Календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Monolito de la Piedra del Sol.jpg|мини|300px|Азтечки календар или Сунчев камен<ref>{{cite book |author=Aveni, Anthony F. |authorlink=Anthony Aveni |year=2000 |title=Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures |edition=reprint of 1990 original|location=London |publisher=[[Tauris Parke]] |isbn=1-86064-602-6 |oclc=45144264}}</ref><ref>{{cite journal |author=Malmström, Vincent H. |authorlink=Vincent H. Malmström |date =
'''Календар''' је уређен начин бројања времена и именовања одређених [[време]]нских периода, уобичајено [[дан]]а. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично [[дан]]а, [[недеља]], [[месец]]а и [[година]]. Овај временски период се обично зове календарски [[датум]]. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању.<ref>{{citation|title=Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac |editor-first=P. Kenneth |editor-last=Seidelmann |publisher=University Science Books |year=1992 |url=http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |chapter=Calendars |first=LE |last=Doggett |isbn=0-935702-68-7 |oclc= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20040401234715/http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |archivedate=1. 4. 2004 |df= }}</ref> Често се и комад папира или картона на коме је одштампан систем датума зове календар. Чињеница да број дана у години није цео број је узрок постојања многих врста неусклађених календара, а такође и још увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога календарских реформи.
Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом [[соларни календар|Сунца]] или [[лунарни календар|Месеца]]. Најзаступљенији тип премодерног календара је био [[лунисоларни календар]], лунарни календар у коме је повремено додаван један
Три принципална календара у најширој употреби у данашње време су [[Грегоријански календар|Грегоријански]], [[Јеврејски календар|Јеврејски]], и [[Исламски календар|Исламски]] календари.{{sfn|calendar|2017}} Сам термин ''календар'' потиче од -{''calendae''}-, термина за први дан месеца у Римском календару, што је повезано са глаголом -{''calare''}- „позивати“, у смислу „позивања“ новог месеца кад се први пут види.<ref>''New Shorter Oxford English Dictionary''</ref> Латинска реч -{''calendarium''}- има значење „књиговођство, регистрација“ (будући да су рачуни били подмиривани, и дугови прикупљани на крају сваког календарског месеца). Латински термин је прихваћен у [[Старофранцуски језик|старофранцуском]] као -{''calendier''}- и одатле у [[Middle English|средњоенглеском]] као -{''calender''}- од 13. века (правописни облик -{''calendar''}- се јавља у рано модерном енглеском језику).
Ред 15:
За практичну временску орентацију важна је и измена [[годишње доба|годишњих доба]], која су у вези с положајем [[Сунце|Сунца]]. Сунце привидно обиђе [[еклиптика|еклиптику]] током једне [[тропска година|тропске године]], која траје 365 дана 5 сати 48 минута 46,98 секунди. Како ни тропска година није цели број дана, морала се [[грађанска година]] с целим бројем дана што боље прилагодити дужини тропске (''сунчани'' или ''[[соларни календар]]''). То се постигло мењањем целог броја дана у грађанској години према различитим правилима; отуда су проистекли разни календари.<ref>''Kalendar'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=29893] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
Године су се бројиле од разних почетака-[[епоха]], обично од некога значајнијег догађаја, па се према томе разликују разне [[ера|ере]];<ref>{{citation|title=A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years |first=Ahmad|last=Birashk|publisher=Mazda Publishers|year=1993|isbn=0-939214-95-4|oclc=}}</ref> нпр. [[Византијско царство|византијска ера]] „од почетка света“ почиње 1. септембра [[5508. п. н. е.]], [[Жидови|хебрејска ера]] (такође од „стварања света“) 1. новембра [[4. миленијум п. н. е.|3761. п. н. е.]], [[античка Грчка|олимпијска ера]] (у којој су се по 4 године бројиле као једна [[олимпијада]]) од дана прве забележене олимпијаде, тј. 1. јула [[776. п. н. е.]], [[антички Рим|римска ера]] „од оснивања Рима“ почиње 24. априла [[753. п. н. е.]], [[Мухамед|мухамеданска]] (од Мухамедовог бега из Меке у Медину, тзв. [[хиџра|хиџре]]) 16. јула [[622]],<ref name="WH">{{cite encyclopedia|author=Watt, W. Montgomery|editor1=P.J. Bearman|editor2=Th. Bianquis|editor3=[[Clifford Edmund Bosworth
На Земљи се осим '''[[лунарни календар|лунарног]]''' и '''[[соларни календар|соларног]]''' користе '''[[лунисоларни календар|лунисоларни]]''' и '''арбитрарни''' календари. ''Лунисоларни календар'' је усклађен и с кретањем Месеца и с привидним кретањем Сунца. Пример таквог календара је хебрејски или [[Јеврејски календар|жидовски календар]]. ''Арбитрарни календар'' није усклађен ни с Месецом, ни са Сунцем, већ је створен произвољно према договору. Пример таквог календара су [[недеља]] и [[јулијански дан]] које користе астрономи.
Ред 23:
==== Дани које користи соларни календар ====
Соларни календари сваки ''датум'' приписују сваком соларну или [[Синодички дан|сунчевом дану]]. [[Дан]] се може састојати од периода између [[излазак сунца|изласка]] и [[залазак сунца|заласка сунца]] са следећим периодом [[ноћ
==== Будуће реформе ====
Ред 66:
Првенствена практична употреба календара је означавање дана ради информирања и/или договорања о будућим догађајима и записивања догађаја који су се догодили. Дани могу бити значајни због грађанских, религијских или друштвених разлога. На пример, календар пружа начин одређивања који су дани религијски или грађански [[празник|празници]], који дани означавају почетак и крај пословних раздобља, те који дани имају легално значење попут порезних дана који одговарају истицању споразума. Календар такође може идентификовањем дана пружати остале корисне информације о дану попут припадности одређеном годишњем добу.
Календар се користи и као део потпуног [[време (физика)|временског]] система: датум и [[време дана]] заједно одређују тренутак у времену. У модерном свету писани календари нису више битан део таквих календара, јер је долазак поузданих [[Часовник|
== Тренутно кориштени календари ==
Календари у раширеној употреби данас укључују [[грегоријански календар]], који је ''[[дефакто]]'' међународни стандард, те се користи готово свагде у свету у грађанске сврхе, укључујући [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] (уз [[индијски национални календар]]). [[Хебрејски]] или [[Јеврејски календар|жидовски календар]] је службени календар [[израел]]ске владе, али се грегоријански календар широко користи у израелским пословима и свакодневним стварима. [[ирански календар|Персијски календар]] се користи у [[Иран]]у и [[Афганистан
Чак и онде где се обично користи календар попут грегоријанског, могу се користити различити календари попут [[фискални календар|фискалног календара]].
Ред 122:
* {{cite book |author= Eduard Schwartz |title= Christliche und jüdische Ostertafeln'' (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii) |location= Berlin |date= 1905 }}
* {{cite book |author= Arthur Spier |title= The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100'' |publisher= Feldheim Publishers |location= Jerusalem/New York |date= 1986 }}
* {{cite book |author= Sacha Stern |title= Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE |publisher= Oxford University Press |date= 2001 |id = ISBN
{{refend}}
|