Српско-црногорска офанзива у Босну — разлика између измена

Санџачка војска је извршила противнапад 26. августа и истог дана ослободила Пљевља. Санџачка војска је добила задатак да продере у правцу [[Сарајево|Сарајева]] и [[Калиновик]]а, док је Ужичка војска добила задатак да продре преко [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]] ка [[Власеница|Власеници]], поруши железничку пругу у долини [[Криваја (притока Босне)|Криваје]] и да смелим маневром олакша ситуацију на Дрини. Крајем августа и септембра црногорска војска је прешла границу на појединим деловима и повратила изгубљене територије. Борбе су били јаке и пуне обрта, али српско-црногорске јединице су успеле да успешно одбране своју границу. Док су се водили рововске борбе на обалама Дрине јединице Ужичке и Санџачке војске продрле су у југоисточну Босну. Санџачка војска избила је на Јахорину, да би 25. септембра истурени делови ушли у Пале. Романијом је овладано 2. и 3. августа. Дивизијар Митар Мартиновић је са својим Дринским одредом успешно деловао у сектору Калиновика. Ужичка војска је успела да овлада [[Вишеград]]ом, [[Соколац|Соколцем]] и Хан Пијеском и прекине комуникацију Сарајево-Власеница. Аустроугарска војска је у октобру извршила противудар, и са доста обрта, у [[Битка на Гласинцу|бици на Гласинцу]] успела је да натера Санџачку војску на повлачење. Санџачка војска се повукла на десну обалу Дрине до 24. октобра.