Википедија

Мимар Синан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 22:
Рођен у [[Анадолија|Анатолији]] као син [[Православље|православних]] [[Јермени|јерменских]] родитеља <ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9067893/Sinan Sinan (Ottoman architect) - Britannica Online Encyclopedia], Приступљено 13. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.highbeam.com/doc/1P1-79126052.html Will Sinan's Armenian Origin Finally Be Publicly Acknowledged? - The Armenian Reporter | HighBeam Research]{{dead link|date=August 2017}}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref>. Године [[1511]]. почиње да ради у [[Инжењерство|инжењерији]] [[Јањичари|јањичарске]] војске и [[1539]]. добија титулу „први градитељ“. Први велики рад му је био [[Шехзадина џамија]] у Цариграду [[1548]]. Најпознатије дело на нашим просторима је [[Мост Мехмед-паше Соколовића|Мост Мехмед паше Соколовића]] у [[Вишеград]]у. Синанов ученик [[Мимар Хајрудин Ага]] је саградио [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у [[Мостар]]у и тиме положио пријемни испит за Синанов менторат.
 
Мимар Синан је најзначајнији заступник класичне [[Османска архитектура|османске архитектуре]] и неки га пореде с његовим савремеником [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом]].<ref>{{Cite book|last=Osa|first=Veronica De|title=Sinan, the Turkish Michelangelo: A Biographical Novel|url=http://books.google.com/books?id=ZDzcAAAACAAJ|year=1982|publisher=Vantage Press|isbn=978-0-533-04655-3|pages=}}</ref> На различитим местима у [[Османско царство|Османском царству]] је саградио 84 великих [[џамија]], 52 мале џамије, 57 школа Курана ([[медреса]]), 7 библиотека, 18 караван сараја, 22 [[маузолеј]]а, 46 [[турско купатило|хамама]], 35 одморишта (сарај), 3 болнице, 5 [[акведукт]]а, 8 мостова и 8 складишта. Једно од његових дела је [[Џамија Мехмед-паше Соколовића]].
 
Сахрањен је непосредно изван северног зида уз Сулејманову џамију.
Ред 28:
== Биографија ==
[[Датотека:Mimar Sinan büstü, ODTÜ.jpg|десно|мини|250px|Мимар Синану, биста, [[Анкара]]]]
Прву Синанову биографију написао је турски књижевник и сликар Мустафа Сај Челеби, савременик и лични пријатељ Синанов. Ова биографија појавила се одмах након Синанове смрти, [[1588]]. године. У њој се каже да је Синан рођен у [[Кајсери (вилајет)|Кајсерији]] у [[Кападокија|Кападокији]]. По различитим изворима тврде да је пореклом Јермен,{{sfn|Fletcher|2005|p=138}}<ref name="SAE">Zaryan, ''Sinan'', Armenian Soviet Encyclopedia. стр. 385.</ref><ref>Kouymjian, Dickran. "Armenia from the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Emigration under Shah Abbas (1604)." in ''The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century''. [[Richard G. Hovannisian]] (ed.). New York: St. Martin's Press. {{page|year=1997|id=ISBN 0-312-10168-6|pages=13}}</ref><ref name="Alboyajian1937">Alboyajian (1937), vol. 2. стр. 1533-34.</ref><ref>{{Cite booksfn|last=Jackson|first=Thomas Graham|title=Byzantine and Romanesque Architecture, Volume 1|year=1913|publisher=Cambridge University Press|page=[https://books.google.com/books?id=YjDNAAAAMAAJ&pg=PA143 143]|authorlink=Thomas Graham Jackson|quote=They are many of them designed by Sinan, who is said to have been an Armenian}}</ref><ref>{{cite book|last=Sitwell|first=Sacheverell|title=Old Fashioned Flowers|year=1939|publisher=Country Life|authorlink=Sacheverell Sitwell|quote=The architect Sinan, perhaps of Armenian descent, raised mosques and other buildings all over the Turkish Empire.|pagesp=74}}</ref> Албанац<ref name=Cragg>{{citeCite book|title=The Arab Christian: A History in the Middle East|last=Cragg|first=Kenneth |authorlink= |year=1991|publisher=Westminster John Knox Press |location= |id=ISBN 0-664-22182-3 |url=https://books.google.com/books?id=pMuxLlWih04C&pg=PA120|pages=120}}</ref><ref>{{cite book|title=The Beirut review, Issue 3|last= al-Lubnānī lil-Dirāsāt |first=Markaz |authorlink= |year=1992|publisher=Lebanese Center for Policy Studies |location= |id=|url=https://books.google.com/books?id=Cf26AAAAIAAJ&q=sinan+albanian+origin&dq=sinan+albanian+origin&hl=en&sa=X&ei=i458T9SdJo_R4QSvxLHlDA&ved=0CF0Q6AEwCTgo |accessdate=2012-04-05 |pages=113}}</ref><ref name=Brown>{{cite book|title=Indian architecture: (The Islamic period)|last=Brown|first=Percy |authorlink= |year=1942|publisher=Taraporevala Sons|location= |id=|url=https://books.google.com/books?id=e-VOAAAAYAAJ&q=the+fame+of+the+leading+Ottoman+architect,+Sinan,+having+reached+his+ears,+he+is+reported+to+have+invited+certain+pupils+of+this+Albanian+genius+to+India+to+carry+out+his+architectural+schemes.&dq=the+fame+of+the+leading+Ottoman+architect,+Sinan,+having+reached+his+ears,+he+is+reported+to+have+invited+certain+pupils+of+this+Albanian+genius+to+India+to+carry+out+his+architectural+schemes.&hl=en&sa=X&ei=SyWyT__ZCsjOswb_y4C9Bg&ved=0CDQQ6AEwAA| quote=… the fame of the leading Ottoman architect, Sinan, having reached his ears, he is reported to have invited certain pupils of this Albanian genius to India to carry out his architectural schemes.|pages=94}}</ref> или Грк.<ref>Talbot, Hamlin ''Architecture Through the Ages''. University of Michigan. стр. 208.</ref><ref>{{harvnb|Moravcsik|Rosenbaum|2009|p=275}}</ref><ref name="Goodwin, Godfrey 1971 199">{{harvnb|Goodwin|1971|p=199}}</ref><ref name=" Rogers, J. M. 2006 ">{{cite book|author= Rogers, J. M. |title= Sinan: Makers of Islamic Civilization. |publisher= I.B.Tauris: Oxford Centre for Islamic Studies |year=2006|page=backcover |isbn= 978-1-84511-096-3 |quote=(Sinan) He was born in Cappadocia, probably into a Greek Christian family. Drafted into the Janissaries during his adolescence, he rapidly gained promotion and distinction as a military engineer. }}</ref>
 
