Графика — разлика између измена

16 бајтова додато ,  пре 3 године
м
Разне исправке; козметичке измене
(Поправљене везе: Карта, Матрица (2), Лука Кранах)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[ImageДатотека:Adam Eva, Durer, 1504.jpg|thumb|right|[[Албрехт Дирер]] ([[1471.]]-[[15211471—1521.]]), Адам и Ева, [[бакрорез]] [[1504.]].]]
'''Графика''' је визуелно приказивање нечега на некој површини као што је [[зид]] ([[платно]], [[монитор]], [[папир]] или [[камен]]) у циљу [[информација|информисања]], [[илустрација|илустрације]] или [[забава|забаве]]. Примери су [[фотографија|фотографије]], [[цртеж]]и, [[скица|скице]], [[граф]]ови, [[дијаграм]]и, [[симбол]]и, [[геометрија|геометријски облици]], [[Карта (мапа)|карте]], [[инжињерски цртежи]] и остале врсте [[слика]] које нису [[текст]].
 
 
== Историја графике ==
Први графички радови су се јавили у [[Кина |Кини]] у [[6. век]]у. Употребљена техника била је техника [[дрворез]]а уз помоћ којег су се тискали религиозни амулети. Прва сачувана [[књига]] која се штампала у дрворезу је из године [[868.]]. У [[13. век]]у су се дрвене [[Матрица (графика)|матрице]] употребљавали за штампање на платну. Поступом времена је техника [[дрворез]]а затим и [[Ксилографија |ксилографије]] (или дрвописа) престала одговарати уметницима који су тражили нове могућности и материјале који би могли да пренесу тачније радове. Одатле потиче проналазак графичке [[Дубока штампа |технике штампе из дубине]] са челичним оли бакарним плочама које су одговарале овим захтевима.
 
=== Потпис ===
[[ImageДатотека:Cranach.png|мини|250п|десно|Монограм [[Лука Кранах Старији|Лука КранахКранаха]]а ст. (1472-1553)]]
 
Целу графику било би могућа поделити на уметником потписану и непотписану графику.
Потпис је требало да буде нека врста гаранције веродостојности. Навика за потписивање се уважавала тек у другој половини [[19. век]]а. Листови су били потписивани по правилу оловком. У модерној графици листови су на изнимку сигнирани.
 
Најстарије графике су биле по правилу анонимне. Око [[16. век]]а се почео употребљавати за графику ауторски [[монограм]] иако то није морао да буде монограм у данашњем смислу речи састављен од почетних слова имена и презимена уметника већ је то био понекад [[Хералдика |хералдички]] [[знак]] или симбол имена у облику слике или сл. Већина листова је након тога сигнирано оловком. Уколико савремана графика има монограм а није сигнирана, лист се означава као "сигнирано у штампи", "сигнирано на камену" или "сигнирано на плочи".
 
== Шта није графика ==
У оригиналну уметничку графику не спада [[плакат]], [[Разгледница |разгледнице]], [[Илустрација |илустрације у књигама]] и сл.
У неким случајевима је врло тешко разликовати шта је уметничка графика а шта је репродукција. У већини случајева се може помоћи са претраживанјем помоћу повећала које ће после повећанја показати растер (мражасту подлогу). Такође се могу употребити и упоређиванја дела са листовима у депозитару галерије.
 
== Графичке технике ==
{{Главни чланак|Графичке технике и технологије }}
[[Графичке технике и технологије| Графичке технике]] се деле у три групе:
* [[Висока штампа (графика)]]
* [[Дубока штампа (графика)]]
* [[Равна штампа (графика)]]
Даље постоје графичке технике које су мимо ових група а у савременој графици се уптреблјавају технике које су комбинација ових поступака као и технике које су експерименти као што су штампа из пластичних фолија, штампа из колажа и сл.
 
</gallery>
 
== Литература ==
# Markus Steigman/ René Zey- lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
 
{{commonscat|Графика}}
1.572.075

измена