Систем органа за дисање — разлика између измена

.
(.)
(.)
[[Датотека:Respiratory_system_complete_sr.svg|мини|десно|300п|Респираторни систем човека]]
 
{{рут}}
'''Систем органа за дисање''' (респираторни систем) обавља размену гасова између организма и спољашње средине. Процесом [[дифузија|дифузије]] се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид у спољашњу средину. [[Кисеоник]] је већини организама неопходан за производ ослобађа [[угљен-диоксид]].<ref>[http://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja1/sistem-organa-za-disanjeisidora-milenkovijasmina-miljkovi Презентација - систем органа за дисање]</ref>
 
{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}
[[Датотека:Poumons2.jpg|thumb|left|300px|Респираторни систем]]
[[Датотека:illu quiz lung05.jpg|thumb|180px| [[RespiratoryРеспираторник tractтракт#LowerДоњи respiratoryреспираторни tractтракт |lower respiratoryДоњи tractреспираторни тракт]], orили Респираторно "Respiratoryстабло Tree"{{ordered list |[[Vertebrate trachea|TracheaДушник]] |[[MainБронхија| bronchusГлавна (disambiguation)|Mainstem bronchusбронхија]] |[[Secondary bronchusБронхија|LobarЛобарна bronchusбронхија]] |[[Tertiary bronchusБронхија|SegmentalСегментална bronchusбронхија]] |[[BronchioleБронхиоле]] |[[AlveolarАлвеоларни ductканал]] |[[PulmonaryПлућна алвеола alveolus|AlveolusАлвеола]]}}]]
 
Код [[човек|људи]] и других [[сисари |сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[respiratorни traкt]]. Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина |носне шупљине]], [[Параназални синуси |синуса]], [[Ждрело |ждрела]] и дела [[Гркљан |гркљана]] изнад [[Гласне струне |гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија |бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола |алвеоле]].
In [[human]]s and other [[mammal]]s, the anatomy of a typical respiratory system is the [[respiratory tract]]. The tract is divided into an [[Respiratory tract#Upper respiratory tract |upper]] and a [[Respiratory tract#Lower respiratory tract |lower respiratory tract]]. The upper tract includes the [[nose]], [[nasal cavity |nasal cavities]], [[paranasal sinuses |sinuses]], [[pharynx]] and the part of the [[larynx]] above the [[vocal folds]]. The lower tract includes the lower part of the larynx, the [[trachea]], [[bronchus |bronchi]], [[bronchiole]]s and the [[pulmonary alveolus |alveoli]].
 
TheРазгранати branchingдисајни airwaysпутеви ofу theдоњем lowerтракту tractсе areчесто oftenописују described as theкао [[RespiratoryРеспираторни tract#тракт |respiratoryреспираторно treeстабло]] orили tracheobronchialтрахеобронхијално treeстабло.<ref name=gilroy>{{cite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |date=2008|pages=108-111 |isbn=978-1-60406-062-1 }}</ref> TheИнтервали intervalsизмеђу betweenузастопних successiveместа branchгранања pointsдуж alongразних theграна various„стабла“ branchesсе ofобично "tree"називају are„генерацијама“ often referred to as branching "generations"гранања, ofкојих whichу thereодрастао are, in the adultчовек humanима aboutоко 23. TheРаније earlier generationsгенерације (approximatelyапроксимативно generationsгенерације 0–16), consistingсастоје ofсе theод tracheaтрахеја and theи bronchiбронхија, asкао wellи asвећих theбронхиола largerкоје bronchiolesједноставно whichделују simply act asкао [[ConductingЗона zoneпроводљивости |airваздушни conduitsводови]],. bringingОне airдоводе toваздух theдо respiratoryреспираторних bronchiolesбронхиола, alveolarалвеоларних ductsканала andи alveoliалвеола (approximatelyапроксимативно generationsгенерације 17–23), whereгде долази до [[gasРазмена exchange]]гасова takes|размене placeгасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|date=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|page=315-317|edition=3rd }}</ref><ref name=tortora1 /> [[BronchioleБронхиоле]]s се areдефинишу defined as theкао smallмали airwaysваздушни lackingпутеви andбез cartilagenousхрскавичасте supportподршке.<ref name=gilroy />
 
