Хамфри Богарт — разлика између измена

[[Датотека:Humphrey Bogart James Cagney Jeffrey Lynn in The Roaring Twenties trailer.jpg|мини|десно|250п|Богарт са [[Џејмс Кегни|Џејмсом Кегнијем]] и [[Џефри Лин|Џефријем Лином]] у ''[[Обрачун у подземљу]]'' (1939), последњи је филм у коме су Богарт и Кегни играли заједно.]]
 
Године [[1936]]. се појавила филмска верзија [[Окамењена шума|Окамењене шуме]]. Његова глума названа је „бриљантном”, „задивљујућом” и „супериорном”. Упркос успеху у „А филму”, Богарт је добио „благи” уговор на 26 седмица уз хонорар од 550 долара седмично, а након тога је етикетиран као [[гангстер]] те је наступио у серији другоразредних криминалистичких драма. Богарт је био поносан на свој успех, али чињеница да је он дошао играњем гангстера га је мучила. Једном је рекао, „Не могу се упустити у обичну дискусију, а да се то не претвори у свађу. Мора да то има везе с мојим тоном гласа или овом арогантном фацом - нешто што изазива све. Нико ме не жели видети. Претпостављам да је то зато што сам етикетиран као тежак тип."
 
Богартове се улоге нису само понављале него су биле и физички захтевне и исцрпљујуће (студији још нису увели климатизацијски систем), а његов огромни, стиснути посао у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] није био баш „мачји кашаљ” како се глумац надао. Међутим, увек је био професионалан и поштован међу колегама. У годинама снимања „Б-филмова”, Богарт је почео развијати своју препознатљиву филмску особност - повређеног, стоичког, циничног, шармантног, рањивог усамљеника с језгром поноса који се руга сам себи.
 
Богартове препирке с Ворнерима око улога и новца биле су сличне онима које је студио водио с мање послушним звездама као што су [[Бети Дејвис]], [[Џејмс Кегни|Џејмсон Кегнијем]], [[Ерол Флин|Еролом Флином]] и [[Оливија де Хевиленд|Оливиом Де Хавиланд]].