Оружје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 30:
Оружје се значајно побољшало открићем да се бакар може успешно мешати са [[калај]]ем. Добијала се [[бронза]] која је пуно тврђа, има вишу [[тачка топљења|тачку топљења]] и може се врло прецизно лити у различитим облицима и величинама. По тој легури цео један период у историји назван је [[бронзано доба]].
 
[[Стари Египат|Египатска]] култура и цивилизација развила се управо на економији бронзаног алата и оружја. У [[Илијада|Илијади]] и [[Одисеја|Одисеји]], битка за [[Троја|Троју]] водила се бронзаним оружјем. Уопштено, тај период се сматра почетком организованих ратова, јер се верује да човек каменог доба није познавао организовано ратовање. Употреба бојних кола са бодежима на точковима је достигла врхунац око 1300 п. н. е. и затим је била у опадању, престајући да буде војно значајна након 4. в.века п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/rn/science/ss/stories/s70986.htm |title=Science Show: The Horse in History |publisher=abc.net.au |date = 13. 11. 1999. |accessdate = 13. 06. 2011.}}</ref>
 
Могући разлог за избијања првих [[рат]]ова су била управо лежишта бакарне руде. Залихе на једном [[рудна лежишта|лежишту]], геолошки гледано, врло су танке и плитке, али се протежу на местима и километрима. Посебну олакшавајућу околност за прве рударе чинило је то да је бакар био релативно лако доступан. Проблем је настајао у тренутку кад је руде понестало, а [[економија]] целог друштва базирала се на производњи, примени и продаји бакра и [[бронза|бронзе]]. Цели народи били су присиљени да траже нова лежишта. С развојем производње [[Метал (хемија)|метала]] упоредно је ишао је и развој и унапређење [[пољопривреда|пољопривреде]], а тиме и производње хране тако да је број људи лагахно растао.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Оружје