Планина — разлика између измена

'''Планина''' је узвишење на [[Земља|Земљиној]] површини које је настало као резултат активности Земљине коре и видно се истиче у односу на околни нижи и заравњени терен. Планина је узвишење више од 500 м. Планина је генерално стрмија од [[брдо |брда]]. Постоје многе теорије о настанку планина. По најновијим теоријама планине су настале као резултат судара великих тектонских плоча или дејства [[вулкан]]а. Те силе могу да локално подигну површину Земље. Планине подлежу ерозији током времене дејством [[река]], [[Елувијални процес|временских услова]], и [[ледник]]а. Неколико планина су изоловани [[Планински врх|врхови]], док је већина њих део огромних [[Планински масив|планинских масива]].

Највиша планина на [[Земља |Земљи]] је [[Монт Еверест]] на [[Хималаји|Хималајама]] у [[Азија |Азији]], чији врх је {{convert|8850|m|ft|0|abbr=on}} изнад [[Ниво мора |средњег нивоа мора]]. [[Списак највиших планина у Соларном систему|Највиша позната планина]] на било којој планети [[Соларни систем |Соларног система]] је [[Олимп (Марс) |Олимп]] на [[Марс]]у са {{convert|21171|m|ft|0|abbr=on}}.

Не постоји универзално прихваћена дефиниција планине. Као критеријум за дефинисање термина планине коришћени су надморска висина, запремина, рељеф, стрмина, размак и континуитет.{{sfn|Gerrard|1990}} У [[Oxford English Dictionary |Окфордском енглеском речнику]] планина се дефинише као „природно уздигнуће Земљина површина које се издиже више или мање нагло из околног нивоа и постиже надморску висину која је, релативно на суседне нивое, импресивна или запажена“.{{sfn|Gerrard|1990}}

Да ли ће се географска формација називати планином може да зависи од локалне употребе. [[Mount Scott (Oklahoma)|Планина Скот]] изван [[Лотон (Оклахома) |Лотона]] у Оклахоми има само {{convert|251|m|abbr=on}} изнад своје основе до највишег врха. Витов ''Речник физичке географије''<ref>{{citeCite book |last=Whittow |first=John |year=1984 |title=Dictionary of Physical Geography |location=London |publisher=Penguin |pageid=352ISBN |isbn=0-14-051094-X|pages=352}}</ref> наводи ''„Неки органи сматрају еминенције изнад {{convert|600|m|ft}} планинама, оне испод тога се називају брдима.“''

У Уједињеном Краљевству и [[Република Ирска|Републици Ирској]], планина се обично дефинише као било који врх који је бар 2.000 стопа (или 610 ветара) висок,<ref>{{cite book |last=Nuttall |first=John & Anne |work=The Mountains of England & Wales |volume=2 |title=England |edition=3rd |year=2008 |publisher=Cicerone |location=Milnthorpe, Cumbria |isbnid=ISBN 1-85284-037-4}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/wales/north_west/7623904.stm|title=Survey turns hill into a mountain|publisher=BBC |accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref name="G4AW">{{cite web|url=http://www.go4awalk.com/uk-mountains-and-hills/a-mountain-is-a-mountain.php|title=A Mountain is a Mountain – isn't it?|publisher=www.go4awalk.com|accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/mountain|title=mountain|work=dictionary.reference.com|accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite journal |last=Wilson |first=Peter |year=2001 |title=Listing the Irish hills and mountains |journal=Irish Geography |volume=34 |issue=1 |publisher=University of Ulster |location=Coleraine |page=89 |url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archiveurl=http://www.webcitation.org/6HgLY5lsv?url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archivedate= 2013-06-27 |format=PDF |doi=10.1080/00750770109555778|pages=89}}</ref> док је по званичној дефиницији планине УК владе, за потребе приступа, она врх од 600 метара или више.<ref>{{cite web|url=http://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |title=What is a "Mountain"? Mynydd Graig Goch and all that... |publisher=Metric Views |accessdate= 3. 2. 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130330062754/https://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |archivedate= 30. 3. 2013 |df= }}</ref> Осим тога, неке дефиниције такође обухватају захтеве [[Топографска истакнутост|топографске истакнутости]], типично {{convert|100|or|500|ft|m}}.<ref name=prominence>{{cite book |title=The Finest Peaks - Prominence and Other Mountain Measures |last=Helman|first=Adam |last=Helman |publisher=Trafford Publishing |year=2005 |isbn=978-1412059954}}</ref> Једно време се у САД планина дефинисала као врх од {{convert|1,000|ft|m}} или виши. Било која слична земљишна формација нижа од ове висине се сматрала брдом. Међутим, данас, [[Геолошки топографски институт САД|Геолошки топографски институт]] (USGS) сматра да термини немају техничке дефиниције у САД.<ref>{{cite web|url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4f0RjB?url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archivedate=2013-02-12|title=What is the difference between lake and pond; mountain and hill; or river and creek?|publisher=USGS|accessdate= 11. 2. 2013}}</ref>

