Календар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Monolito de la Piedra del Sol.jpg|мини|300px|Азтечки календар или Сунчев камен<ref>{{cite book |author=Aveni, Anthony F. |authorlink=Anthony Aveni |year=2000 |title=Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures |edition=reprint of 1990 original|location=London |publisher=[[Tauris Parke]] |isbn=1-86064-602-6 |oclc=45144264}}</ref><ref>{{cite journal |author=Malmström, Vincent H. |authorlink=Vincent H. Malmström |date =1973-09- 17. 09. 1973. |title=Origin of the Mesoamerican 260-Day Calendar |journal=[[Science (journal)|Science]] |location=Lancaster, PA |publisher=[[American Association for the Advancement of Science]]|volume=181 |issue=4103 |pages=939–941 |url=http://www.dartmouth.edu/~izapa/M-1.pdf |format=[[PDF]] Reprinted |doi=10.1126/science.181.4103.939|accessdate =2008-05- 14. 05. 2008. |pmid=17835843|bibcode = 1973Sci...181..939M | archiveurl= https://web.archive.org/web/20080528152046/http://www.dartmouth.edu/~izapa/M-1.pdf| archivedate= 28. 5. 2008 | deadurl= no}}</ref>]]
 
'''Календар''' је уређен начин бројања времена и именовања одређених [[време]]нских периода, уобичајено [[дан]]а. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично [[дан]]а, [[недеља]], [[месец]]а и [[година]]. Овај временски период се обично зове календарски [[датум]]. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању.<ref>{{citation|title=Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac |editor-first=P. Kenneth |editor-last=Seidelmann |publisher=University Science Books |year=1992 |url=http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |chapter=Calendars |first=LE |last=Doggett |isbn=0-935702-68-7 |oclc= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20040401234715/http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |archivedate=1. 4. 2004 |df= }}</ref> Често се и комад папира или картона на коме је одштампан систем датума зове календар. Чињеница да број дана у години није цео број је узрок постојања многих врста неусклађених календара, а такође и још увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога календарских реформи.
 
Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом [[соларни календар|Сунца]] или [[лунарни календар|Месеца]]. Најзаступљенији тип премодерног календара је био [[лунисоларни календар]], лунарни календар у коме је повремено додаван један [[Интеркалационо правило|интеркаларни месец]] да би се одржала синхронизација са [[соларна година|соларном годином]] током дужих временских периода.<ref>{{Citation | last = Dershowitz | first = Nachum | author-link = Nachum Dershowitz | last2 = Reingold | first2 = Edward M. | author2-link = Edward M. Reingold | publication-date = 2008 | title = Calendrical Calculations | publisher = Cambridge University Press | publication-place = Cambridge | isbn = 9780521885409 }}</ref>
 
Три принципална календара у најширој употреби у данашње време су [[Грегоријански календар|Грегоријански]], [[Јеврејски календар|Јеврејски]], и [[Исламски календар|Исламски]] календари.{{sfn|calendar|2017}} Сам термин ''календар'' потиче од -{''calendae''}-, термина за први дан месеца у Римском календару, што је повезано са глаголом -{''calare''}- „позивати“, у смислу „позивања“ новог месеца кад се први пут види.<ref>''New Shorter Oxford English Dictionary''</ref> Латинска реч -{''calendarium''}- има значење „књиговођство, регистрација“ (будући да су рачуни били подмиривани, и дугови прикупљани на крају сваког календарског месеца). Латински термин је прихваћен у [[Старофранцуски језик|старофранцуском]] као -{''calendier''}- и одатле у [[Middle English|средњоенглеском]] као -{''calender''}- од 13. века (правописни облик -{''calendar''}- се јавља у рано модерном енглеском језику).
Ред 15:
За практичну временску орентацију важна је и измена [[годишње доба|годишњих доба]], која су у вези с положајем [[Сунце|Сунца]]. Сунце привидно обиђе [[еклиптика|еклиптику]] током једне [[тропска година|тропске године]], која траје 365 дана 5 сати 48 минута 46,98 секунди. Како ни тропска година није цели број дана, морала се [[грађанска година]] с целим бројем дана што боље прилагодити дужини тропске (''сунчани'' или ''[[соларни календар]]''). То се постигло мењањем целог броја дана у грађанској години према различитим правилима; отуда су проистекли разни календари.<ref>''Kalendar'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=29893] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
 
