Википедија

Бугарска егзархија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎top: сређивање using AWB
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Bulgarian-Exarchate-1870-1913.jpg|мини|300п270п|Територија под јурисдикцијом Бугарске егзархије (1870—1878)]]
[[Датотека:Sultan’s Ferman for the establishment of a Bulgarian Exarchate 1.jpg|мини|270п|Султански ферман о стварању Бугарске егзархије (1870)]]
[[Датотека:Bulgarian priests and comitas.jpg|мини|300п270п|Свештеници Бугарске егзархије и [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]] комите.]]
'''Бугарска егзархија''' ({{Јез-буг|Българска екзархия}}) је била аутокефална [[Бугари|бугарска]] национална<ref>Stephen A. Fischer-Galaţi — „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, pp. 200 („...and
'''Бугарска егзархија''' ({{Јез-буг|Българска екзархия}}) је била [[Бугари|бугарска]] национална<ref>Stephen A. Fischer-Galaţi — „Man, state, and society in East European history“, 1970, Praeger, pp. 200 („...and in 1870 it established a Bulgarian '''national church''' (Bulgarian Exarchate)“)</ref><ref>L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich — „The Balkans since 1453“, 2000, C. Hurst & Co. Publishers, pp. 371 („BULGARIAN EXARCHATE The first great victory for Bulgarian nationalism was the establishment in 1870 of a '''national church''' known as the exarchate.“)</ref> [[црква]], основана [[28. фебруар]]а [[1870]]. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/84219/Bulgarian-Orthodox-Church "Bulgarian Orthodox Church"], Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." {{en}}</ref>{{sfn|Stavrianos|1958|pp=371}} БугарскојСтворена егзархијије неканонским путем, вољом турских власти, без сагласности [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], те је стога [[19501872]]. године промењенна називпомесном сабору у Цариграду проглашена расколничком организацијом. Налазила се у [[раскол]]у све до [[1945]]. године када се измирила са Цариградском патријаршијом, добивши признање [[аутокефалност]]и. Бугарска егзархија је [[1953]]. године уздигнута на степен патријаршије и од тада је позната под називом [[Бугарска православна црква]], који носи и данас. У периоду 1870—1918. и [[1941]]—[[1944]]. њена јурисдикција је обухватала територије које данас припадају различитим државама: целу територију данашње [[Бугарска|Бугарске]], део [[Република Македонија|Македоније]] и делове [[Грчка|Грчке]], данашње [[Турска|Турске]], [[Србија|Србије]], данашње [[Албанија|Албаније]] и [[Румунија|Румуније]] (Северна [[Добруџа]]).
 
== Деловање у Јужној Србији и Македонији ==
Приликом стварања Бугарске егзархије, турски султан је у ферману од [[28. фебруар]]а [[1870]]. године поименично назначио епархије које је требало пренети у њену надлежност. Поред епархија на бугарском етничком подручју, у султански ферман су уврштене и епархије на српском етничком подручју, почевши од [[Нишка епархија|Нишке епархије]] и [[Нишкавска епархија|Нишвске (Пиротске) епархије]] на северу, до [[Велешка епархија|Велешке епархије]] на југу. Бугарски егзархисти су имали претензије и на [[Рашко-призренска епархија|Рашко-призренску епархију]], али нису успели да их остваре. Међутим, егзархисти су успели да поставе своје владике у [[Скопље|Скопљу]], [[Битољ]]у и [[Охрид]]у. Тиме је на поменутим просторима, поред канонских епархија Цариградске патријаршије створена мрежа неканонских егзархијских епархија, а православно становништво се поделило на "патријаршисте" и "егзархисте".{{sfn|Слијепчевић|1966|pp=475}}
 
Православна црква у Кнежевини Србији није благовремено препознала опасност од стварања Бугарске егзархије, првенствено због тога што је београдски митрополит [[Митрополит београдски Михаило|Михаило Јовановић]] био искрени поборник српско-бугарске сарадње, те је стога био затечен посезањем бугарских егзархиста за епархијама у српским областима и њиховом потоњом све израженијом антисрпском делатношћу. Пошто је Бугрска егзархија била створена уз подршку Русије, митрополит Михаило није прихватио позив цариградског патријарха да [[1872]]. године учествује на помесном сабору у Цариграду, на којем је Бугарска егзархија оптужена за изазивање [[етнофилетизам|етнофилетизма]] и осуђена као расколничка организација. То су потом искористили бугарски егзархисти, који су међу српским становништвом у запоседнутим епархијама ширили лажне вести о наводној "сагласности" српске јерархије са оснивањем Бугарске егзархије.{{sfn|Слијепчевић|1966|pp=476-479}}
 
Почев од оснивања Бугарске егзархије и добијања јурисдикције над територијом Македоније, а и због деловања пробугарске [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]], Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу [[Стара Србија|Старе Србије]] који углавном обухвата данашњу Македонију. Бугарски егзархат се након [[Берлински конгрес|Берлинскога конгреса]] једно време повукао из Македоније, да би [[1890]]. од турских власти добио дозволу за повратак у охридску и скопску епархију, а [[1894]]. у велешку и неврокопску епархију.<ref name="НАР">[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 643</ref> Након 1897. делују у битољској, струмичкој и дебарској епархији. Осниване су многе бугарске школе новцем добијаним од бугарске државе за пропагандне сврхе.<ref name="НАР"/> Почели су да забрањују слављење славе и да се славе српски свеци.<ref name="НАР"/> Српске књиге су избацивали из школа и цркава.<ref name="НАР"/> Многи су због тога напуштали бугарску егзархију и враћали се цариградској патријаршији, која је постала попустљивија дозволивши словенско богослужење. Турци никако нису дозвољавали обнову пећке патријаршије. Међутим након дуготрајних и упорних захтева српских народних првака и након дипломатскога посредовања Русије, Србије и Црне Горе издејствовано је да [[васељенски патријарх|цариградски патријарх]] постави Србе за епископе у [[Призрен]]у [[1896]]. и [[Скопље|Скопљу]] [[1897]].<ref name="НАР"/> Српски епископи су онда почели да отварају школе уз помоћ новца добијенога из Србије.<ref name="НАР"/> Тек тада су почели да се такмиче са дубоко укорењеном бугарском пропагандом. Читави крајеви су почели да се одвајају од бугарске егзархије и да прилазе српским епископима.<ref name="НАР"/> Бугари су онда од [[1902]]. почели да организују разбојничке чете, које су поубијале много српских истакнутих људи, а нарочито су се окомили на свештенике и учитеље.<ref name="НАР"/> Као последица терора ВМРО а и албанских и турских башибозука над Србима у Старој Србији и Македонији у патриотским круговима у Београду, Врању, Скопљу и Битољу се родила идеја о формирању српске четничке организације која би спроводила координирану оружану одбрану Срба.
Линија 19 ⟶ 22:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Stavrianos|first=Leften Stavros|title=The Balkans Since 1453|url=https://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC&pg=PA371|year=1958|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-551-0|pages=371-}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_егзархија”