Период пандемије карактерише се значајним смањењем броја пореских обвезника,<ref>Bowman, Alan; Peter Garnsey, Averil Cameron (2005). The Cambridge Ancient History: Volume 12, The Crisis of Empire, AD 193-337 Cambridge University Press [S.l.]. {{page|year=2005|id=ISBN 0-521-30199-8. стр. |pages=398.}}</ref> и масовним напуштањем територије централне Италије, што је довело до појаве мочвара, а тиме створило услове за даље ширење епидемије у до тада здрава приобална подручја [[Етрурија|Етрурије]] и [[Лација]].<ref>Zinsser, Hans (2008). Rats, Lice and History Transaction Publishers [S.l.]. {{page|year=2008|id=ISBN 1-4128-1571-1. стр. |pages=140-141.}}</ref> Поред тога, војска је била у сталном покрету по одлукама царства, што је такође утицало на појаву све бројнијих случајев међу међу војницима због ширења болести.<ref>Bowman, Alan; Peter Garnsey, Averil Cameron (2005). The Cambridge Ancient History: Volume 12, The Crisis of Empire, AD 193-337 Cambridge University Press [S.l.]. {{page|year=2005|id=ISBN 0-521-30199-8.|pages=}} стрpp. 42,50.</ref>
Још једно питање треба размотрити у овој епидемији а то је хришћанство. Многи научници сматрају да је Кипријанова куге била један од главних фактора који су довели до ширења и преласка Римљана у хришћанску веру током трећег века.<ref>Kohn, George C. (2007). Encyclopedia of Plague and Pestilence: From Ancient Times to the Present Infobase Publishing [S.l.]. {{page|year=2007|id=ISBN 1-4381-2923-8.|pages=}}</ref> У том периоду, према латинском историчару Барониус, настао је хришћански обичај одевања у црно - која је била боја жалости. Примена црне одеће као знака жалости забележена је у време владавине [[Хадриан]]-а ''(117-138)'', када је цар био обучен у црну одећу девет дана након смрти [[Плотин]]е, супруге [[Трајан]]а ''(98-117)''.<ref>Zinsser, Hans (2008). Rats, Lice and History Transaction Publishers [S.l.]. {{page|year=2008|id=ISBN 1-4128-1571-1. стр. |pages=141.}}</ref>
