Огњеслав Костовић Степановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 30:
[[1879]]. године тражећи за изградњу дирижабла нов материјал измислио је „арборит” по многима први вештачки, [[синтетика|синтетички]] материјал, неку врсту шпер-плоче.<ref>Гурьев А., ''Записка о производстве "арборита"'', СПб., 1903.</ref> У својој фабрици шпер-плоча у [[Санкт Петербург|Петрограду]], Костовић је израђивао кофере, чамце, [[понтонски мост|понтонске мостове]] и друге предмете за практичну употребу као и делове за своје [[изум]]е.
Године [[1911]]. први на свету створио је летећи чамац, [[хидроавион]]. Пројектовао [[подморница|подморницу]] за осам људи са погоном на мотор од 100 [[Коњска снага|КС]] са унутрашњим сагоревањем на [[течно гориво]] (по некима, први на свету, пре немачког инжењера Отоа). Пријаву за патент [[мотор]]а поднета је тек 1888. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по. Костовић се дуго времена одрицао свог права на мотор, јер је настојао да сачува тајну за
Међу многобројним проналасцима усавршио је и [[ваздухопловство|аеронаутичку]] [[телеграф]]-емисиону станицу. Занимљива је и његова идеја о ваздушном [[торпедо|торпеду]] и уређај за извлачење потонулих [[брод]]ова. Костовић је остварио право на око стотину изума али су многи остали на папиру, што га је погађало, али је упркос томе одбијао многе примамљиве понуде са [[Запад]]а. Његови значајнији радови били су везани за [[Војска|војне]] потребе и као такви остајали у [[Војна тајна|тајности]]. Зато је сасвим мало његових радова објављено у „Совјетској енциклопедији”.
| |||