TheПрве firstбронхије bronchiкоје toсе branchгранају from theод [[tracheaдушник]]а areсу theдесна rightи andлева leftглавна main bronchiбронхија. SecondОне onlyсу inмањег diameter to the tracheaпречника (1.8 -1,4&nbsp;cm), theseод bronchiдушника (1 -1.4,8&nbsp;cm in diameter).<ref name="Pocock"/> enterОве бронхије улазе theу [[lungплућа]]s atна eachсваком [[RootКорен of the lungплућа |hilumхилуму]], whereгде theyсе branchгранају intoу narrowerуже secondaryсекундарне bronchiбронхије knownпознате asкао lobarлобарне bronchiбронхије, andи оне theseсе branchгранају intoу narrowerуже tertiaryтерцијарне bronchiбронхије knownпознате asкао segmentalsegmentalне bronchiбронхије. FurtherДаље divisionsподеле of the segmentalсегменталних bronchiбронхија (1 toдо 6&nbsp;mm inу diameterпречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date= 13. 8. 2013}}</ref> areсу knownпознате asкао 4th4. orderред, 5th5. orderред, andи 6th6. orderред segmentalсегменталних bronchiбронхија, orили groupedгруписане togetherзаједно asкао subsegmentalсубсегменталне bronchiбронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |date=2014 |publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|page=200|edition=6th edition.}}</ref><ref>{{Cite book
| last = Maton
| first = Anthea
| isbn = 0-13-981176-1}}</ref>
 
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
Compared to the, on average, 23 number of branchings of the respiratory tree in the adult human, the [[mouse]] has only about 13 such branchings.
 
The alveoli are the dead endАлвеоле terminalsсу ofмртви theкрајеви "tree"„стабла“, meaningшто thatзначи anyда airваздух thatкоји entersу themњих hasуђе toмора exitда viaизађе theистим same route it used to enter the alveoliпутем. AСистем systemпопут suchовог as this createsкреира [[DeadМртви spaceпростор (physiologyфизиологија)|deadмртви spaceпростор]], a volume ofзапремину airваздуха (aboutоко 150&nbsp;ml inкод theодраслог adult humanчовека) thatкоја попуњава ваздушне путеве fillsнакон theиздисаја airwaysи afterкоја exhalationсе andудише isназад breathedу backалвеоле intoпре theнего alveoliшто ваздух beforeиз environmentalоколине airдоспе reachesдо themњих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. | year = 1948 | title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = | pages = 405–416 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke |first=TV |author2=Küng, M |author3=Burki, NK |title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989 |volume=96 |issue=4 |pages=752–6 |pmid=2791669}}</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref> AtНа theкрају endинхалације ofваздушни inhalationпутеви theсе airwaysпопуњавају areваздухом filledиз with environmental airоколине, whichкоји isсе exhaledиздиже withoutбез comingдолажења inу contactконтакт withса the gasразмењивачима exchangerваздуха.<ref name=fowler1948 />
 
=== Вентилаторске запремине ===
{{Main |Дисање|Запремина плућа}}
 
Плућа се шире и скушљају током циклуса дисања, и при том се уноси и износи ваздух из плућа. Запремина ваздуха који се унесе и изнесе из плућа под нормалним условима одмора (одмарајућа [[дисајна запремина]] од око 500&nbsp;ml), и запремина која се покреће током максимално форсираног удисања и максимално форсираног издисања се мери код људи помоћу [[Спирометрија |спирометра]].<ref name=tortora8 />
The lungs expand and contract during the breathing cycle, drawing air in and out of the lungs. The volume of air moved in or out of the lungs under normal resting circumstances (the resting [[tidal volume]] of about 500&nbsp;ml), and volumes moved during maximally forced inhalation and maximally forced exhalation are measured in humans by [[spirometry]].<ref name=tortora8 /> A typical adult human spirogram with the names given to the various excursions in volume the lungs can undergo is illustrated below:
 
NotСав allваздух theсе airне inможе theиздахнути lungsиз canплућа beпри expelledмаксимално duringфорсираном maximally forced exhalationиздисању. ThisТо isсе theназива [[residualПлућни волумени и капацитети |резидуалном volumeзапремином]] ofкоја aboutје око 1.,0-1.,5&nbsp;litersлитара, whichшто cannotсе beне measuredможе byмерити spirometryспирометријом. VolumesЗапремине thatкоје includeобухватају theрезидуалну residual volumeзапремину (i.e. [[functionalфункционална residualрезидуална capacityзапремина]] ofод aboutоко 2.5-3.0&nbsp;litersлитара, andи [[totalПлућни lungволумени capacityи капацитети|тотални капацитет плућа]] ofод aboutоко 6&nbsp;litersлитара) can thereforeсе alsoисто notтако beне measuredмогу byмерити spirometryспирометријом. TheirЊихова measurementмерења requiresзахтевају specialспецијалне techniquesтехнике.<ref name=tortora8>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=570–572|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn= 0-06-350729-3 }}</ref>
 
Брхина којом се ваздух удише и издише, било кроз уста или нос, или у и из алвеола је табулисана испод, заједно са начином израчунавања. Број циклуса дисања по минути је познат као [[респираторна брзина]].
The rates at which air is breathed in or out, either through the mouth or nose, or into or out of the alveoli are tabulated below, together with how they are calculated. The number of breath cycles per minute is known as the [[respiratory rate]].
 
{| class="wikitable"
|-
! Мерење !! Једначина !! Опис
! Measurement !! Equation !! Description
|-
| [[Респираторна минутна запремина |Минутна вентилација]] || дисајна запремина * респираторна брзина || тотална запремина ваздуха који улази, или излази, кроз нос или уста по минуту.
| [[Respiratory minute volume|Minute ventilation]] || tidal volume * respiratory rate|| the total volume of air entering, or leaving, the nose or mouth per minute.
|-
| Алвеоларна вентилација || (дисајна запремина – мртви простор) * респираторна брзина || запремина ваздуха који улази или излази из алвелоа по минуту.
| Alveolar ventilation || (tidal volume – dead space) * respiratory rate || the volume of air entering or leaving the alveoli per minute.
|-
| [[Мртви простор (физиологија)|Вентилација мртвог простора]] || мртви простор * респираторна врзина || запремина ваздуха која не досеже алвеоле током инхалације, већ уместо тога остаје у ваздушним путевима, по минуту.
| [[Dead space (physiology)|Dead space ventilation]] || dead space * respiratory rate || the volume of air that does not reach the alveoli during inhalation, but instead remains in the airways, per minute.
|}
 
=== Механика дисања ===
[[Датотека:Real-time MRI - Thorax.ogv|thumb|right| Real-time [[magneticМагнетна resonanceрезонантна imagingтомографија]] (MRI) ofу реалном theвремену chestкретања movementsгруди ofљудског humanгрудног thoraxкоша duringтоком breathingдисања]]
 
