Рат у Босни и Херцеговини — разлика између измена

'''Рат у Босни и Херцеговини''' је прихваћен назив за војни сукоб на подручју [[Босна и Херцеговина|Боснe и Херцеговинe]] који је трајао од [[6. април]]а [[1992]]. до [[14. септембар|14. септембра]] [[1995]]. Овај рат се често описује и као "Грађански рат у Босни и Херцеовини" или "Агресија на Босну и Херцеговину". [[Национализам]], те комплексном комбинацијом политичке, друштвене и сигурносне кризе, која је уследила након завршетка [[хладни рат|хладног рата]] и распад [[СФРЈ]], довели су до кризе која ће се касније претворити у ратно жариште. Рат је настао због прегласавања једног конститутивног народа (Срба) и покушаја да се промени статус БиХ без одобрења конститутивног народа. Ескалација ратних сукоба следи након референдума за независност, те признавања БиХ од стране [[Уједињенe Нацијe|Уједињених Нација]]. Рат је завршен је званичним потписивањем [[Дејтонски споразум|дејтонског споразума]].

ПретпосављаПретпоставља се да је током рата страдало око 100.000 људи, док је истовреноистовремено расељено око 1,8 милиона.

[[СликаImage:etnokarta_bih_1991Bih_1991.jpg|миниthumb|290п|left|Етничка композиција становништва у БиХ 1991.]]:

Скупштина БиХ је ( на неуставан начин без учешћа српских претставника, реагујући на догађаје, [[15. октобар|15. октобра]] 1991. године донела "''Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине''". Тим чином одлучено је да се повуку представници БиХ из рада савезних органа док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС-а одбили дјеловати по донесеном акту. Овај Акт је допринио стварању међунационалне напетости и БиХ и био увод у предстојеће ратне сукобе.

ОдНакон срединешто септембрасу доХрвати срединеи новембраМуслимани 1991.прогласили године,незаконите ослањајућиодлуке сео нареафирмацији општинесуверености уБиХ којимаи јео освојиоповлачењу властиз савезних органа Југославије, СДС успоставља српске аутономне области (САО), које су у свим својим дјеловањима биле независне од централне власти. Као резултат Муслимансемуслиманске и Хрватскехрватске жеље за отцепљењеотцепљењем БиХ из Југославије и све веће међунационалне тензије уследио је референдум српског народа, [[9. новембар|9.]] и [[10. новембар|10. новембра ]] 1991. године, на којем су Срби изгласали успостављање самосталне српске републике у границама БиХ, са намером останка у СФРЈ. Делови Владевладе у [[Сарајево|Сарајеву]], састављенисастављене од Муслимана и Хрвата, су изнели је став да српски референдум сматра неуставним и неважећим, тако да нијенису подузелаподузели никакве даље мере. ХДЗ БиХ је [[12. новембар|12. новембра]] 1991. године прогласио Хрватску заједницу Посавине у [[Српски Брод|Босанском Броду]], а [[18. новембар|18. новембра]] 1991. године у [[Груде|Грудама]] је проглашена и [[Хрватска заједница Херцег Босна]] (ХЗХБ).

Срби су [[9. јануар]]а [[1992]]. године "аутономнеод својих аутономних области" формално прогласили Српску Републику Босну и Херцеговину (касније преименована у [[Република Српска|Републику Српску]]) преса негонамером штода остану у саставу Југославије. То је било због најаве намере Скупштина БиХ да позове на референдум за одвајање БиХ од Југославије, што су и учинили [[25. јануар]]а [[1992]]. Потом је уследило проглашење Хрватске заједнице Средишње Босне [[27. јануар]]а 1992. године.

===Референдум 1992 и први злочини на цивилима===

Упркос противљењу Срба, једног од три конститутивна народа у БиХ, муслиманско-хрватска већина је расписала референдум о независности БиХ и тиме довела БиХ на руб грађанског рата. Референдум о независности БиХ проведен је [[29. фебруар|29. фебруара]] и [[1. март|1. марта]] [[1992]]. године, на којем је 64наводно допреко 6760% од бирачког тела изашло на гласање, а готово 98% је гласало за независност.

На сарајевском насељу Башчаршија,пуцано је тога дана 1. марта 1992. на српске сватове и том приликом убијена једна особа. Као одговор на Референдум,провокацију убојства српских сватова исте вечери Срби су подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде упоред [[Сарајево|СарајевуСарајева]] и у другим босанскохерцеговачким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]).

*'''''ТокомКрајем марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа.Почетком априла,ситуација се заоштрава и ескалира у жесток сукоб'''''.

*[[5. април]] - Приликом антиратних протеста у Сарајеву,српски снајперисти из хотела "Холидеј Ин" су пуцали на демонстранте и том приликом убијено је шест особа.

*[[2. мај]] - Почело гранатирање Сарајева (уништена главна пошта,зграда Председништва [[БиХ]]).Муслиманске јединице опколиле главни штаб [[ЈНА]] у центру Сарајева.Срби на аеродрому хапсе председника крње БиХ,[[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]],који се враћао из [[Лисабон|Лисабона]] и одводе га у штаб ЈНА у [[Лукавица|Лукавици]].

*[[3. мај]] - Приликом размене Изетбеговића за јединице ЈНА из центра Сарајева, у Добровољачкој улици дошлосу домуслиманске пресретањаснаге колоненапале одколону странеЈНА, муслиманскихкоја јединицаје претходно добила гаранцију и томМуслимана приликоми УН. Тада је погинуло вишепреко десетина40 припадника ЈНА. Изетбеговић ослобођен.

*[[29. јун]] - После жестоких притисака међународне заједнице, Срби су напустили сарајевски аеродром и препустили га [[УН]] у сврху достављања хуманитарне помоћи становништву које се налазило под опсадом.