Период пандемије карактерише се значајним смањењем броја пореских обвезника,<ref>{{citeCite book|authorlast=Bowman, |first=Alan|coauthor1=Peter Garnsey|coauthor2, Averil Cameron|title=The Cambridge Ancient History|volume=12, The Crisis of Empire, AD 193-337|publisher=Cambridge University Press|year=2005|id=ISBN 0-521-30199-8|pages=398}}</ref> и масовним напуштањем територије централне Италије, што је довело до појаве мочвара, а тиме створило услове за даље ширење епидемије у до тада здрава приобална подручја [[Етрурија|Етрурије]] и [[Лацио|Лација]].<ref>{{cite book|authorlast=Zinsser, |first=Hans|title=Rats, Lice and History|publisher=Transaction Publishers|year=2008|id=ISBN 1-4128-1571-1|pages=140-141}}</ref> Поред тога, војска је била у сталном покрету по одлукама царства, што је такође утицало на појаву све бројнијих случајева међу међу војницима због ширења болести.{{sfn|Bowman|2005|pp=42, 50}}
Још једно питање треба размотрити у овој епидемији а то је хришћанство. Многи научници сматрају да је Кипријанова куге била један од главних фактора који су довели до ширења и преласка Римљана у хришћанску веру током 3. века.<ref>{{cite book|authorlast=Kohn, |first=George C.|title=Encyclopedia of Plague and Pestilence: From Ancient Times to the Present|publisher=Infobase Publishing|year=2007|id=ISBN 1-4381-2923-8|pages=}}</ref> У том периоду, према латинском историчару Баронију, настао је хришћански обичај одевања у црно - која је била боја жалости. Примена црне одеће као знака жалости забележена је у време владавине [[Хадријан]]а ''(117-138)'', када је цар био обучен у црну одећу девет дана након смрти [[Плотин]]е, супруге [[Трајан]]а ''(98-117)''.{{sfn|Zinsser|2008|ppp=141}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Bowman|first=Alan|coauthor1=Peter Garnsey|coauthor2, Averil Cameron|title=The Cambridge Ancient History|volume=12, The Crisis of Empire, AD 193-337|publisher=Cambridge University Press|year=2005|id=ISBN 0-521-30199-8|pages=398}}
