Црногорске Владе у егзилу (1916—1922) — разлика између измена

Када је Вучинић умро, августа [[1922]]. године, Јован Пламенац се 16. септембра 1922. прогласио за предсједника владе одбивши да призна краљицу Милену за намјесника. Краљица је декретом од 23. септембра 1922. за предсједника владе поставила др [[Анто Гвозденовић|Анта Гвозденовића]] и тако настају 2 сукобљене владе. Формално ове владе није нико признавао.
 
== ПосланстваДипломатски представници при влади у егзилу ==
Црногорски двор је праћен у изгнанству од дипломатског кора који се састојао од представника неколико земаља - [[Односи Црне Горе и Русије#Код црногорске владе у егзилу|Русије]], [[Односи Србије и Црне Горе#Код црногорске владе у егзилу|Србије]], [[Односи Црне Горе и Француске#Код црногорске владе у егзилу|Француске]], [[Односи Црне Горе и Италије#Код црногорске владе у егзилу|Италије]] и [[Односи Црне Горе и Уједињеног Краљевства#Код црногорске владе у егзилу|Велике Британије]].<ref>https://encyclopedia.1914-1918-online.net/article/montenegro</ref>
{{...}}
Црногорски двор је праћен у изгнанству од дипломатског кора који се састојао од представника неколико земаља - Русије, Србије, Француске, Италије и Велике Британије.<ref>https://encyclopedia.1914-1918-online.net/article/montenegro</ref>
 
== Види још ==