Светосавски конгрес — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.162.90 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Светосавски конгрес''' одржан је половином [[јануар]]а [[1944]]. у селу [[Ба (Љиг)|Ба]] као пандан [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] које је организовала [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] крајем [[1943]]. године. Конгрес су одржали припадници [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]].
 
Светосавски конгрес је умногоме одлучивао о будућем уређењу југословенске државе. Као што су главне одлуке биле [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а формирање [[Национални комитет ослобођења Југославије|НКОЈ]]-а који ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата. Сагласио се да се [[Југославија]] уреди као [[конфедерација|конфедеративна]] држава у облику [[уставна монархија|уставне]] и парламентарне народне монархије. Зато је конгрес у селу Ба био реакција [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ]]-а новембра 1943. у [[Јајце|Јајцу]].
Ред 29:
Башко саветовање је званично почело [[26. јануар]]а [[1944]]. у подне. Укупно је 294 делегата присуствовало заседању. Као увод по почетку конгреса одржана је прослава школске славе "[[Свети Сава]]" у основној школи Краљица Марија. Све делегате је поздравио јеромонах Јован Рапајић беседом о Растку-Сави Немањићу (Светом Сави), а затим и богослужењем и литургијом.
 
Као политички вођа Равногорског покрета и [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] први је присутни народ поздравио [[Драгиша Васић]] са импровизоване говорнице и тиме је отворио политичко саветовање. Првог дана су своје реферате поднели и то: др [[Стеван Мољевић]], заступшајући гледишта тадашњег [[Централни национални комитет|Централног Националног Комитета]] (ЦНК) „О државном уређењу Југословенске државе после рата“, а као представник осталих странака главни реферат је поднео др [[Живко Топаловић]] „О правном и уставном поретку југословенске државе“. Делегати су обично одлазили на одмор у подне, а затим би у селу био извођен богати програм. Првог дана заседања одржан је традиционални „Светосавски вашар“ где су долазили многи људи из суседних села, па чак и из [[Љиг]]а. Делегати су већали и расправљали у просторијама основен школе. Првог дана заседања окупљенима се обратио и министар Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерал Дража Михаиловић следећим речима:
 
{{цитат2|Захваљујући вам на позиву, драга браћо, сматрам за дужност и као човек и као одговорни руководилац данашњом борбом за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби.
Ред 106:
* Радован Калабић, Равногорска Историја, Београд, 1992.
* Звонимир Вучковић, Сећања из Рата, Крагујевац, 2001.
* {{Cite book |ref= harv|last=ПетрановићPetranović|first=БранкоBranko|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=СрбијаSrbija уu ДругомDrugom светскомsvetskom ратуratu 1939—1945|year=1992|url=http://znaci.net/00001/92.htm|publisher=ВојноиздавачкиVojnoizdavački иi новинскиnovinski центарcentar|location= БеоградBeograd|id= }}
* [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]-а-Том XIV/књига 3, Београд, 1980.
* [[Милослав Самарџић]], Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета-Том II, Крагујевац, 2005.
Ред 115:
{{портал|Југословенска војска у отаџбини}}
* [http://www.pogledi.rs/60/ Погледи]
* [http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_4_broj_1_i_2.html Велики национални конгрес у селу Ба, 26-28. јануар 1944. године ]
{{Други светски рат у Југославији}}