Општина Баточина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 25:
Варошица [[Баточина]] је административно средиште [[Општина|општине]], налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни Лепенице су осам крајева Баточине, а на десној три.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока [[Општина Лапово|лаповачком]], истока [[Општина Свилајнац|свилајначком]], југоистока [[Град Јагодина|јагодинском]], југозапада и запада [[крагујевац|крагујевачком]] и са запада с северозапада [[Општина Рача|рачанском општином]]. Укупна дужина границе општине Баточина износи око 59
=== Клима ===
Ред 68:
[[Датотека:Spomenik prirode Rogot.jpg|мини|десно|[[Споменик природе Рогот]]]]
[[Датотека:Jež u Batočini.jpg|мини|десно|Јеж усликан у Баточини]]
О природној вегетацији овог подручја постоје бројна забележена сведочанства путописаца, који су се у турско време кретала кроз [[Шумадија|Шумадију]]. Они су писали о густим, углавном [[храст]]овим шумама. Овакав вегетациони покривач је нарочито био карактеристичан после [[Пад Српске деспотовине|пада Србије 1459. године]], када је становништво било захваћено сеобама, а већи део Србије опустео и зарастао у густу шуму. Познати путописац Стефан Герлах је 1578. године описао Шумадију као „густу и непроходну шуму све самих храстова“. Џон Бурбури путујући кроз моравске крајеве [[1664
И француски путописац Сен Прист 1767. је на путу од Београда до Царигарада видео све саме шуме, а између (Смедеревске) [[Смедеревска Паланка|Паланке]] и Баточине „не види никаквог трага обделавања“.<ref>Др. Бранислав Јовановић, О шумама Србије почетком XIX века.</ref> По [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]] Шумадија је до прве трећине XIX века века највећим делом била покривена шумама, углавном храстовим. Оне су представљале „главну природну тврђаву“ у [[Српска револуција|оба српска устанка]] почетком XIX века.<ref>Ј. Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, основе антропогеографије, Београд, 1922, књига прва. стр. 67-73.</ref>
Ред 280:
=== Верски састав становништва општине по попису 2011. године ===
{{Графикон постоци
| ширина=300px
| наслов=Верски састав
| позадина=#ddd
| позиција=
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Православље|Православци]]|yellow|11560|98.30}}
{{Врста са постотком|[[Католицизам|Католици]]|blue|18|0.15}}
Ред 301:
Четврти период представља једно од најинтензивнијих досељавања у насеља баточинске општине. Он је временски најкраћи, а трајао је од [[1804]]. до [[1813]]. године. У ослобођену Шумадију је становништво долазило углавном из јужних моравских крајева, [[Косово|Косова]] и [[Тимочка Крајина|Тимока]]. Међутим, крајем 1813, због бојазни и гнева Турака, један број досељеника је напустио Баточину и отишао преко [[Сава|Саве]] у [[Срем]], да би се после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] већина вратила. Пети период је почео после [[1815]]. и наставио се до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У овом периоду, који је трајао стотинак година, настањено је преко 232 породице.
Период између два светска рата карактерише силажење становништва из баточинских села и околине у варошицу и досељавање занатско-трговачког елемента из моравских крајева. Период после [[Други светски рат|Другог светског рата]] одликује се исељавање сеоског становништва у градове у првом реду у варошицу Баточину. Друштвено-економски развој варошице Баточине у овом периоду утицао је на досељавање радника из удаљенијих места. Тако су печалбари из [[Шопи|Пиротског Шоплука]] дошли у Баточину и остали на раду обављајући занате.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 58-68.</ref> Од [[1980
== Општинска власт ==
Ред 384:
Повољност саобраћајнос-географског положаја баточинске општине умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштање у саобраћај железничке пруге [[1887]]. године на релацији Лапово-Крагујевац, битно је утицало на развој друмског саобраћаја. У близини Баточине је и железнички чвор у Лапову који повезује важне међународне и магистралне железничке линије. Такође у близини је и савремени ауто-пут [[Београд]]-[[Ниш]] (део [[Европски пут Е75|E75]]), од кога се одваја магистрални путни правац [[Баточина]]-[[Крагујевац]]. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Баточина је повезана са Београдом, [[Крагујевац|Крагујевцом]], [[Велика Плана|Великом Планом]], [[Јагодина|Јагодином]], [[Смедеревска Паланка|Смедеревском Паланком]], [[Свилајнац|Свилајнцем]], [[Рача|Рачом]] и другим градовима.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 200.</ref>
На територији баточинске општине отпочео је са радом линијски путнички правац [[1960]]. године када је успостављена прва редовна аутобуска линија Крагујевац-Баточина-Лапово. Аутобуска станица у Баточини је изграђена [[3. септембар|3. септембра]] [[1975]]. године. Укупна дужина категорисаних путева у [[1994]]. години на територији баточинске општине износила је 74
[[Датотека:Posta u Batocini.JPG|мини|десно|Пошта у Баточини]]
Дужина железничке пруге са једним колосеком Лапово-Крагујевац износи око 14,3
Баточина је поседовала [[пошта|пошту]] средином XIX века. Она је била смештена у конаку кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Село Бадњевац је 1939. године добило пошту која је била смештена у малој кући Миће Срећковића. Ту је остала и после Другог светског рата све док није направљена зграда за пошту. Пошта у Бадњевцу је обухватала села [[Сипић]], [[Мало Крчмаре]], [[Велико Крчмаре]], [[Жировница|Жировницу]], [[Градац (Баточина)|Градац]] и [[Никшић (Баточина)|Никшић]]. Тренутно у Баточини се налази једна пошта, а у месним заједницама ван Баточине налазе се поште у Брзану, Бадњевцу и уговорне поште у Жировници и Милатовцу.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 205-206.</ref>
| |||