica broj 8.<ref name="Мићевић"/> Uspeh ove terapije, ako se pravilno sprovede, veoma je povoljan.
;Ostala dodatna (simptomatska) terapija
* Nadoknadu tečnosti preko usta ili iv.primenom kristaloidnih rastvora,
| |||