Године су се бројиле од разних почетака-[[епоха]], обично од некога значајнијег догађаја, па се према томе разликују разне [[ера|ере]];<ref>{{citation|title=A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years |first=Ahmad|last=Birashk|publisher=Mazda Publishers|year=1993|isbn=0-939214-95-4|oclc=}}</ref> нпр. [[Византијско царство|византијска ера]] „од почетка света“ почиње 1. септембра [[5508. п. н. е.]], [[Жидови|хебрејска ера]] (такође од „стварања света“) 1. новембра [[4. миленијум п. н. е.|3761. п. н. е.]], [[античка Грчка|олимпијска ера]] (у којој су се по 4 године бројиле као једна [[олимпијада]]) од дана прве забележене олимпијаде, тј. 1. јула [[776. п. н. е.]], [[антички Рим|римска ера]] „од оснивања Рима“ почиње 24. априла [[753. п. н. е.]], [[Мухамед|мухамеданска]] (од Мухамедовог бега из Меке у Медину, тзв. [[хиџра|хиџре]]) 16. јула [[622]],<ref name="WH">{{cite encyclopedia|author=Watt, W. Montgomery|editor1=P.J. Bearman|editor2=Th. Bianquis|editor3=[[Clifford Edmund Bosworth |C.E. Bosworth]]|editor4=E. van Donzel|editor5=W.P. Heinrichs|encyclopedia=[[Encyclopaedia of Islam]] Online|title=Hidjra |publisher=Brill Academic Publishers |issn=1573-3912}}</ref> а [[Француска револуција|револуционарна француска ера]] (од дана оснивања [[Француска Република|Француске Републике]]) 22. септембра [[1792]]. Бројање по нашој ери (од [[Исус|Христовог рођења]]) увео је [[Дионисије Мали]] око [[533]].
 
На Земљи се осим '''[[лунарни календар|лунарног]]''' и '''[[соларни календар|соларног]]''' користе '''[[лунисоларни календар|лунисоларни]]''' и '''арбитрарни''' календари. ''Лунисоларни календар'' је усклађен и с кретањем Месеца и с привидним кретањем Сунца. Пример таквог календара је хебрејски или [[Јеврејски календар|жидовски календар]]. ''Арбитрарни календар'' није усклађен ни с Месецом, ни са Сунцем, већ је створен произвољно према договору. Пример таквог календара су [[недеља]] и [[јулијански дан]] које користе астрономи.
Ред 23:
 
==== Дани које користи соларни календар ====
Соларни календари сваки ''датум'' приписују сваком соларну или [[Синодички дан|сунчевом дану]]. [[Дан]] се може састојати од периода између [[излазак сунца|изласка]] и [[залазак сунца|заласка сунца]] са следећим периодом [[ноћ|ноћи]]и, или може бити период између два узастопна догађаја попут два сунчева заласка. Дужина интервала између два таква узастопна догађаја може благо варирати током године или може бити просечна као [[Синодички дан|средњи сунчани дан]]. Остале врсте календара могу такође да користе сунчев дан.<ref>{{citation |title=Calendrical Calculations |first=Nachum |last=Dershowitz |author1-link=Nachum Dershowitz|first2=Edward M|last2=Reingold|author2-link=Edward M. Reingold|publisher=Cambridge University Press|year=1997 |url=http://emr.cs.iit.edu/home/reingold/calendar-book/second-edition/|isbn=0-521-56474-3| oclc=}} -{with [https://web.archive.org/web/20050216102054/http://emr.cs.iit.edu/home/reingold/calendar-book/Calendrica.html Online Calculator]}-</ref>
 
==== Будуће реформе ====
Ред 66:
Првенствена практична употреба календара је означавање дана ради информирања и/или договорања о будућим догађајима и записивања догађаја који су се догодили. Дани могу бити значајни због грађанских, религијских или друштвених разлога. На пример, календар пружа начин одређивања који су дани религијски или грађански [[празник|празници]], који дани означавају почетак и крај пословних раздобља, те који дани имају легално значење попут порезних дана који одговарају истицању споразума. Календар такође може идентификовањем дана пружати остале корисне информације о дану попут припадности одређеном годишњем добу.
 
