Папир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
.
Ред 1:
[[Датотека:ManilaPaper.jpg|250п|мини|Манилски папир]]
[[Датотека:Papier - various papers in day.jpg|250п|thumb|Различити типови папира: [[картон]], [[папирна марамица]]]]
 
'''Папир''' или '''хартија''' је танак слој [[Целулоза|целулоидних]] влакана најчешће [[Правоугаоник|правоугаоног]] облика који у већини случајева служи за [[штампарство|штампање]], [[писање]] или [[цртеж|цртање]] по њему. Прави се разних облика и [[Формати папира|формата]], као и разних [[боја]].
 
Најбољи папир се прави од биљака које садрже много целулозе у својим влакнима или од крпа од природних материјала као што су [[памук]] и [[лан]]. [[Кинези]] су тврдили да им је јефтиније да производе хартију него [[Свила|свилу]] и да је она погоднија за писање од трака [[дрво|дрвета]] или [[бамбус]]а, нарочито за неке дугачке књиге. На [[запад]]у је папир заменио [[пергамент]] као најпогоднија подлога за писање.
 
Процес прављења целулозног папира је развијен у [[Кина|Кини]] током раног 2. века, вероватно још 105. године.<ref>Hogben, Lancelot. "Printing, Paper and Playing Cards". Bennett, Paul A. (ed.) ''Books and Printing: A Treasury for Typophiles''. New York: The World Publishing Company, 1951. pp. 15–31. p. 17. & Mann, George. ''Print: A Manual for Librarians and Students Describing in Detail the History, Methods, and Applications of Printing and Paper Making''. London: Grafton & Co., 1952. p. 77</ref> Значајну улогу у развоју папира је имао [[Cai Lun|Цај Луен]] дворски [[евнух]] [[Династија Хан|династије Хан]]. Постоје и ранији археолошки фрагменти папира који датирају из 2. века п. н. е. у Кини.<ref name="Tsien1985">{{harvnb|Tsien|1985|p=38}}</ref>
 
== Почеци ==
Линија 9 ⟶ 13:
Како тврди Са'алеби (умро [[1038]]), борба између Зијада ибн Салиха и [[Турска|турских]] владара, ојачаних снагама њихових кинеских савезника, избила је око [[752]]. године у близини реке [[Тараз]] на северу [[Месопотамија|Месопотамије]]. Та Област се у традиционалној [[Ислам|исламској]] литератури називала [[Туркестан]] зато што су ту претежно живели народи турског порекла. По завршетку борбе, Зијад је са собом повео и групу кинеских заробљеника, међу којима је било и оних који су добро познавали процес производње кинеског папира. Они су се касније настанили у [[Самарканд]]у, где су развили занат којим су се традиционално бавили. Производња кинеског папира од тада је постала све учесталија, а занатлије које су се бавиле тим занатом биле су све славније и познатије. Иако се производња кинеског папира веома брзо ширила у другим градовима у [[калифат]]у, ипак произвођачи „самаркандског папира”, као првог облика папира у [[ислам|исламској цивилизацији]], засвагда су очували своју славу и [[Традиција|традицију]].<ref>Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”. стр. 111—112.</ref>
 
Потом се ово сазнање проширило и на [[Европа|Европу]] и радионице за израду папира појавиле су се свуда где је било довољно воде за производњу папира.<ref name="Burns 1996, 417f.">{{harvnb|Burns|1996|pp=417f.}}</ref> Око [[800]]. у Багдаду се прави прва фабрика папира.<ref>Murray, Stuart A. P. ''The Library: An illustrated History''. Skyhorse Publishing, 2009, p. 57.</ref> Производња се ширила преко [[Сирија|Сирије]] и [[Египат|Египта]] на [[Сицилија|Сицилију]] и у [[Андалузија|Андалузију]]. Тако се у 13. веку папир проширио Европом и заменио скупоцјени и ретки [[папирус]] и [[пергамент]].
 
У 19. веку је индустирјализација знатно редуковала трошак производње папира. Године 1844. је канадски инвеститор [[Charles Fenerty|Чарлс Фенерти]] и Немац Ф. Г. Келер независно развили процесе за пулпирање дрвених влакана.<ref>{{Cite book|url=http://www.charlesfenerty.ca/book.html|title=Charles Fenerty and his paper invention |last=Burger|first=Peter |date=2007|publisher=Peter Burger|location=Toronto|isbn=9780978331818|oclc=173248586|pages=25–30}}</ref>
 
== Рани извори влакана ==
[[Датотека:ANCIENT_SANSKRIT_ON_HEMP_BASED_PAPER._HEMP_WAS_A_COMMON_AND_DURABLE_FIBRE_IN_THE_PRODUCTION_OF_%22RAG%22_PAPER_FROM_200_BCE_TO_THE_1850_AD.jpg|left|thumb |Антички Санскрит на папиру базираном на конпљи. Влакна конопље су широко кориштена за придукцију папира од 200. п. н. е. до касних 1800-тих.]]
{{see also|дрвена пулпа|деинковање}}
 
