Бугарска егзархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 5:
 
== Деловање у Јужној Србији и Македонији ==
Приликом стварања Бугарске егзархије, турски султан је у ферману од [[28. фебруар]]а [[1870]]. године поименично назначио епархије које је требало пренети у њену надлежност. Поред епархија на бугарском етничком подручју, у султански ферман су уврштене и епархије на српском етничком подручју, почевши од [[Нишка епархија|Нишке епархије]] и [[НишкавскаНишавска епархија|Нишвске (Пиротске) епархије]] на северу, до [[Велешка епархија|Велешке епархије]] на југу. Бугарски егзархисти су имали претензије и на [[Рашко-призренска епархија|Рашко-призренску епархију]], али нису успели да их остваре. Међутим, егзархисти су успели да поставе своје владике у [[Скопље|Скопљу]], [[Битољ]]у и [[Охрид]]у. Тиме је на поменутим просторима, поред канонских епархија Цариградске патријаршије створена мрежа неканонских егзархијских епархија, а православно становништво се поделило на "патријаршисте" и "егзархисте".{{sfn|Слијепчевић|1966|pp=475}}
 
Православна црква у Кнежевини Србији није благовремено препознала опасност од стварања Бугарске егзархије, првенствено због тога што је београдски митрополит [[Митрополит београдски Михаило|Михаило Јовановић]] био искрени поборник српско-бугарске сарадње, те је стога био затечен посезањем бугарских егзархиста за епархијама у српским областима и њиховом потоњом све израженијом антисрпском делатношћу. Пошто је Бугрска егзархија била створена уз подршку Русије, митрополит Михаило није прихватио позив цариградског патријарха да [[1872]]. године учествује на помесном сабору у Цариграду, на којем је Бугарска егзархија оптужена за изазивање [[етнофилетизам|етнофилетизма]] и осуђена као расколничка организација. То су потом искористили бугарски егзархисти, који су међу српским становништвом у запоседнутим епархијама ширили лажне вести о наводној "сагласности" српске јерархије са оснивањем Бугарске егзархије.{{sfn|Слијепчевић|1966|pp=476-479}}