{{Main article|BreathingДисање#MechanicsМеханика}}
{{Multiple image
| direction = vertical
| align = left
| header = Кретања ребара
| header = The "pump handle" and "bucket handle movements" of the ribs
| width1 = 200
| image1 = ribcage during inhalation.jpg
| caption1 = Ефекат [[Мишићи дисања |мишића при удисању]] на експанзију [[грудни кош |грудног коша]]. Специфична акција која је илустрована овде се назива пумпним кретањем грудног коша.
| caption1 = The effect of the [[Muscles of respiration|muscles of inhalation]] in expanding the [[rib cage]]. The particular action illustrated here is called the [[pump handle movement]] of the rib cage.
| width2 = 200
| image2 = Costillas.png
| caption2 = У овом погледу грудног коша силазни нагиб доњих ребара од средишње линије ка споља се јасно види. Ово омогућава кретање слично ефекту румпе. }}
| caption2 = In this view of the rib cage the downward slope of the lower ribs from the midline outwards can be clearly seen. This allows a movement similar to the "pump handle effect", but in this case it is called the [[bucket handle movement]]. The color of the ribs refers to their classification, and is not relevant here. }}
{{Multiple image
| direction = horizontal
| align = top
| header = BreathingДисање
| width2 = 200
| image2 = Forceful breathing.jpg
| caption2 = Мишићи при присилном дисању (удисање и издисање). Кодирање боја је исто као и на левој страни. Осим снажније и опсежније контракције дијафрагме, интеркостални мишићи су потпомогнути помоћним мишићима удисања како би се прекомерно помицала ребра према горе, узрокујући већу експанзију грудног коша. Током издисања, осим релаксације мишића инхалације, абдоменски мишићи се активно контрахују да повуку доње рубове ребра према доле смањујући запремину грудног коша, док истовремено гурају дијафрагму дубоко у грудни кош.
| caption2 = The muscles of forceful breathing (inhalation and exhalation). The color code is the same as on the left. In addition to a more forceful and extensive contraction of the diaphragm, the intercostal muscles are aided by the accessory muscles of inhalation to exaggerate the movement of the ribs upwards, causing a greater expansion of the rib cage. During exhalation, apart from the relaxation of the muscles of inhalation, the abdominal muscles actively contract to pull the lower edges of the rib cage downwards decreasing the volume of the rib cage, while at the same time pushing the diaphragm upwards deep into the thorax.
| width1 = 200
| image1 = Quiet breathing.jpg
| caption1 = Мишићи при дисању у мировању: удисање је лево, а издисање је десно. Контрахујући мишићи су приказани црвеном бојом; релаксирајући мишићи плавом. Контракција [[Дијафрагма |дијафрагме]] генерално највише доприноси експанзији грудне шупљине (бледо плаво). Међутим, истовремено међукостални мишићи повлаче ребра према горе (њихов ефекат је означен стрелицама) такође узрокујући експанзију [[грудни кош |грудног коша]] (погледајте дијаграм на другој страни). Релаксација свих тих мишића током издисања узрокује да се грудни кош и абдомен (светло зелено) еластично врате у њихове одмарајуће позиције.
| caption1 = The muscles of breathing at rest: inhalation on the left, exhalation on the right. Contracting muscles are shown in red; relaxed muscles in blue. Contraction of the [[Thoracic diaphragm|diaphragm]] generally contributes the most to the expansion of the chest cavity (light blue). However, at the same time, the intercostal muscles pull the ribs upwards (their effect is indicated by arrows) also causing the [[rib cage]] to expand during inhalation (see diagram on other side of the page). The relaxation of all these muscles during exhalation cause the rib cage and abdomen (light green) to elastically return to their resting positions.
}}
 
Код [[сисари |сисара]], инхалација при одмарању се примарно одвија путем контракције [[Дијафрагма |дијафрагме]]. Она је од горе засвођена мишићна плоча која раздваја грудни кош од трбушне шупљине. Кад се она контрахује плоча се поравна, (i.e. покреће се на доле као што је приказано на слици) чиме се повећава запремина прсне шупљине. Контрахујућа дијафрагма гура трбушне органе на доле. Дно карлице спречава трбушне органе да се крећу у том правцу, док гибки садржај абдомена узрокује да се стомак испупчује према напред и према странама, пошто се релаксирани трбушни мишићи не одупиру том кретању. Ово потпуно пасивно испупчивање трбуха (и скупљање током издисаја) током нормалног дисања понекад се назива „абдоменалним дисањем“, мада је то заправо „дијафрагматично дисање“, које није видно изван тела. Сисари једино користе њихове трбушне мишиће током присилнох издисања, а ника при било којој форми удисања.
In [[mammals]], inhalation at rest is primarily due to the contraction of the [[Thoracic diaphragm|diaphragm]]. This is an upwardly domed sheet of muscle that separates the thoracic cavity from the abdominal cavity. When it contracts the sheet flattens, (i.e. moves downwards as shown на слици) increasing the volume of the thoracic cavity. The contracting diaphragm pushes the abdominal organs downwards. But because the pelvic floor prevents the lowermost abdominal organs moving in that direction, the pliable abdominal contents cause the belly to bulge outwards to the front and sides, because the relaxed abdominal muscles do not resist this movement. This entirely passive bulging (and shrinking during exhalation) of the abdomen during normal breathing is sometimes referred as "abdominal breathing", although it is, in fact, "diaphragmatic breathing", which is not visible on the outside of the body. Mammals only use their abdominal muscles only during forceful exhalation. Never during any form of inhalation.
 