Пре индустријализације папирне продукције најзаступљенији извор влакана су била рециклирана влакна из кориштеног текстила, зване крпе. Крпе су биле од [[конопља|конопље]], [[лан]]а и [[памук]]а.<ref name=PST1>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/247670296|title=Recycling fiber and deinking |last=Göttsching|first=Lothar |last2=Gullichsen|first2=Johan |last3=Pakarinen|first3=Heikki|last4=Paulapuro|first4=Hannu|last5=Yhdistys|first5=Suomen Paperi-Insinöörien|author6=Technical Association of the Pulp and Paper Industry|date=2000|publisher=Fapet Oy |location=Finland |isbn=9525216071 |oclc=247670296 |pages=12–14}}</ref> Процес за уклањањње штампарског мастила са [[recикlисани папир|рециклисаног папира]] је изумео немачки правник [[Justus Claproth|Јустус Клапрот]] 1774. године.<ref name=PST1 /> Данас се тај метод назива [[деинковање]]м. Тек након увођења [[дрвена пулпа|дрвене пулпе]] 1843. године је продукција папира постала независна од рециклираног материјала из отпадног текстила.<ref name=PST1 />
 
== Етимологија ==
{{Further|Папирус}}
 
Реч „папир“ је етимолошки изведена из [[Латински језик|латинске]] речи -{''papyrus''}-, која потиче од [[Грчки језик|грчке]] πάπυρος (-{''papuros''}-), назива за -{''[[Cyperus papyrus]]''}- биљку.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dpa%2Fpuros πάπυρος], Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', on Perseus</ref><ref>[http://oxforddictionaries.com/definition/papyrus#DWS-m-en_gb-msdict-00002%E2%80%93049928 papyrus], on Oxford Dictionaries</ref> [[Папирус]] густ, папиру сличан материјал који се производи из сржи биљке -{''Cyperus papyrus''}-, која је кориштена у [[Стари Египат|античком Египту]] и другим [[Историја Медитеранског региона|Медитеранским]] културама за [[Историја писања|писање]] пре увођења папира на Блиском истоку и у Европи.<ref>{{Cite Dictionary.com|papyrus|accessdate= 20. 11. 2008}}</ref> Мада је реч папир етимолошки изведена из папируса, ова два материјала се веома различито производе и развој првог је независтан од развоја другог. Папирус је ламинација природних биљних влакана, док се папир производи од влакана чија су својства промењена натапањем.<ref name="Tsien1985" />
 
== Производња папира ==
[[Датотека:Making Paper.gif|мини|right|250п|Прављење папира на кинески начин]]
Као сировину, Кинези су користили кору [[дуд]]а или [[бамбус]], [[Европа|Европљани]] су користили старе крпе од [[памук]]а и [[лан]]а, док се данас дрвета тачније од [[Целулоза|целулозе]]. Папир је изразито значајно допринео просвети и науци. Проналазак папира сматра се једним од показатеља почетка новог века. Користи се у разне сврхе и може се наћи у разним облицима.
 
Линија 19 ⟶ 36:
[[Датотека:Bambus.JPG|мини|лево|200п|Бамбус — сировина на истоку]]
[[Мајстор]] ставља калуп у базен, пулпа се скупља на калупу а течност се цеди остављајући на ситу беома танак слој влакана. Цеђење се ради када [[влакна]] направе влажан [[лист]] папира. Листови се слажу један преко другог, а [[вода]] се циједи притиском камена или помоћу пресе која личи на штампарску. [[Ислам]]ски мајстори први су направили хартију у боји. Они су на њу наносили чак и [[Злато|златне]] или [[Сребро|сребрне]] зачкице. Данас имамо хартију у свим могућим бојама. Нарочита хартија као она што су је правили [[муслимани]] може се користити за писање диплома или свједочанстава.
 
 
 
 
== Извори ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Burns|first = Robert I.|editor-last=Lindgren|editor-first = Uta |contribution = Paper comes to the West, 800−1400|title = Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation|edition = 4th|year=1996|publisher = Gebr. Mann Verlag|location = Berlin |isbn=978-3-7861-1748-3|pages=413-422}}
* {{Cite document|last=Tsien|first=Tsuen-Hsuin|series=Joseph Needham, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology |volume=Vol. 5 part 1|title=Paper and Printing|publisher=Cambridge University Press|year=1985}}
* {{Cite web |title=Document Doubles|url=http://www.collectionscanada.ca/forgery/, Detecting the Truth: Fakes, Forgeries and Trickery |url=http://www.collectionscanada.ca/forgery/ |publisher=Library and Archives Canada}}
* Velajati, Ali Akbar (2016), ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'', preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”. стр. 87—118.
{{refend}}
Линија 36 ⟶ 50:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Paper}}
* -{[http://www.tappi.org Technical Association of the Pulp and Paper Industry]}-
* -{[http://www.straightdope.com/mailbag/mpapermaking.html How is paper made?], www.straightdope.com}-
* -{[http://whistlemuseum.com/2009/04/06/novelty-squeaking-whistling-postcard.aspx Paper Whistles, Paper toys, Cardboard whistles]}-
* {{britannica|441928}}
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=E4C3X26dxbM Thirteen-minute video on modern paper production system]}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Биљни производи]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Папир