Хистасп — разлика између измена

'''Хистасп''' 𐎻𐏁𐎫𐎠𐎿𐎱, Виштāспа ''(онај) ко познаје коње'', [[Грчки језик|грчки]]/[[Латински језик|латински]](Ὑστάσπης,Hustáspēs,Хyстапес); пре [[565. п. н. е.|565.]] - [[495. п. н. е.]]) је био [[отац]] великог краља [[Дарије Велики|Дарија I Великог]]<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)">[http://www.livius.org/ho-hz/hystaspes/hystaspes02.html Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)]</ref>, владара [[Ахеменидско царство|Ахеменидског Персијског царства]]. Хистасп се спомиње у неколико [[Ахеменидско царство|персијских]] и [[Античка Грчка|грчких]] историјских докумената<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>.

== Историјски извори ==

Година Хистаспова рођења претпоставља се према осталим историјским личностима, попут његовог најстаријег сина [[Дарије Велики|Дарија И Великог]] који је рођен [[550. п. н. е.]]Будући да се сматра да је приликом његовог рођења Хистасп био старији од 15 година, претпоставља се да је рођен пре [[565. п. н. е.]] Хистасп је био брат [[Фарнак I (министар)|Фарнака I]] односно син [[Арсам]]а који је владао [[Покрајина Фарс|Парсумашом]], једним од два [[Персијанци|персијска]] краљевства која су се ујединила током Хистасповог живота. Према [[Античка Грчка|грчком]] историчару [[Херодот]]у, Хистасп је имао још три сина: Артабана, [[Артаферн]]а и Артана, и најмање три ћерке које су се удале за [[Отан]]а, [[Гобриас (еламски сатрап)|Гобриаса]], и друге [[Персијанци|персијске]] племиће<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>.

== Политички живот ==

Према [[Херодот]]у, Хистасп се у доба владавине [[Кир Велики|Кира Великог]] борио у [[Ахеменидско царство#Војска|персијској војсци]] против [[Номади|номадских]] [[Скити|Скита]] у [[Средња Азија|Средњој Азији]]. Након смрти Кира Великог [[530. п. н. е.]], на [[Ахеменидско царство|персијски]] трон дошао је Киров син [[Камбиз II]] који је именовао Хистаспа за [[сатрап]]а покрајине [[Парти]]је. Хистасп је одиграо важну улогу приликом грађанског рата [[522. п. н. е.]] о чему сведоче [[Херодот]]ова дела и [[Бехистунски натписи]].

У марту [[522. п. н. е.]] [[Међани|међански]] свешеник [[Гаумата]] је дошао на персијски престо представљајући се као Камбизов брат [[Смердис]], за кога је наводно [[Камбиз II]] ранијенаредио да буде погубљен. Камбиз, који је истовремено водио војне походе у [[Стари Египат|Египту]] кренуо је да се обрачуна са узурпатором, али приликом повратка у [[Покрајина Фарс|Персију]] је умро из непознатих разлога, због чега је Гаумата несметано наставио да влада [[Ахеменидско царство|Персијским царством]].

Након доласка [[Дарије Велики|Дарија Великог]] на власт, о Хистасповом животу се зна врло мало. Претпоставља се да је за време Даријевих похода у [[Стари Египат|Египту]] и против [[Скити|Скита]] Хистасп владао као намесник у [[Покрајина Фарс|Песзијi]]<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>. Последњи документи који спомињу Хистаспа су Даријеви записи из [[Суза (град)|Сузе]], па се претпоставља да је умро око [[520. п. н. е.]] Према историчару [[Ктезије|Ктезију]], Хистасп је посетио гробницу [[Дарије Велики|Дарија Великог]] у [[Накш-и Рустам]]у што значи да је наџивео сопственог сина, односно умро у доби од око 70 година (око [[495. п. н. е.]]), док јењегов млађи брат [[Фарнак I (министар)|Фарнак I]] преминуо две године раније<ref name="Histasp ''Hystaspes'' (Livius.org)"/>. Ипак, поузданост Ктезијевих текстова је дискутабилна, посебно зато што су и [[Дарије I]] и његов син [[Ксеркс]] имали синове који су се такође звали ''Хистасп''.

== ВезеВиди још ==