Арнаут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
{{друго значење|село у Босни и Херцеговини|[[Арнаути (Зеница)]]}}
'''Арнаут''' ([[Османски турски језик|отур.]] -{آرناﺌود}-) је један од [[Турски језик|турских]] назива за [[народ]] који је насељавао [[Албанија|Албанију]] у доба [[Османско царство|Османског царства]].
== Етимологија ==
Реч „Арнаут“ је [[турцизам]] у [[Српски језик|српском језику]]. На [[турски језик|турском]] реч „Арнаути“ (''-{Arnavutlar}-'', <small>[[једнина|једн.]]</small> ''-{Arnavut}-'') означава [[Албанци|Албанце]] (или људе из [[Албанија|Албаније]]). Сматра се да је ова реч у турски језик дошла из [[грчки језик|грчког језика]] и да потиче од грчке речи „арнабитис“<ref>Шкалић, Абдулах; „Турцизми у српскохрватском језику“, „Свјетлост“ Сарајево, 1989</ref>, мада се у грчком језику за Албанце користе и речи „Арваникос“, „Арбаникос“, „Алваникос“, „Арванити“, „Арванитас“ и сл.<ref>[http://online.ectaco.co.uk/main.jsp?do=e-services-dictionaries-word_translate1&direction=2&status=translate&lang1=23&lang2=el&refid=-1&source=Arnabitis Electronic Dictionary, Electronic Translator, Software for Translation for 45 languages - ECTACO UK<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Значење ==
Реч „Арнаут“ је током историје имала различита значења и на различите начине је било одређивано њено значење.
=== Некадашње значење ===
Преглед историјске грађе показује да се реч „Арнаут“ најчешће односи на [[Албанци|Албанце]] који су служили у војсци [[Османско царство|Османског царства]], како Албанце [[Муслимани|муслимане]] тако и Албанце [[Хришћани|хришћане]].<ref name="NM">{{Cite book |ref= harv|last=Malcolm|first = Noel|authorlink=Ноел Малколм |year=1999| title = Kosovo: A Short History | publisher = Harper Perennial | location = |isbn=978-0060977757|pages=145, 150-151}}</ref>. Историјска грађа међутим такође наводи да су Арнаути служили и у [[аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|аустроугарској војсци]]<ref name="NM" />.
Иако сви постојећи когнати указују да се реч етимолошки односи на Албанце<ref name="NM"/>, у доба Османског а затим [[Аустроугарска|Аустроугарског царства]], ова реч се односила и на албанизоване [[Словени|Словене]], углавном [[Срби|Србе]]. <ref name="NM" />. Иако се ова реч првобитно највероватније односила на Албанце, занимљиво је приметити да данас међу Албанцима није забележен значајан број презимена која у себи садрже корен речи „Арнаут“. Са друге стране, постоји велики број данашњих [[Јужни Словени|Јужних Словена]] који се презивају Арнаутовић, Арнаут, Арнауталић, Арнаутовски итд.
== Теорија о пореклу Арнаута ==
„Арнаут“ је данас један од назива за [[Албанци|Албанце]]. Према неким мишљењима представљају мешавину Албанаца и [[Срби|Срба]] на просторима [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]]{{чињеница|date=11. 2011.}}.
Британски историчар [[Харолд Темперлеј]] (''-{Harold William Vazelle Temperley}-'') је сматрао да су Арнаути [[Исламизација|исламизирани]] [[Срби]] <ref>-{Harold W.V. Temperly}-, „-{History of Serbia}-“, Лондон 1917, pp. 309.</ref> .
Расправа о Арнаутима, као [[Албанизација|албанизованим]] Србима може се наћи и у књизи [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] ''Балканско полуострво'' (1922). Цвијић је и пре ове књиге направио неколико етничких карата [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и околних области на којима је посебно означио [[Албанци|Албанце]] и Арнауте. Нажалост, у самој књизи Цвијић није објаснио методологију коју је користио при изради својих карата односно разлучивању да ли је неко Албанац или Арнаут. Међутим, у самој књизи је објашњен процес "''арнаућења''" који се одвијао са појединцима/породицама у неколико етапа, а некада је био растегнут и преко више генерација: процес је почињао заменом [[Српска народна ношња|српске народне ношње]] албанском (да би се избегла лака идентификација у несигурној средини), затим заменом [[православље|православне хришћанске вере]] у [[ислам]]ску, онда двојезичношћу (учење [[Албански језик|албанског]], употреба истог ван српске средине), и на крају званичном [[Албанизација|албанизацијом]] имена и презимена и одбацивањем српског језика (и у домену психолошког, одбацивањем сваке везе са српским пореклом и српском народном/националном припадности). Цвијић је такође прокоментарисао како су потпуно [[албанизација|албанизовани]] Арнаути били најгори локални проблем за преостале Србе, јер су вршили далеко гора насиља против бивших сународника него ли прави [[Албанци]] који су се доселили из [[Албанија|Албаније]] <ref>[http://balkania.tripod.com/resources/history/kosovo_chronicles/kc_part1b.html#Ch1b3] -{The Kosovo Chronicles}-, [[Душан Батаковић|Душан Т. Батаковић]], Београд: Плато 1992. ISBN 978-86-447-0006-7.</ref> .
== Види још ==
* [[Арнаут (презиме)]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/jrotar-putopisi.php Цитати Ота фон Герстнера (друга половина странице)]
* [http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/o_arnautima.html „О Арнаутима у старој Србију и Санџака“ - Јован Н. Томић]
[[Категорија:Албанци]]
[[Категорија:Албанија]]
[[Категорија:Етничке групе Србије]]
[[Категорија:Етничке групе Црне Горе]]
[[Категорија:Турцизми]]
| |||