Године [[1938]]. на 350-годишњици Синанове смрти, турски историчар [[Б. Злуг]] је изнео неке нове податке о Синановом пореклу. Ове податке он темељи на оригиналним писаним документима, који се налазе у турском Државном архиву. Према њима, Синан се родио у [[Агирназ]]у, селу у подручју [[Кеси]], у централном делу [[Кајсери (вилајет)|Кајсерије]]. Према подацима сиџила (судбеног протокола) из тога времена, ове крајеве су насељавали хришћани турског порекла, које је Византија, да би се одупрла навалама Арапа насељавала у [[Анадолија|Анадолији]].<ref>Akgündüz Ahmed & Öztürk Said, (2011), Ottoman History, Misperfections and Truths, IUR Press (Islamitische Universiteit Rotterdam), Pg.196, [https://books.google.com/books?id=EnT_zhqEe5cC&printsec=frontcover&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false See online]. Quoted from the book: "According to yet another view, Sinan came from a Christian Turkish family, whose father's name was Abdulmennan and his grandfather's Doğan Yusuf."</ref> Као хршћанско дете, Синан је доведен у [[Истанбул]], преведен на [[ислам]] и дат у [[Јаничари|јањичарску]] војску на васпитавање.<ref name="GoodwinA87">{{harvnb|Goodwin|2001|p=87}}</ref>
Ред 101:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=The Arab Christian: A History in the Middle East|last=Cragg|first=Kenneth |authorlink= |year=1991|publisher=Westminster John Knox Press |location= |id=ISBN 0-664-22182-3 |url=https://books.google.com/books?id=pMuxLlWih04C&pg=PA120|pages=120}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jackson|first=Thomas Graham|title=Byzantine and Romanesque Architecture, Volume 1|year=1913|publisher=Cambridge University Press|page=[https://books.google.com/books?id=YjDNAAAAMAAJ&pg=PA143 143]|authorlink=Thomas Graham Jackson|quote=They are many of them designed by Sinan, who is said to have been an Armenian}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Fletcher|first=Richard|title=The cross and the crescent: Christianity and Islam from Muhammad to the Reformation |year=2005|publisher=Penguin |location=London|isbn=9780670032716 |edition=Reprinted.|authorlink=Richard A. Fletcher|quote=...was Sinan the Old-he lived to be about ninety-an Armenian from Anatolia who had been brought to the capital as one of the 'gathered'.|pages=138}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goodwin|first=Godfrey|title= A history of Ottoman architecture |publisher= Johns Hopkins Press |year=1971|isbn= 978-0-8018-1202-6}}
* {{cite book|ref= harv|last1=Moravcsik|first1=Gyula|last2=Rosenbaum|first2=Samuel R.|title=Byzantium and the Magyars|year=1970|publisher=Akadémiai Kiadó|url=https://books.google.rs/books/about/Byzantium_and_the_Magyars.html?id=uyAiAAAAMAAJ&redir_esc=y}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Fletcher|first=Richard|title=The cross and the crescent: Christianity and Islam from Muhammad to the Reformation |year=2005|publisher=Penguin |location=London|isbn=9780670032716 |edition=Reprinted.|authorlink=Richard A. Fletcher|quote=...was Sinan the Old-he lived to be about ninety-an Armenian from Anatolia who had been brought to the capital as one of the 'gathered'.|pages=138}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Günay|first=Reha |authorlink= |year=2006|publisher=Yapı-Endüstri Merkezi Yayınları |location=Istanbul, Turkey |isbn=975-8599-77-1 |url= https://books.google.com/books?id=OfQjGQAACAAJ&dq=A+guide+to+the+works+of+Sinan+the+Architect+in+Istanbul&hl=en&sa=X&ei=3ZV8T5rqA8PV4QTisvHYDA&ved=0CDEQ6AEwAA |accessdate=2012-04-05 |title=A guide to the works of Sinan the architect in Istanbul|pages=23}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мимар_Синан”