Dragiša Lapčević — разлика између измена

Uoči prvog svetskog rata, u političkom životu Srbije se jako osećao uticaj [[Crna ruka|Crne ruke]], tajne oficirske organizacije. 1914. je u [[Bitolj]]u došlo do incidenta povodom pitanja prioriteta građanske nad vojnom vlašću. Tada je Lapčević u Skupštini podneo [[Interpelacija|interpelaciju]] na vladu, što trpi ilegalne organizacije. Međutim, njegova inicijativa je tada ostala bez većeg odjeka, a Skupština se zadovoljila odgovorom predsednika vlade.

 

Nakon pobede [[boljševizam|boljševika]] u [[oktobarska revolucija|oktobarskoj revoluciji]], mnogi jugoslovenski levičari se okreću komunizmu, zahtevajući [[revolucija|revolucionarni]] prevrat i [[diktatura proletarijata|diktaturu proletarijata]]. Lapčević, Topalović, Korać i drugi socijalisti su smatrali da revolucija u zaostaloj zemlji nema izgleda na uspeh i da je loša politika koja tera radnike u ulične sukobe sa policijom i u zatvore. Nakon stvaranja [[Kraljevina SHS|Kraljevine SHS]], došlo je do kongresa ujedinjenja levih partija [[1919]]. godine, kad je stvorena [[Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista)]], ali je Lapčević odbio da uđe u centralno rukovodstvo.<ref name="enciklopedija"/> Na [[Vukovarski kongres|Vukovarskom kongresu]] Socijalističke radničke partije Jugoslavije [[1920]]. godine, Lapčević je istupao protiv komunista i odbio da pristupi boljševicima.<ref name="uzice">{{cite web|url=http://www.uzice.net/filozofi/um4.htm |title=Užički Marksisti I Politički Mislioci - Dragiša Lapčević |publisher=Uzice.net |date= |accessdate = 1. 4. 2012.}}</ref> Tada se jugoslovenski radnički pokret pocepao na revolucionarno i reformističko krilo, a Lapčević je postao jedan od vođa partijske opozicije.<ref name="enciklopedija"/> Od [[1926]]. godine Lapčević je pokušavao da stvori jedinstven sindikalni pokret na principima političke neutralnosti i distanciranja od jugoslovenskih komunista i socijalista [[Živko Topalović|Živka Topalovića]].<ref name="uzice"/>