Користећи ове дефиниције, планине покривају 33% [[Евроазија|Евроазије]], 19% [[Јужна Америка |Јужне Америке]], 24% [[Северна Америка |Северне Америке]], и 14% [[Африка|Африке]].{{sfn|Blyth|2002|p=14}} Укупно, 24% земљине копнене масе је планинско.<ref name=panos>{{cite web |author=Panos |url=http://panos.org.uk/wp-content/files/2011/03/high_stakeshVwvcI.pdf |year=2002 |title=High Stakes |accessdate= 17. 2. 2009}}</ref>

Постоје три главна типа планина: [[вулкан]]ске, [[Веначне планине|венчане]], и [[Громадне планине|громадне]].<ref name=literacy>{{cite book |title=Science matters: earth and beyond; module 4 |isbnid=ISBN 0-7986-6059-7 |year=2002 |publisher=Pearson South Africa |chapter=Chapter 6: Mountain building |url=https://books.google.com/books?id=qoZftjymxFsC&pg=PA75 |pagepages=75}}</ref> Сва три типа су формирана од [[Тектоника плоча |тектонских плоча]]: кад се делови Земчине коре крећу, скупљају, и потањају. Компресионе силе, [[Изостазија|изостатичко]] [[Орогенеза|издигнуће]] и потањање [[Магматске стене|магматских стена]] потискује повшину стена на више, креирајући земљишне формације које су више од окружења. Висина издигнућа га чини било брдом, или ако је веће и стрмије, планином. Главне планине се јављају у дугим линеарним луковима, што указује на границе и активност тектонских плоча.

Вулкани се формирају кад се [[Субдукција|једна плоча бива потиснута испод друге плоче]], или на [[Средњоокеански гребен |средњоокеанском гребену]] или у [[Врућа тачка |врућој тачци]].<ref name=Butz>{{cite book |title=Science of Earth Systems |first=Stephen D |last=Butz |url=https://books.google.com/books?id=JB4ArbvXXDEC&pg=PA136 |page=136 |chapter=Chapter 8: Plate tectonics |isbnid=ISBN 0-7668-3391-7 |year=2004 |publisher=Thompson/Delmar Learning|pages=136}}</ref> На дубини од око 100 км, долази до топљења у стени изнад плоче (због додавања воде), и формира се [[магма]] која досеже површину. Кад магма изађе на површину, она често формира вулканску планину, као што је [[штитасти вулкан]] или [[стратовулкан]].{{sfn|Gerrard|1990|p=194}} Неки од примера вулкана су планина [[Фуџи]] и Јапану и планина [[Пинатубо]] на Филипинима. Магма не мора да изађе на површину да би се формирала планина: магма која се очврсне испод површине још увек може да формира [[Дома|планиске доме]], као што је [[Навахо планина]] у САД.