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара на горе [[Интеркостални мишећ |интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута на доле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
As the diaphragm contracts, the [[rib cage]] is simultaneously enlarged by the ribs being pulled upwards by the [[intercostal muscles]]. All the ribs slant downwards from the rear to the front; but the lowermost ribs ''also'' slant downwards from the midline outwards. Thus the rib cage's transverse diameter can be increased in the same way as the antero-posterior diameter is increase by the so-called [[pump handle movement]].
 
TheУвећање enlargementвертикалних ofдимензија theпрсне thoracicшупљине cavity'sконтракцијом vertical dimension by the contraction of the diaphragmдијафрагме, andи itsњених twoхоризонталних horizontalдимензија dimensionsподизањем byпредљенг theи liftingбочних ofделова the front and sides of the ribsребара, causes the intrathoracicузрокује pressureопадање toинтрапрсног fallпритиска. TheУнутрашњост lungs'плућа interiorsсе areотвара openза toспољашњи theваздух, outsideи air,како andсу beingона elasticеластична, thereforeона се expandшире toи fillда theпопуне increasedдодатни spaceпростор. TheДоток inflowваздуха ofу airплућа intoсе theјавља lungs occurs via theпутем [[respiratoryреспираторни airwaysтракт |дисајних путева]]. InКод здравих особа healthсу theseваздушни airwaysпутеви (startingпочевши atод theноса noseили or mouthуста, andи endingсве inдо theмикроскопских microscopicмехурића dead-endмртвих sacsкрајева calledзваних [[AlveolusПлућна алвеола |alveoliалвеоле]]) areсу alwaysувек openотворене, thoughмада theсе diametersпречници ofразних theсекција variousмогу sectionsмењати can be changed by theпосредством [[SympatheticСимпатички нервни nervousсистем system|sympatheticсимпатичког]] andи [[parasympatheticПарасимпатички nervousнервни systemсистем |парасимпатичког нервног система]]s. The alveolar airАлвеоларни pressureваздушни isпритисак thereforeје alwaysстога closeувек toблизо atmosphericатмосферског airваздушног pressureпритиска (aboutоко 100&nbsp;[[PascalПаскал (unitјединица) |-{kPa}-]] atна seaнивоу levelмора) atу rest,миру. withГрадијенти theпритиска pressureкоји gradientsузрокују thatда causeваздух airулази toи moveизлази inиз andплућа outтоком ofдисања theретко lungs during breathing rarely exceedingпрекорачују 2–3&nbsp;-{kPa}-.<ref>{{cite journal |last1=Koen |first1=Chrisvan L. |last2=Koeslag |first2=Johan H. | title=On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178 }}</ref><ref>{{cite book |last1=West |first1=J.B. |title=Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985| pages= 21–30, 84–84, 98–101 }}</ref>
 
DuringТоком exhalationиздисања theдијафрагма diaphragmи andинтеркостални intercostalмишићи musclesсе relaxралаксирају. ThisТиме returnsсе theгруди chestи andтрбух abdomenвраћају toу aпозицију positionкоју determinedодређује byњихова theirанатомска anatomical elasticityеластичност. ThisОво isје the„средишња "restingмирујућа mid-position"позиција“ ofгрудног theкоша thoraxи andабдомена abdomenкада whenплућа theсадрже lungs contain theirсвој [[functionalфункционални residualрезидуални capacityкапацитет]] of airваздуха (theсветло lightплава blueповршина areaна inилустрацији theс rightдесне hand illustrationстране, whichкоја inкод theодрасле adultособе humanима hasзапремину aод volume of aboutоко 2.5–3.,5-3,0&nbsp;liters литара.<ref name=tortora1>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=556–586|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn= 0-06-350729-3 }}</ref> RestingОпуштање exhalationиздисавања lastsтраје aboutоко twiceдва asпута longдуже asод inhalationудисања, becauseјер theсе diaphragmдијафрагма relaxesпасивно passivelyопушта, moreнежније gentlyнего thanшто itсе contractsактивно activelyконрахује duringтоком inhalationинхалације.
 
== Дисајни систем животиња ==