Бајкалско језеро — разлика између измена

Познато је и под називом „плаво [[Сибир|сибирско]] око“. С обзиром на своју дубину од 1642 -{m}- и велику површину (31.500 -{km²}-) у језеру се налази преко 23000 кубних километара чисте слатке воде,<ref>{{Cite book sfn|title=Ecosystems and Natural Resources of Mountain Regions. Proceedings of the first international symposium on Lake Baikal: The current state of the surface and underground hydrosphere in mountainous areas. "Nauka", Novosibirsk, Russia |author= Jung, J. |author2= Hojnowski, C. |author3= Jenkins, H. |author4= Ortiz, A. |author5= Brinkley, C. |author6= Cadish, L. |author7= Evans, A. |author8= Kissinger, P. |author9= Ordal, L. |author10= Osipova, S. |author11= Smith, A. |author12= Vredeveld, B. |author13= Hodge, T. |author14= Kohler, S. |author15= Rodenhouse, N. |author16= Moore, M. |editor1-first=A.I. |editor1-last=Smirnov|editor2-first=L.R. |editor2-last=Izmest'eva |year=2004|chapter=Diel vertical migration of zooplankton in Lake Baikal and its relationship to body size |chapterurl=http://www.wellesley.edu/Biology/Faculty/Mmoore/Content/JUNG_et_al_2004.pdf |chapter-format=PDF |accessdate=9. 8. 2009|pages=131–140}}</ref> што износи преко 20% светских залиха слатке воде.<ref name=SPN2014/><ref>{{cite book|author= Schwarzenbach, Rene P. |last2=Gschwend|first2=Philip M. |last3=Imboden|first3=Dieter M. | title=Environmental Organic Chemistry |year=2003| publisher=Wiley Interscience | edition=2 |isbn=9780471350538|pagesp=1052}}</ref><ref>{{citeCite book| authorlast=Tyus, |first=Harold M. | title=Ecology and Conservation of Fishes |year=2012| publisher=CRC Press |isbn=978-1-4398-9759-1|pages=116}}</ref> Оно садржи више воде од Северно Америчких [[Велика језера|Великих језера]] заједно.<ref>{{cite book|editor-last1=Bright|editor-first1= Michael | others=preface by Koichiro Mastsuura|title=1001 natural wonders : you must see before you die|year=2010|publisher=Cassell Illustrated|location=London|isbn=9781844036745|edition=2009 |pages=620}}</ref> Провидност воде језера достиже до 40,2 метра.<ref name=SPN2014>{{cite news| url=https://sputniknews.com/onlinenews/2004062339763495/ | title= Unique aquarium on Lake Baikal | date=23. 6. 2004 | publisher= Sputnik News | accessdate=10. 6. 2017}}</ref>

У језеру се налази 27 острва од којих је највеће Олхон (742 -{km²}-). Претпоставља се да је старост Бајкалског језера између 25 и 35 милиона година.<ref name="touchstone">{{cite web|url=http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/|title=Lake Baikal – A Touchstone for Global Change and Rift Studies|publisher=[[United States Geological Survey]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120629180319/http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/ |archivedate = 29. 066. 2012. |accessdate = 033. 011. 2016.}}</ref><ref name="unesco">{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – UNESCO World Heritage Centre|accessdate=5. 10. 2012}}</ref> У језеро се улива око 336 река које му заједно дају 47,16 кубних километара воде годишње. Најважнија од тих река су [[Селенга]] и [[Баргузин]]. Само [[Сенегла]] у језеро улива 13,92 кубних колометара воде или 29,51%. Ушћа река су делте. Међутим, из језера истиче само једна река — [[Ангара]], дуга 1779 километараkm, десна притока [[Јенисеј]]а и односи просечно 1920 кубних метара воде у секунди. Површина слива језера износи 557.000 -{km²}-

Око језера су планински венци високи између 1180 и 2575 метара који каналишу уздужне ветрове на језеру. То су са [[Север|севера]] верховник, а са [[Југ|југа]] култук. Верховник дува брзином око 20 метара по секунди и подиже таласе на југу језеру високе и до 4,5 метара, док су таласи култука високи до 3,5 метара на средњем и северном делу језера. Посебно опасни за пловидбу су ветрови попречног правца, нарочито слаповити ветар сарма. Он дува са Приморског венца на западној страни језера, спуштајући се низ долину обалу [[Река|реке]] [[Сарма (река)|Сарме]], када достиже брзину између 40 о 50 метара по секунди. Обично се простире на језеру до 20 километараkm од обале, јер даље слаби али повремено достиже и до источних обала. Сарма подиже таласе и до пет метара на средњем делу језера.

Забележен је догађај да је крајем [[Септембар|септембра]] [[1902.]]. године [[пароброд]] [[Александар Невски|„Александар Невски“]] теглио три шлепа на којима су били рибари и њихове породице који су се враћали на крају сезоне риболова. Изненада је дунула сарма таквом снагом да је капетан [[Пароброд|пароброда]] наредио да се пресече паламар ~ дебело уже којим су били тегљени шлепови, и да се они препусте судбини. Последњи шлеп на везу ветар и таласу су насукали на пешчани плићак, а друга два су се разбила на стенама [[Рт|рта]] Кобиља глава. У тој катастрофи је настрадало 172 људи.