Систем органа за дисање — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Поправљене везе: алвеолаПлућна алвеола)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}
[[Датотека:Poumons2.jpg|thumb|left|300px|Респираторни систем]]
[[Датотека:illu quiz lung05.jpg|thumb|180px| [[Респираторник тракт#Доњи респираторни тракт | Доњи респираторни тракт]], или Респираторно стабло {{ordered list |[[Душник]] | [[Бронхија| Главна бронхија]] |[[Бронхија|Лобарна бронхија]] |[[Бронхија|Сегментална бронхија]] |[[Бронхиоле]] |[[Алвеоларни канал]] |[[Плућна алвеола |Алвеола]]}}]]
 
Код [[човек|људи]] и других [[сисари |сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[respiratorни traкttrакt]]. Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина |носне шупљине]], [[Параназални синуси |синуса]], [[Ждрело |ждрела]] и дела [[Гркљан |гркљана]] изнад [[Гласне струне |гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија |бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола |алвеоле]].
 
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт |респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{cite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |dateyear=2008|pages=108-111 |isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости |ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова |размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|dateyear=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|page=315-317|edition=3rd |pages=315-317}}</ref><ref name=tortora1 /> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4&nbsp; cm) од душника (1,8&nbsp; cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа |хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6&nbsp; mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date= 13. 8. 2013}}</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |dateyear=2014 |publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|page=200|edition=6th edition.|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book
| last = Maton
| first = Anthea
| authorlink =
|author2last2=Jean Hopkins|first2=Jean|author3=Charles William McLaughlin|author4last4=Susan Johnson|first4=Susan|author5=Maryanna Quon Warner|author6last6=David LaHart|author7first6=David|last7=Wright|first7=Jill D. Wright
| title = Human Biology and Health
| publisher = Prentice Hall
| year = 1993
| location = wood Cliffs, New Jersey, USA
| pages =
| url =
| doi =
| id =
| isbn id=ISBN 0-13-981176-1}}</ref>
 
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
 
Алвеоле су мртви крајеви „стабла“, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150&nbsp; ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. | year = 1948 | title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = | pages = 405–416 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke |first=TV |author2last2=Küng, |first2=M |author3=Burki, NK |title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989 |volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6 |pmid=2791669}}</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref> На крају инхалације ваздушни путеви се попуњавају ваздухом из околине, који се издиже без долажења у контакт са размењивачима ваздуха.<ref name=fowler1948 />
 
=== Вентилаторске запремине ===
{{Main |Дисање|Запремина плућа}}
 
Плућа се шире и скушљају током циклуса дисања, и при том се уноси и износи ваздух из плућа. Запремина ваздуха који се унесе и изнесе из плућа под нормалним условима одмора (одмарајућа [[дисајна запремина]] од око 500&nbsp; ml), и запремина која се покреће током максимално форсираног удисања и максимално форсираног издисања се мери код људи помоћу [[Спирометрија |спирометра]].<ref name=tortora8 />
 
Сав ваздух се не може издахнути из плућа при максимално форсираном издисању. То се назива [[Плућни волумени и капацитети |резидуалном запремином]] која је око 1,0-1,5&nbsp; литара, што се не може мерити спирометријом. Запремине које обухватају резидуалну запремину (i.e. [[функционална резидуална запремина]] од око 2.5-3.0&nbsp; литара, и [[Плућни волумени и капацитети|тотални капацитет плућа]] од око 6&nbsp; литара) се исто тако не могу мерити спирометријом. Њихова мерења захтевају специјалне технике.<ref name=tortora8>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=570–572|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbnid=ISBN 0-06-350729-3 |pages=570–572}}</ref>
 