Веначне планине се јављају кад две плоче сударе: скраћивање се јавља услед грешака у потисцима и кора се преоптерећује.<ref name=Hatcher>{{cite book |title=4-D framework of continental crust |editor=Robert D. Hatcher Jr. |editor2=MP Carlson |editor3=JH McBride |editor4=JR Martinez Catalán |first=Michael P |last=Searle |pagepages=41 ''ff'' |url=https://books.google.com/books?id=jD-zXhTfJuMC&pg=PA41 |chapter=Diagnostic features and processes in the construction and evolution of Oman-, Zagros-, Himalayan-, Karakoram-, and Tibetan type orogenic belts |isbnid=ISBN 0-8137-1200-9 |publisher=Geological Society of America |year=2007}}</ref> Пошто мање густа [[континентална кора]] „плута“ на гушћим стенама [[мантл]]а испод, тежина било ког материјала коре који се потискује на горе и формира узивишења, [[Висораван|платое]] или планине мора да буде [[Изостазија |балансирана силом узгона]] много веће запремине потиснуте на доле у мантл. Стога је континентална кора нормално знатно дебља испод планина, у односу на нижа подручја.<ref>{{cite book |last1=Press |first1=Frank |last2=Siever |first2=Raymond |title=Earth |publisher=W. H. Freeman |edition=4th |year=1985 |page=413 |isbn=978-0-7167-1743-0|pages=413}}</ref> Стене могу да се [[Набор |набирају]] било симетрично или асиметрично. Набори навише су [[Антиклинала |антиклинални]], а набори надоле су [[Синклинала |синклинални]]: код асиметричног набирања могу се исто тако јавити лежећи и преокренути набори. [[Jura Mountains|Планине Јура]] су пример веначних планина.

[[Датотека:Slide Mountain Catskills.jpg|thumb|250п|right|[[Катскилс]] планине у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]] представљају еродирани [[Висораван |плато]].]]

Громадне планине су последица [[Расед |раседа]] у кори: шава где се стене могу помицати једне поред других. Кад се стене на једној страни раседа подигну релативно на другу, може доћи до формирања планине.<ref name=Ryan>{{cite book |title=CliffsQuickReview Earth Science |url=https://books.google.com/books?id=PV_BabxTTkcC&pg=PA94 |chapter=Figure 13-1 |last=Ryan|first=Scott |lastid=RyanISBN |isbn=0-471-78937-2 |year=2006 |publisher=Wiley}}</ref> Уздигнути блокови су блокови планина или [[Хорст (геологија)|хорстови]]. Суседни спуштени блокови се називају [[грабен]]има: они могу да буду мали или да формирају екстензивне системе [[Рифтна долина|рифтних долина]]. Тиме се формира [[предео]] попут оног који се може видети у [[Источна Африка|источној Африци]], у [[Vosges Mountains|Вогезима]], [[Basin and Range Province|провинцији долина и венаца]] у западној [[Северна Америка |Северној Америци]] и у долини [[Рајнски гребен|Рајне]]. Те области се често јављају кад је регионални стрес екстензиван, а [[Земљина кора|кора]] разређена.

Током и након подизања, планина је изложена агенсима [[ерозија |ерозије]] (вода, ветар, лед, и гравитација) који постепено сносе подигнуто подручеј на доле. Последица ерозије да су површине планина млађе него стене од којих је сама планина формирана.{{sfn|Fraknoi|Morrison|Wolff|2004|p=160}} [[Ледник |Глацијални процеси]] производе карактеристичне облика земљишта, као што су [[пирамидални врх]]ови, гребени попут оштрице ножа, и [[цирк]]ови облика посуде који могу да садрже језера. Планинске [[Висораван|висоравни]], као што су [[Катскилс]], се формирају ерозијом издигнутог платоа.

Планинска клима постаје хладнија са повећањем [[надморска висина |надморске висине]], услед интеракције између [[радијација |радијације]] и [[конвекција |конвекције]]. Сунчева светлост [[видљиви спектар|видљивог спектра]] пада на земљу и загрева је. Земља затим загрева ваздух на површини. Кад би [[радијација]] била једини начин преноса топлоте са земље на простор, [[ефекат стаклене баште]] гасова у атмосфери би одржавао земљу на око {{convert|333|K|C F}}, и температура би експоненцијално опадала са висином.<ref name=goodywilson>{{cite book |first1=Richard M. |last1=Goody |first2=James C.G. |last2=Walker |title=Atmospheres |chapter=Atmospheric Temperatures |chapterurl=http://lasp.colorado.edu/~bagenal/3720/GoodyWalker/AtmosCh3sm.pdf |publisher=Prentice-Hall |year=1972}}</ref>

Међутим, кад је ваздух топао, он се шири, чиме се снижава његова густина. Стога, врући ваздух тежи да се подигне и пренесе топлоту нагоре. Ово је процес [[Конвекција |конвекције]]. Конвекција долази у равнотежу када сегмент ваздуха на одређеној надморској висини има исту густину као и његово окружење. Ваздух је слаб проводник топлоте, тако да сегмент ваздуха може да се подигне и падне без знатне размене топлоте. То је познато као [[адијабатски процес]], који има карактеристичну криву зависности притиска и температуре. Како притисак постаје мањи, температура се снижава. Брзина снишавања температуре са надморском висином је позната као [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатска стопа опадања]], која је апроксимативно 9,8&nbsp;°-{C}- по километру висине.<ref name=goodywilson/>

Потребно је имати на уму да присуство воде у атмосфери компликује процес конвекције. Водена пара садржи латентну [[Топлота испаравања |топлоту испаравања]]. Како се ваздух подиже и хлади, он коначно постаје [[Тачка росе|засићен]] и не може више да задржи своју количину водене паре. Водена пара се кондензује (формирајући [[облак]]е), и отпушта се топлота, чиме се мења брзина опадања са [[суве адијабатске брзине опадања]] до [[влажне адијабатске брзине опадања]] (5,5&nbsp;°-{C}- по километру)<ref>{{cite web|url=http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_47.htm |title=Dry Adibatic Lapse Rate |publisher=tpub.com |accessdate= 2016-05-02 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160603041448/http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_47.htm |archivedate= 3. 6. 2016 |df= }}</ref> Стварна брзина опадања може да варира са висином и локацијом.

Стога, кретање на горе 100&nbsp; метата на планини је приближно еквивалентно кретању 80&nbsp;километара km (45&nbsp; миња или 0,75° [[латитуда|латитуде]]) ка најближем полу.{{sfn|Blyth|2002|p=15}} Овај однос је само приближан, пошто локални фактори као што је близина [[океан]]а (као што је [[Арктички океан]]) могу драстично да модификују климу.<ref>{{cite web

Ефекат климе на екологију на датој надморској висини се може у великој мери одредити путем комбинације количине преципитације, и [[Животне зоне Холдриджа|биотемпературе]], као што је описао [[Leslie Holdridge|Лесли Холдриджа]] 1947. године.<ref>{{cite journal |url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4ZYhX6?url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archivedate= 2013-02-12 |last1=Lugo |first1=Ariel E. |first2=Sandra L. |last2=Brown |first3=Rusty |last3=Dodson |first4=Tom S. |last4=Smith |first5=Hank H. |last5=Shugart |year=1999 |title=The Holdridge Life Zones of the conterminous United States in relation to ecosystem mapping |journal=Journal of Biogeography |volume=26 |pages=1025–1038 |doi=10.1046/j.1365-2699.1999.00329.x |issue=5|pages=1025–1038}}</ref> Biotemperaturа је просечна temperaturа; све temperature испот {{convert|0|C|F}} се сматратају да су 0&nbsp;°-{C}-. Кад је температура испод 0&nbsp;°-{C}-, биљке су [[Дормантност|дормантне]], тако да је прецизна температура неважна. Пикови планина са перманентним снегом могу да имају биотемпературу испод {{convert|1.5|C|F}}.

