Опсада Наксоса — разлика између измена

Након неуспешне опсаде Накса Аристагора је био у великим проблемима. Није могао да испуни обећање, које је дао Артаферну, а осим тога морао јеа да сноси велике трошкове издржавања војске. Изгледало је да би га због свега тога могли да смене са положаја тирана Милета. Пошто се бојао да остане без власти он је одлучио да подигне устанак против Персијанаца. Његов стриц Хистијеј такође је био незадовољан у Сузи и послао је Аристагори поруку да дигне устанак. Аристагора се договарао са осталим завереницима и сви сем историчара Хекатеја били су за то да се дигне устанак. Да би придобио народ Милета на побуну против Персије Аристагора се одрекао тираније и поново је успоставио демократију. Ускоро је цела Јонија била побуњена, започео је Јонски устанак. Побуна се раширила на Карију и Кипар. Након тога неколико године персијска војска је ратовала са јонским Грцима све док се нису прегруписали и напали епицентар побуне Милет. У бици код Ладе Персијанци су победили јонску флоту и успешно су окончали побуну. Дарије Велики је након тога одлучио да казни Атину и Еретрију јер су помагали побуњенике. Прва персијска инвазија Грчке била је последица неуспелог напада на Наксос и [[Јонски устанак|Јонске побуне]].

 

* {{cite book|ref= harv|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Ancient Greeks: A Critical History|url=http://books.google.com/books?id=NjeM0kcp8swC|year=1983|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-03314-6}}

{{Authority control}}

 

[[Категорија:Битке Грчко-персијских ратова]]