Календар се користи и као део потпуног [[време (физика)|временског]] система: датум и [[време дана]] заједно одређују тренутак у времену. У модерном свету писани календари нису више битан део таквих календара, јер је долазак поузданих [[Часовник|сатсатова]]ова учинио могућим забележавање времена независно од астрономских догађаја.
 
== Тренутно кориштени календари ==
Календари у раширеној употреби данас укључују [[грегоријански календар]], који је ''[[дефакто]]'' међународни стандард, те се користи готово свагде у свету у грађанске сврхе, укључујући [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] (уз [[индијски национални календар]]). [[Хебрејски]] или [[Јеврејски календар|жидовски календар]] је службени календар [[израел]]ске владе, али се грегоријански календар широко користи у израелским пословима и свакодневним стварима. [[ирански календар|Персијски календар]] се користи у [[Иран]]у и [[Афганистан|Афганистану]]у.<ref>Taqizadeh S H: ''Old Iranian Calendars'', Royal Asiatic Society (1938).</ref><ref>{{cite web|first=Holger |last=Oertel |url=http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |title=Persian calendar by Holger Oertel |publisher=Ortelius.de |date=30. 5. 2009 |accessdate =2012-08- 11. 08. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120716225712/http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |archivedate=16. 7. 2012 |df= }}</ref> Хиџретски или [[исламски календар]] користе [[муслиман]]и широм света.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=0OrCo4VyvGkC&pg=PA309|last=Peters|first=Francis E|title=Muhammad and the Origins of Islam|location=Albany, New York (1994)|ISBN=0791418758}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ccg.org/english/s/p053.html|title=Hebrew and Islamic Calendar Reconciled (No. 53)|publisher=}}</ref> [[хиндуски календар|Хиндуски]],<ref name=richmond80>{{Cite book|title=Time Measurement and Calendar Construction|publisher= Brill Archive|url=https://books.google.com/books?id=wwEVAAAAIAAJ| accessdate =2011-09- 18. 09. 2011.| year= 1956|author= B. Richmond|pages=80–82}}</ref><ref>{{cite book|author=Klaus K. Klostermaier|title=A Survey of Hinduism: Third Edition|url=https://books.google.com/books?id=E_6-JbUiHB4C&pg=PA490|year=2007|publisher=State University of New York Press |isbn=978-0-7914-7082-4|page=490}}</ref> [[јулијански календар|јулијански]], [[кинески календар|кинески]]<ref>-{Ho, Peng Yoke. (2000). ''Li, Qi, and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China''. Mineola: Dover Publications. ISBN 0-486-41445-0. p. 105.}-</ref><ref>-{Restivo, Sal. (1992). ''Mathematics in Society and History: Sociological Inquiries''. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. ISBN 1-4020-0039-1. p. 32.}-</ref> и [[Јеврејски календар|жидовски]]<ref>{{cite web |url= http://www.sym454.org/hebrew/molad.htm|title=Moon and the Molad of the Hebrew Calendar|last1=Bromberg |first1=Dr. Irv |date= 5. 8. 2010 |publisher= utoronto.ca|accessdate= 16. 12. 2012}}</ref><ref name=Jones>[https://books.google.com/books?id=AvVPlyYjX7YC&pg=PA295 Chronology of the Old Testament, Dr. Floyd Nolen Jones]</ref> календар имају раширену упорабу у религијским и/или друштвеним сврхама.
 
Чак и онде где се обично користи календар попут грегоријанског, могу се користити различити календари попут [[фискални календар|фискалног календара]].
Ред 122:
* {{cite book |author= Eduard Schwartz |title= Christliche und jüdische Ostertafeln'' (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii) |location= Berlin |date= 1905 }}
* {{cite book |author= Arthur Spier |title= The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100'' |publisher= Feldheim Publishers |location= Jerusalem/New York |date= 1986 }}
* {{cite book |author= Sacha Stern |title= Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE |publisher= Oxford University Press |date= 2001 |id = ISBN 9780198270348978-0-19-827034-8 }}
{{refend}}