[[Датотека:GlarusAlps.jpg|thumb|250п|left|Алпска мочвара у [[Швајцарски Алпи |Швајцарским Алпима]]]]

Хладнија планинска клима утиче на биљке и животиње које живе на планинама. Специфичан скуп биљака и животиња се прилагођава релативно уском опсегу климе. Стога, екосистеми теже да леже дуж висинских појасева грубо константне климе. Ово се назива [[Надморска зонација |надморском зонацијом]].<ref>{{cite journal |last=Daubenmire |first=R.F. |dateyear= 1943 |title=Vegetational Zonation in the Rocky Mountains |journal=Botanical Review |volume=9 |issue=6 |pages=325–393 |url= |doi=10.1007/BF02872481 |pages=325–393}}</ref> У регионима са сувом климом, планинска тенденција да имају виши ниво преципитације као и ниже температуре такође омогућавају различите услове, што побољшава зонацију.{{sfn|Blyth|2002}}<ref name="Merriam">{{cite web|title=Biotic Communities of the Colorado Plateau: C. Hart Merriam and the Life Zones Concept|url=http://cpluhna.nau.edu/Biota/merriam.htm|archiveurl=http://www.webcitation.org/6EBRUtV6A?url=http://cpluhna.nau.edu/Biota/merriam.htm |archivedate=2013-02-04 |accessdate= 30. 1. 2010}}</ref>

Неке биљке и животиње присутне у надморским зонама имају тендецију да постају изоловане, јер ће услови изнад и испод одређене зоне бити негостољубиви и на тај начин ограничити њихово кретање или [[Биолошка дисперзија |расипање]]. Ови изоловани еколошки системи су познати као [[Sky island |небеска острва]].<ref>{{cite book |last=Tweit |first=Susan J. |title=The Great Southwest Nature Factbook |publisher=[[Alaska Northwest Books]] |year=1992 |pagesid=209–210ISBN |isbn=0-88240-434-2|pages=209–210}}</ref>

Висинске зоне обично следе типичан патерн. На највишим надморским висинама, дрвеће не може да расте, и какав год живот можда постоји, он ће бити [[Планинска клима|алпског]] типа, налик на [[тундра|тундру]].<ref name="Merriam"/> Непосредно испод [[Граница шуме|линије дрвећа]], може се наћи [[Планински екосистеми|субалпска]] шума [[Четинари |четинарског]] дрвећа, која може да поднесе хладноћу и суво окружење.<ref>{{Cite encyclopedia|title=Tree|encyclopedia=Microsoft Encarta Reference Library 2003| publisher=Microsoft Corporation |origyear=1993 |year=2002 |id=ISBN 60210-442-1635445-74407}}</ref> Испод тога расту [[Планински екосистеми |планинске шуме]]. У умереним деловима Земље, те шуме имају тенденцију да буду од четинарског дрвета, док у тропима могу бити од листопадног дрвећа које расте у [[Кишна шума |кишним шумама]].

[[Датотека:M Rainier.jpg|thumb|250п|right|Планинари се пењу на [[Рејнир (планина) |планину Рејнир]]]]

Планине су углавном мање пожељне за [[Човек |људско]] становање него низије, због оштрих временских прилика и мале количине обрадивог земљишта. Мада је 7% копнене области Земље изнад {{convert|2500|m|ft}},{{sfn|Blyth|2002|p=14}} само 140 милиона људи живи изнад те надморске висине<ref>{{cite journal |title=Human Genetic Adaptation to High Altitude |first=Lorna G. |last=Moore |journal=High Alt Med Biol |year=2001 |volume=2 |issue=2 |pages=257–279 |doi=10.1089/152702901750265341 |pmid=11443005|pages=257–279}}</ref> и само 20-30 милиона људи изнад {{convert|3000|m|ft}} надморске висине.<ref>{{cite journal |url=http://bloodjournal.hematologylibrary.org/content/106/4/1441.long |title=The influence of high-altitude living on body iron |first1=James D. |last1=Cook |first2=Erick |last2=Boy |first3=Carol |last3=Flowers |first4=Maria |last4=del Carmen Daroca |journal=Blood |year=2005 |volume=106 |pages=1441–1446 |doi=10.1182/blood-2004-12-4782 |issue=4 |pmid=15870179|pages=1441–1446}}</ref> Опадање атмосферског притисака са повећањем надморске висине значи да је мање кисеоника доступно за дисање, и постоји мањи ниво заштите против соларне радијације ([[Ултраљубичасто зрачење|UV]]).{{sfn|Blyth|2002}} Услед снижења садржаја кисеоника, највише познато перманентно насеље на свету је на {{convert|5100|m|ft}}, док је највиша позната перманентно толерисана висина {{convert|5950|m|ft}}.<ref name=highestHabitation>{{cite journal |last=West |first=JB |pmid=12631426 |title=Highest permanent human habitation |journal=High Altitude Medical Biology |volume=3 |pages=401–7 |year=2002 |doi=10.1089/15270290260512882 |issue=4|pages=401–7}}</ref> Изнад {{convert|8000|m|ft}} надморске висине, атмосфера не садржи довољно кисеоника за одржавање људског живота. Ово је познато као „[[зона смрти]]“".<ref name="PBS">{{cite web |url= http://www.pbs.org/wgbh/nova/transcripts/2506everest.html|title= Everest:The Death Zone|work=Nova|publisher= PBS |date= 24. 2. 1998}}</ref> Врхови [[Монт Еверест]]а и [[К2]] су у зони смрти.