Брхина којом се ваздух удише и издише, било кроз уста или нос, или у и из алвеола је табулисана испод, заједно са начином израчунавања. Број циклуса дисања по минути је познат као [[респираторна брзина]].
! Мерење !! Једначина !! Опис
|-
| [[Респираторна минутна запремина |Минутна вентилација]] || дисајна запремина * респираторна брзина || тотална запремина ваздуха који улази, или излази, кроз нос или уста по минуту.
|-
| Алвеоларна вентилација || (дисајна запремина – мртви простор) * респираторна брзина || запремина ваздуха који улази или излази из алвелоа по минуту.
| width1 = 200
| image1 = ribcage during inhalation.jpg
| caption1 = Ефекат [[Мишићи дисања |мишића при удисању]] на експанзију [[грудни кош |грудног коша]]. Специфична акција која је илустрована овде се назива пумпним кретањем грудног коша.
| width2 = 200
| image2 = Costillas.png
| width1 = 200
| image1 = Quiet breathing.jpg
| caption1 = Мишићи при дисању у мировању: удисање је лево, а издисање је десно. Контрахујући мишићи су приказани црвеном бојом; релаксирајући мишићи плавом. Контракција [[Дијафрагма |дијафрагме]] генерално највише доприноси експанзији грудне шупљине (бледо плаво). Међутим, истовремено међукостални мишићи повлаче ребра према горе (њихов ефекат је означен стрелицама) такође узрокујући експанзију [[грудни кош |грудног коша]] (погледајте дијаграм на другој страни). Релаксација свих тих мишића током издисања узрокује да се грудни кош и абдомен (светло зелено) еластично врате у њихове одмарајуће позиције.
}}
 
Код [[сисари |сисара]], инхалација при одмарању се примарно одвија путем контракције [[Дијафрагма |дијафрагме]]. Она је од горе засвођена мишићна плоча која раздваја грудни кош од трбушне шупљине. Кад се она контрахује плоча се поравна, (i.e. покреће се на доле као што је приказано на слици) чиме се повећава запремина прсне шупљине. Контрахујућа дијафрагма гура трбушне органе на доле. Дно карлице спречава трбушне органе да се крећу у том правцу, док гибки садржај абдомена узрокује да се стомак испупчује према напред и према странама, пошто се релаксирани трбушни мишићи не одупиру том кретању. Ово потпуно пасивно испупчивање трбуха (и скупљање током издисаја) током нормалног дисања понекад се назива „абдоменалним дисањем“, мада је то заправо „дијафрагматично дисање“, које није видно изван тела. Сисари једино користе њихове трбушне мишиће током присилнох издисања, а ника при било којој форми удисања.
 
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара на горе [[Интеркостални мишећ |интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута на доле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
 
Увећање вертикалних димензија прсне шупљине контракцијом дијафрагме, и њених хоризонталних димензија подизањем предљенг и бочних делова ребара, узрокује опадање интрапрсног притиска. Унутрашњост плућа се отвара за спољашњи ваздух, и како су она еластична, она се шире и да попуне додатни простор. Доток ваздуха у плућа се јавља путем [[респираторни тракт |дисајних путева]]. Код здравих особа су ваздушни путеви (почевши од носа или уста, и све до микроскопских мехурића мртвих крајева званих [[Плућна алвеола |алвеоле]]) су увек отворене, мада се пречници разних секција могу мењати посредством [[Симпатички нервни систем |симпатичког]] и [[Парасимпатички нервни систем |парасимпатичког нервног система]]. Алвеоларни ваздушни притисак је стога увек близо атмосферског ваздушног притиска (око 100&nbsp; [[Паскал (јединица) |-{kPa}-]] на нивоу мора) у миру. Градијенти притиска који узрокују да ваздух улази и излази из плућа током дисања ретко прекорачују 2–3&nbsp; -{kPa}-.<ref>{{cite journal |last1=Koen |first1=Chrisvan L. |last2=Koeslag |first2=Johan H. | title=On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178 }}</ref><ref>{{cite book |last1=West |first1=J.B. |title=Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985| pages= 21–30, 84–84, 98–101 }}</ref>
 
Током издисања дијафрагма и интеркостални мишићи се ралаксирају. Тиме се груди и трбух враћају у позицију коју одређује њихова анатомска еластичност. Ово је „средишња мирујућа позиција“ грудног коша и абдомена када плућа садрже свој [[функционални резидуални капацитет]] ваздуха (светло плава површина на илустрацији с десне стране, која код одрасле особе има запремину од око 2,5-3,0 литара.<ref name=tortora1>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=556–586|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbnid=ISBN 0-06-350729-3 |pages=556–586}}</ref> Опуштање издисавања траје око два пута дуже од удисања, јер се дијафрагма пасивно опушта, нежније него што се активно конрахује током инхалације.
 
