У средњем веку, Хесен је био део [[Тирингије]], али је у [[Рат за турингијско наслеђе|Рату за тирингијско наслеђе]] ([[1247]]—[[1264]]1247—1264.) стекао независност унутар [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. На кратко је добио велики значај захваљујући великашу [[Филип I од Хесена|Филипу I од Хесена]], који је био један од вођа немачког [[протестантизам|протестантизма]]. Након Филипове смрти, [[1567]], територија је подељена између његових пет синова из првог брака (Филип је био бигамиста) у четири линије: [[Хесен-Касел]], [[Хесен-Дармштат]], [[Хесен-Рајнфелс]] и претходно постојећи [[Хесен-Марбург]]. Како су последње две линије изумрле доста брзо ([[1583]]. и [[1605]], редом), Хесен-Касел и Хесен-Дармштат су представљале језгро унутар земаља Хесена. Неколико другостепених линија се одвојило током векова, као [[1622]], када се [[Хесен-Хомбург]] одвојио од Хесен-Дармштата. У касном 16. веку, Касел је прихватио [[калвинизам]], док је Дармштат остао [[лутеранизам|лутерански]] и касније су се ове две линије често налазиле на супротним странама у конфликтима, од којих су најзначајнији сукоб око Хесен-Марбурга, и [[Тридесетогодишњи рат]], када се Дармштат борио на страни Цара, док се Касел сврстао са [[Шведска|Шведском]] и [[Француска|Француском]].
Хесен-Касел је подигнут на ниво електората [[1803]], али је ово остало без ефекта, јер је [[Свето римско царство]] распуштено [[1806]]. године. Територију је анектирало Краљевство [[Вестфалија]] 1806, али је рестарусано у електорат [[1813]]. године. Док су остали електори стекли друге титуле, на пример поставши велике војводе, електор Хесен-Касела је остао на овој анахроној титули. Име је опстало у термину ''-{Kurhessen}-'', што описује област око Касела. [[Пруско краљевство|Пруска]] га је [[1866]]. анектирала, заједно са независним градом Франкфуртом, Хесен-Хомбургом и војводством [[Насау (војводство)|Насау]].
