Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
|iso15924=Hant
}}
'''Традиционално кинеско писмо''' (трад. кин. -{正體字 / 繁體字}-, [[Упрошћено кинеско писмо|упрошћ. кин.]] -{正体字 / 繁体字}-, [[Пинјин|пин.]] ''-{''Zhèngtǐzì'' / ''Fántĭzì}-''}-, један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог [[кинеско писмо|кинеског писаног језика]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
 
Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонгконг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[копнена Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе,<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2}}</ref> али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[копнена Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.