== Дисајни систем животиња ==
Већина инсеката дише пасивно помоћу посебних отвора на егзоскелету, а ваздух доспева у тело путем многобројних малих цевчица које се називају [[трахеје]] (још мање се називају трахеоле). Дифузија гасова у том случају ефикасна је на малим раздаљинама, али не и великим, те је то један од разлога зашто су инсекти релативно мали. Они који немају те отворе и трахеје, као што су неки припадници разреда -{''[[Collembola]]''}-, дишу директно кроз кожу, такође дифузијом гасова.<ref>[http://www.earthlife.net/insects/anatomy.html The Earth Life Web, Insect Morphology and Anatomy]. Earthlife.net. Retrieved on 2013-04-21.</ref> Број отвора на инсекту варира међу врстама, али увек долазе у паровима, један са сваке стране тела, и обично један по сегменту тела. Неки припадници реда -{''[[Diplura]]''}- их имају једанаест, са по четири пара на грудном кошу, али код најстаријих форми инсеката, као што су скакавци и вилини коњици, постоје два отвора на грудном кошу и осам на абдомену. Код већине осталих инсеката их је, међутим, мање.
 
Кисеоник доспева у ћелије на нивоу трахеола. Трахеје су испуњене водом због пропустљивих ћелијских мембрана њиховог околног ткива. Током обављања активности ниво воде се повлачи због повећане концентрације [[млечна киселина |млечне киселине]] у мишићним ћелијама. То смањује [[потенцијал воде]] и она се [[осмоза|осмозом]] повлачи у ћелије, а ваздух доспева ближе мишићним ћелијама. Дифузијски пут се смањује и гасови се тако лакше могу преносити.
 
Некада се сматрало да инсекти константно врше размену гасова са вањском средином простом дифузијом гасова у трахејском систему. Међутим, недавно су документоване велике варијације у вентилаторним структурама инсеката, па се чини да и респирација много варира. Неки инсекти имају континуирану респирацију и некима недостаје мишићна контрола отвора за дисање. Међутим, други користе мишићну контракцију абдомена заједно са координираним стезањем и опуштањем дисајних отвора како би створили цикличну размену гасова и смањили губитак воде. Најекстремнији облици тога називају се циклуси дисконтинуиране размене гасова (енг. -{''discontinuous gas exchange cycles, DGC''}-).<ref>{{cite journal
| journal = Annu Rev Entomology
| volume = 41
| pages = 309–324
| date = 1996
| doi = 10.1146/annurev.en.41.010196.001521 }}</ref>
| journal = Am J Physiol
| volume = 230
| pages = 608–13
| year = 1976
| pmid = 4976
| issue = 3 }}</ref>
=== Птице ===
 
Респираторни систем птица се знатно разликује од оног код сисара, будући да има јединствене анатомске особине као што су ваздушне вреће. Плућа птица такође немају капацитет за напухивање будући да птице немају дијафрагму и плеуралну шупљину (-{''cavum pleurae''}-). Размена гасова код птица одвија се међу ваздушним капиларима и крвним капиларима, а не у [[Плућна алвеола|алвеолаалвеолама]]ма.
 
== Болести ==
[[Упала грла]] се јавља кад се прехлада дисајног пута пренесе на грло. Слузокожа је упаљена, надражена и храпава, а упаљене су и гласне жиле, које отекну и губе функцију. Последице су кашаљ и промукао глас. Оболели би требао да избегавају хладан, задимљен и запрашен ваздух и да поштеђују гласне жиле. Глас може бити угрожен и накупљањем слузи, на пример код [[дифтерија|дифтерије]], када прети и гушење. Тада је потребна хитна лекарска интервенција.
 
[[упала плућа|Упалу плућа]] изазивају бактерије [[пнеумококе]], које у плућа доспевају удахнутим ваздухом. Та болест почиње [[Грозница |грозницом]], телесна температура расте, да би седмог дана изненада опала, што је попраћено снажним знојењем. Након тога стање се поправља. Присутан је кашаљ, пробадање у грудима и астма (сипња). Упала плућа често је попраћена упалом поребрице, која често траје дуже и од саме упале плућа. Код ње долази до накупљања течности између поребрице и поплућнице, што може угрозити одвијање дисања. Најбоље помаже пунктирање, тј. уклањање те течности. Ако течност није присутна, онда је у питању сува упала поребрице.
 
Врло опасно обољење респираторних органа је [[рак плућа]]. Обично се доводи у везу са дуготрајним и претјераним пушењем цигарета и дувана на лулу.
1.572.075

измена