Систем органа за дисање — разлика између измена

м
Разне исправке
м (datum)
м (Разне исправке)
Код [[човек|људи]] и других [[сисари|сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[respiratorни trакt]]. Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина|носне шупљине]], [[Параназални синуси|синуса]], [[Ждрело|ждрела]] и дела [[Гркљан|гркљана]] изнад [[Гласне струне|гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија|бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола|алвеоле]].
 
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{citeCite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}}</ref><ref name=tortora1 /> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date= 13. 8. 2013}}</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book
Плућа се шире и скушљају током циклуса дисања, и при том се уноси и износи ваздух из плућа. Запремина ваздуха који се унесе и изнесе из плућа под нормалним условима одмора (одмарајућа [[дисајна запремина]] од око 500 ml), и запремина која се покреће током максимално форсираног удисања и максимално форсираног издисања се мери код људи помоћу [[Спирометрија|спирометра]].<ref name=tortora8 />
 
Сав ваздух се не може издахнути из плућа при максимално форсираном издисању. То се назива [[Плућни волумени и капацитети|резидуалном запремином]] која је око 1,0-1,5 литара, што се не може мерити спирометријом. Запремине које обухватају резидуалну запремину (i.e. [[функционална резидуална запремина]] од око 2.5-3.0 литара, и [[Плућни волумени и капацитети|тотални капацитет плућа]] од око 6 литара) се исто тако не могу мерити спирометријом. Њихова мерења захтевају специјалне технике.<ref name=tortora8>{{cite book|last1=Tortora|first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |idisbn=ISBN 978-0-06-350729-6 |pages=570–572}}</ref>
 
Брхина којом се ваздух удише и издише, било кроз уста или нос, или у и из алвеола је табулисана испод, заједно са начином израчунавања. Број циклуса дисања по минути је познат као [[респираторна брзина]].
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара на горе [[Интеркостални мишећ|интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута на доле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
 
Увећање вертикалних димензија прсне шупљине контракцијом дијафрагме, и њених хоризонталних димензија подизањем предљенг и бочних делова ребара, узрокује опадање интрапрсног притиска. Унутрашњост плућа се отвара за спољашњи ваздух, и како су она еластична, она се шире и да попуне додатни простор. Доток ваздуха у плућа се јавља путем [[респираторни тракт|дисајних путева]]. Код здравих особа су ваздушни путеви (почевши од носа или уста, и све до микроскопских мехурића мртвих крајева званих [[Плућна алвеола|алвеоле]]) су увек отворене, мада се пречници разних секција могу мењати посредством [[Симпатички нервни систем|симпатичког]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатичког нервног система]]. Алвеоларни ваздушни притисак је стога увек близо атмосферског ваздушног притиска (око 100 [[Паскал (јединица)|-{kPa}-]] на нивоу мора) у миру. Градијенти притиска који узрокују да ваздух улази и излази из плућа током дисања ретко прекорачују 2–3 -{kPa}-.<ref>{{cite journal |last1=Koen|first1=Chrisvan L. |last2=Koeslag|first2=Johan H. | title=On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178}}</ref><ref>{{cite book|last1=West|first1=J.B. |title=Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985|pages=21–30, 84–84,98–101}}</ref>
 
Током издисања дијафрагма и интеркостални мишићи се ралаксирају. Тиме се груди и трбух враћају у позицију коју одређује њихова анатомска еластичност. Ово је „средишња мирујућа позиција“ грудног коша и абдомена када плућа садрже свој [[функционални резидуални капацитет]] ваздуха (светло плава површина на илустрацији с десне стране, која код одрасле особе има запремину од око 2,5-3,0 литара.<ref name=tortora1>{{cite book|last1=Tortora|first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |idisbn=ISBN 978-0-06-350729-6 |pages=556–586}}</ref> Опуштање издисавања траје око два пута дуже од удисања, јер се дијафрагма пасивно опушта, нежније него што се активно конрахује током инхалације.
 
== Дисајни систем животиња ==
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена