Мимар Синан — разлика између измена

Прву Синанову биографију написао је турски књижевник и сликар Мустафа Сај Челеби, савременик и лични пријатељ Синанов. Ова биографија појавила се одмах након Синанове смрти, [[1588]]. године. У њој се каже да је Синан рођен у [[Кајсери (вилајет)|Кајсерији]] у [[Кападокија|Кападокији]]. По различитим изворима тврде да је пореклом Јермен,{{sfn|Fletcher|2005|p=138}}<ref name="SAE">Zaryan, ''Sinan'', Armenian Soviet Encyclopedia. стр. 385.</ref><ref>Kouymjian, Dickran. "Armenia from the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Emigration under Shah Abbas (1604)." in ''The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century''. [[Richard G. Hovannisian]] (ed.). New York: St. Martin's Press. {{page|year=1997|isbn=978-0-312-10168-8|pages=13}}</ref><ref name="Alboyajian1937">Alboyajian (1937), vol. 2. стр. 1533-34.</ref>{{sfn|Jackson|1913|p=143}}<ref>{{Cite book|last=Sitwell|first=Sacheverell|title=Old Fashioned Flowers|year=1939|publisher=Country Life|authorlink=Sacheverell Sitwell|quote=The architect Sinan, perhaps of Armenian descent, raised mosques and other buildings all over the Turkish Empire.|pages=74}}</ref> Албанац<ref name=Cragg>{{harvnb|Cragg|1991|p=120}}</ref><ref>{{cite book|title=The Beirut review, Issue 3|last= al-Lubnānī lil-Dirāsāt |first=Markaz |authorlink= |year=1992|publisher=Lebanese Center for Policy Studies |location= |id=|url=https://books.google.com/books?id=Cf26AAAAIAAJ&q=sinan+albanian+origin&dq=sinan+albanian+origin&hl=en&sa=X&ei=i458T9SdJo_R4QSvxLHlDA&ved=0CF0Q6AEwCTgo |accessdate = 5. 4. 2012. |pages=113}}</ref><ref name=Brown>{{cite book|title=Indian architecture: (The Islamic period)|last=Brown|first=Percy |authorlink= |year=1942|publisher=Taraporevala Sons|location= |id=|url=https://books.google.com/books?id=e-VOAAAAYAAJ&q=the+fame+of+the+leading+Ottoman+architect,+Sinan,+having+reached+his+ears,+he+is+reported+to+have+invited+certain+pupils+of+this+Albanian+genius+to+India+to+carry+out+his+architectural+schemes.&dq=the+fame+of+the+leading+Ottoman+architect,+Sinan,+having+reached+his+ears,+he+is+reported+to+have+invited+certain+pupils+of+this+Albanian+genius+to+India+to+carry+out+his+architectural+schemes.&hl=en&sa=X&ei=SyWyT__ZCsjOswb_y4C9Bg&ved=0CDQQ6AEwAA| quote=… the fame of the leading Ottoman architect, Sinan, having reached his ears, he is reported to have invited certain pupils of this Albanian genius to India to carry out his architectural schemes.|pages=94}}</ref> или Грк.<ref>Talbot, Hamlin ''Architecture Through the Ages''. University of Michigan. стр. 208.</ref><ref>{{harvnb|Moravcsik|Rosenbaum|2009|p=275}}</ref><ref name="Goodwin, Godfrey 1971 199">{{harvnb|Goodwin|1971|p=199}}</ref><ref name=" Rogers, J. M. 2006 ">{{cite book|author= Rogers, J. M. |title= Sinan: Makers of Islamic Civilization. |publisher= I.B.Tauris: Oxford Centre for Islamic Studies |year=2006|page=backcover |isbn= 978-1-84511-096-3 |quote=(Sinan) He was born in Cappadocia, probably into a Greek Christian family. Drafted into the Janissaries during his adolescence, he rapidly gained promotion and distinction as a military engineer. }}</ref>

 

 

Према подацима Б. Злуга, с којима се слажу и подаци Е. Еглија, није познат тачан датум Синановог рођења, ни доласка у Истанбул. Са највише вјероватноће узима се да је рођен [[1490]]. или [[1491]]. године. Већ [[1516]]. године суделује као грађевински радник у војном походу на [[Египат]]. О следећих пет година нема поузданих података. Године [[1521]]. налази се са војском султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана]], кад она заузима [[Београд]], а наредне [[1522]]. године налази се са војском у походу на Родос. Тада у јањичарској војсци добија титулу „секбан коњаник“, (род јањичарске војске који у саставу има ловачке псе). Године [[1526]]. учествује у [[Битка код Мохача|бици код Мохача]] и у заузимању [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарске]], а [[1529]]. са султановом великом армијом, налази се под [[Беч]]ом. Следећих година је, највероватније, са султановом војском у [[Средња Европа|Средњој Европи]], али о томе нема сигурних података. Године [[1534]]. и [[1535]]. учествује у освајању [[Персија|Персије]] и [[Месопотамија|Месопотамије]]. У овом походу, према подацима Б. Злуга, Синан у једном нападу код Ванског језера добија задатак да изгради флотилу малих ратних лађа, што успешно извршава. Након завршетка персијске војне постављен је за „хасекију“ (служба дворског вртлара). Након овога, суделује у још неколико ратних похода. С њим у вези је за значајан податак о градњи моста преко реке [[Прут]]а у походу на [[Румунија|Румунију]] [[1538]]. године. Овај задатак Синан је извршио за десет дана.