Око половине планинског становништва живи на [[Анди]]ма, у [[Централна Азија|Централној Азији]], и [[Африка |Африци]].<ref name=panos/> Традиционална планинска друштва се ослањају на пољопривреду, која има виши ризик од неуспешне [[жетва |жетве]] него на нижим надморским висинама. Минерали су често присутни у планинама, и стога је [[рударство]] важна привредна компонента неких планинских друштава. Од недавно, [[туризам]] доноси приходе планинским заједницама, делом захваљујући интензивном развоју око атракција као што су [[национални парк]]ови или [[скијалиште |скијалишта]].{{sfn|Blyth|2002|p=17}} Око 80% планинског становништва живо испод линије сиромаштва.<ref name=panos/>

Планинарење, висинско пењање, или алпинизам је [[спорт]], [[хоби]] или [[професија]] ходања, скијања, и пењања на планинама. Док је планинарење почело као покушај да се досегне највиша тачка неосвојених великих планина, оно се разгранало у специјализације које адресирају различите аспекте планина, и састоје се од више области, у зависности од тога да ли изабрана рута води преко [[Стене|камена]], [[снег]]а или [[лед]]а. Сви облици захтевају искуство, атлетске способности, и техничко знање ради одржавања безбедности.<ref name="freedom">{{cite book | edition = 7 | editor1-last= Cox|editor1-first= Steven M.|editor2-first= Kris| editor2-last=Fulsaas | title = [[Mountaineering: The Freedom of the Hills]] | publisher = The Mountaineers | isbn id=ISBN 0-89886-828-9| location = Seattle | origyear = 2003 | year=2009}}</ref>

{{Reflistreflist|30em}}

* {{cite web|last1=Blyth |first1=S. |last2=Groombridge |first2=B. |last3=Lysenko |first3=I. |last4=Miles |first4=L. |last5=Newton |first5=A. |url=http://www.unep-wcmc.org/mountains/mountain_watch/pdfs/WholeReport.pdf |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20080511044709/http://www.unep-wcmc.org/mountains/mountain_watch/pdfs/WholeReport.pdf |dead-url=yes |archive-date= 11. 5. 2008 |title=Mountain Watch |year=2002 |publisher=UNEP World Conservation Monitoring Centre, Cambridge, UK |accessdate= 17. 2. 2009 |ref=harv |df= }}

* {{cite book |last1=Fraknoi |first1=A. |last2=Morrison |first2=D. |last3=Wolff |first3=S. |year=2004 |title=Voyages to the Planets |edition=3rd |location=Belmont |publisher=Thomson Books/Cole |url=https://books.google.com/books?id=c5keAQAAIAAJ |ref=harv |isbn=9780534395674}}

* {{cite book |last=Gerrard |first=A.J. |title=Mountain Environments: An Examination of the Physical Geography of Mountains |location=Cambridge, Mass |publisher=MIT Press |year=1990 |isbn=978-0262071284 |url=https://books.google.com/books?id=jHnrVEyMhkQC |ref=harv}}

* {{cite EB1911|wstitle=Mountain |volume=18 |short=x}}

* {{Commons-inline|Gallery of mountains|Mountains}}

* {{Wikiquote-inline|Mountains}}