Хистасп — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
У марту [[522. п.н.е.]] [[Међани|међански]] свешеник [[Гаумата]] је дошао на персијски престо представљајући се као Камбизов брат [[Смердис]], за кога је наводно [[Камбиз II]] ранијенаредио да буде погубљен. Камбиз, који је истовремено водио војне походе у [[Стари Египат|Египту]] кренуо је да се обрачуна са узурпатором, али приликом повратка у [[Покрајина Фарс|Персију]] је умро из непознатих разлога, због чега је Гаумата несметано наставио да влада [[Ахеменидско царство|Персијским царством]].
[[Отан]], брат [[Камбиз
Након доласка [[Дарије Велики|Дарија Великог]] на власт, о Хистасповом животу се зна врло мало. Претпоставља се да је за време Даријевих похода у [[Стари Египат|Египту]] и против [[Скити|Скита]] Хистасп владао као намесник у [[Покрајина Фарс|Песзијi]]<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>. Последњи документи који спомињу Хистаспа су Даријеви записи из [[Суза (град)|Сузе]], па се претпоставља да је умро око [[520. п.н.е.]] Према историчару [[Ктезије|Ктезију]], Хистасп је посетио гробницу [[Дарије Велики|Дарија Великог]] у [[Накш-и Рустам]]у што значи да је наџивео сопственог сина, односно умро у доби од око 70 година (око [[495. п.н.е.]]), док јењегов млађи брат [[Фарнак I (министар)|Фарнак I]] преминуо две године раније<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>. Ипак, поузданост Ктезијевих текстова је дискутабилна, посебно зато што су и [[Дарије И]] и његов син [[Ксеркс]] имали синове који су се такође звали ''Хистасп''.
|