Нишавска епархија — разлика између измена

У другој половини 18. века извршено је управно преуређење Софијске митрополије у оквиру које је створена Нишавска епархија са средиштем у Пироту. Ова епархија је почетком 19. века издвојена из састава Софијске митрополије и такође је добила почасни ранг митрополије, што је био обичај у Цариградској патријаршији. Ова епархија је 1815. године спојена са [[Епархија нишка|Нишком епархијом]], али је након 1821. године поново одвојена у посебну епархију.{{sfn|Вуковић|1996|p=436}} За митрополите у Нишавској епархији су по правилу постављани [[фанариоти]].{{sfn|Вуковић|1996|p=113, 124, 218, 463}} Средином 19. века, ЦаарградскаЦариградска патријаршија није препознала потребу да у епархијама на српском етничком подручју постави архијереје српске народности, што је потом искористила расколничка [[Бугарска егзархија]] којау јециљу неканинскинеканонског запоселазапоседања НишавскуНишавске епархијуепархије.

Стицајем околности, томе је допринела и сама Цариградска патријаршија, која је 1867. године поставила бугарског свештеника Партенија Зографског за нишавског митрополита у Пироту, што се убрзо показало као велика грешка, пошто се он недуго након тога отргао од Цариграда и приступио [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]] (1870). Тако је створена расколничка "Нишавска егзархијска епархија" којом је до 1874. године управљао Партеније Зографски, а након његове оставке администрирање над овом епархијом је поверено егзархијском митрополиту Јевстатију Палагонијском, који је 1878. године побегао у Бугарску. Након ослобођења Пирота у [[Српско-турски рат (1877-1878)|Српско-турском рату (1877-1878)]] створени су услови за обнову канонског поретка путем споразума са Цариградском патријаршијом (1879). У склопу општег договора о признавању аутокефалности Православне цркве у проширеној Кнежевини Србији, договорено је да подручје дотадашње Нишавске епархије уђе у састав проширене Нишке епархије.