Систем органа за дисање — разлика између измена

м
Робот: обликовање ISBN-а
м (Разне исправке)
м (Робот: обликовање ISBN-а)
Плућа се шире и скушљају током циклуса дисања, и при том се уноси и износи ваздух из плућа. Запремина ваздуха који се унесе и изнесе из плућа под нормалним условима одмора (одмарајућа [[дисајна запремина]] од око 500 ml), и запремина која се покреће током максимално форсираног удисања и максимално форсираног издисања се мери код људи помоћу [[Спирометрија|спирометра]].<ref name=tortora8 />
 
Сав ваздух се не може издахнути из плућа при максимално форсираном издисању. То се назива [[Плућни волумени и капацитети|резидуалном запремином]] која је око 1,0-1,5 литара, што се не може мерити спирометријом. Запремине које обухватају резидуалну запремину (i.e. [[функционална резидуална запремина]] од око 2.5-3.0 литара, и [[Плућни волумени и капацитети|тотални капацитет плућа]] од око 6 литара) се исто тако не могу мерити спирометријом. Њихова мерења захтевају специјалне технике.<ref name=tortora8>{{cite book|last1=Tortora|first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |id=ISBN 978-0-06-350729-36 |pages=570–572}}</ref>
 
Брхина којом се ваздух удише и издише, било кроз уста или нос, или у и из алвеола је табулисана испод, заједно са начином израчунавања. Број циклуса дисања по минути је познат као [[респираторна брзина]].
Увећање вертикалних димензија прсне шупљине контракцијом дијафрагме, и њених хоризонталних димензија подизањем предљенг и бочних делова ребара, узрокује опадање интрапрсног притиска. Унутрашњост плућа се отвара за спољашњи ваздух, и како су она еластична, она се шире и да попуне додатни простор. Доток ваздуха у плућа се јавља путем [[респираторни тракт|дисајних путева]]. Код здравих особа су ваздушни путеви (почевши од носа или уста, и све до микроскопских мехурића мртвих крајева званих [[Плућна алвеола|алвеоле]]) су увек отворене, мада се пречници разних секција могу мењати посредством [[Симпатички нервни систем|симпатичког]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатичког нервног система]]. Алвеоларни ваздушни притисак је стога увек близо атмосферског ваздушног притиска (око 100 [[Паскал (јединица)|-{kPa}-]] на нивоу мора) у миру. Градијенти притиска који узрокују да ваздух улази и излази из плућа током дисања ретко прекорачују 2–3 -{kPa}-.<ref>{{cite journal |last1=Koen|first1=Chrisvan L. |last2=Koeslag|first2=Johan H. | title=On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178}}</ref><ref>{{cite book|last1=West|first1=J.B. |title=Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985|pages=21–30, 84–84,98–101}}</ref>
 
Током издисања дијафрагма и интеркостални мишићи се ралаксирају. Тиме се груди и трбух враћају у позицију коју одређује њихова анатомска еластичност. Ово је „средишња мирујућа позиција“ грудног коша и абдомена када плућа садрже свој [[функционални резидуални капацитет]] ваздуха (светло плава површина на илустрацији с десне стране, која код одрасле особе има запремину од око 2,5-3,0 литара.<ref name=tortora1>{{cite book|last1=Tortora|first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |id=ISBN 978-0-06-350729-36 |pages=556–586}}</ref> Опуштање издисавања траје око два пута дуже од удисања, јер се дијафрагма пасивно опушта, нежније него што се активно конрахује током инхалације.
 
== Дисајни систем животиња ==
1.572.075

измена