Корен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 13:
* зона провођења
 
Део корена са капoмкапом је '''[[зона коренова капа|коренске капе]]''', чији површински слој граде мртве, ослузњавеле [[ћелија|ћелије]] које се љуште и тако смањују трење при [[раст]]у корена. Ћелије коренске капе се стално обнављају [[ћелијска деоба|деобама]] ћелија вегетационе купе и истовремено корен тим деобама расте. Због тога се тај део вегетационе купе назива '''зона растења'''. Изнад ње налазе се ћелије које се издужују (расту у дужину) и чине зону издуживања. Следећа је зона [[коренова длака|коренских длака]] у којој површинске ћелије образују длаке за упијање воде из земљишта. Изнад ове зоне је зона провођења кроз коју се вода са [[минералне материје|минералним материјама]] проводи до основе [[стабло|стабла]].
 
Корен је орган неограниченог растења који обавља више функција. Основне функције корена су усвајање и провођење воде и минералних материја из земљишта и причвршћивање биљке за подлогу. На врху корена налази се коренова капа (калиптра) која штити нежне меристемске ћелије вегетационе купе корена од механичких повреда. У зони раста, ћелије се деле, на њу се наставља зона издуживања где се ћелије настале деобама увећавају, издужују и диференцирају у трајна ткива корена. На зону издуживања наставља се зона коренових длака или зона апсорпције. На попречном пресеку корена у зони коренових длака разликују се три зоне: [[ризодермис]], примарна кора и централни цилиндар. На површини корена налази се апсорбционо ткиво корена ризодермис.Примарна кора корена знатно је развијенија од централног цилиндра по чему се разликује грађа корена од грђе стабла. Примарну кору чине ризодермис,примарна кора и централни цилиндар.
Ред 35:
Ризодермис споља покрива младе делове корена. То је у ствари примарно [[Покорична ткива|покорично ткиво]] које топографски одговара епидемису листа и стабла,али се од епидермиса разликује,јер ризодермис представља апсорпционо ткиво, пре свега, по томе:
: а) што су спољњи зидови ћелија ризодермиса танки,
: б) што нема [[кутикул|кутикулу]]у,
: ц) што у [[ризодермис]]у нема [[стома]].
 
Ред 44:
 
=== Централни цилиндар ===
Централни цилиндар почиње слојем паренхимских ћелија,означеним као [[перицикл]]. Перицикл се састоји од живих паренхимских ћелија,са танким целулозним зидовима. Једнослојан перицикл је у многих дикотила и неких монокотила, а вишеслојни код голосеменица. На зачетку бочног корена образује се омотач,који доприноси пробијању младог боћног корена кроз ткива коре. Овај омотач при пробијању коре корена дејствује не само механички,већ и хемијски,јер лучи ферменте који растварају зидове ћелија коре. Проводни систем корена је у облику радијалног [[Проводни снопићи]]. Број ксилема и флоема у радијалном проводном снопићу може бити различит. У полиархним снопићима коренова неких палми број ксилема односно флоема може износити и више од сто. У млађим кореновима је мањи, а у старијим већи. [[Дикотиледоне билке|дикотиледоне билке]] имају мањи број ксилема и флоема у снопићу, док су радијални снопићи у кореновима монокотиледоних биљака по правилу полиархни. У корену нема сржи, већ се у централном делу налази ксилем. Код извесних монокотила у центру корена се налазе паренхимске ћелије, које по положају и функцији одговарају сржи.
 
== Коренов систем ==
Ред 89:
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском, аутори: Драгана Ранчич, Светлана Аћић, Ивам шоштарић.
* Ботаника 9. издање, аутори: Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корен