Окупација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: sh:Ratna okupacija
м Fixing redirecting internal links
Ред 1:
{{патрљак}}
'''Ратна окупација''' представља заузимање и контролу дела или целокупне [[територија|територије]] једне земље од стране оружаних снага друге земље.
'''Окупација''' представља привремено насилно поседање дела или целокупне територије једне [[држава|државе]] [[Оружане снаге (роман)|оружаним снагама]] друге, и успостављање окупаторске власти на њој.
[[Слика:Eleventhday-AdvancingGermanArmoredU.jpg|мини|десно|300п|Немачке снаге окупирају Југославију - заузимање Ниша, 17.април 1941.]]
 
[[Категорија:РатПолитика]]
 
==Појам==
 
Појам ратне окупације може се посматрати са становишта дефиниције ратне окупације и разликовања окупације од анексије.
[[Међународно право]] има посебан изграђен систем правила за ратну окупацију као посебан појам различит од мирне, мирнодопске окупације која се може десити у најразличитијим околностима и чија легитимност зависи од посебног скупа правила. Дефиницију ратне окупације, за коју се може рећи да је општеприхваћена и неспорна у теорији и пракси, даје [[Хашки правилник из 1907. године]], иначе анекс [[Хашка конвенција из 1907. године|Хашке конвенције из 1907. године]] у члану 42 :
 
{{цитат|Територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије.
Окупација се простире само на територију на којој је та власт успостављена и у могућности да врши власт.|из Хашке конвенције}}
 
Однос ратне окупације и [[анексија|анексије]] дуго је био однос истоветности јер се фактичка власт изједначавала и са правном. Евентуална каснија легализација територијалних освајања (кроз одређени мировни споразум и др.) била је пожељна, али не и неопходна. Тек у ново доба појмови се раздвајају, па и савремено регулисање ове материје показује да је став прихваћен у међународном праву тај да је ратна окупација факт, иако регулисан одређеним нормама, те да се никако не сме изједначавати са [[сувереност|сувереношћу]] на одређеној територији. Читав низ правних правила усмерен је управо на то да се окупирајућа сила спречи да спроводи мере против легалне власти и врши поступке који су по природи ствари резервисане за државу чија је то територија.
 
==Правни извори==
 
Стварање правних извора који ће регулисати материју ратне окупације везано је пре свега за [[XX век]]. Раније се може говорити о одређеним обичајима или пак спорадичној, споредној и необавезујућој регулативи или примени уз помоћ аналогије правила [[ратно право|ратног права]] уопште.
Први релевантан извор је Хашки правилник уз Хашку конвенцију из 1907.г. До потребе даљег регулисања ове материје дошло је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и свега шта су чиниле окупаторске војске зараћених страна на окупираним територијама, уопште не примењујући или примењујући крајње селективно одредбе хашких докумената. Од значаја су [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. г.]] (позната и као [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата из 1949. г.|IV Женевска конвенција]]) и [[Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године]] .
Релевантан извор је и Протокол I везан за IV Женевску конвенцију сачињен [[8. октобар|8. октобра]] [[1977]]. године.
Правила везана за ратну окупацију могу се евентуално наћи и у неким другим документима, али је то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуацијама ратне окупације могућа је примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуације.
 
==Примери ратне окупације данас==
 
Као релативно најчистији пример окупације наводи се мароканска окупација [[Западна Сахара|Западне Сахаре]], коју је [[Мароко]] самовласно анектирао иако на тој територији постоји и друга власт ([[Сахрави Арапска Демократска Република]]) коју признају 43 земље света.
 
Сличан пример је [[турска]] окупација северног дела [[Кипар|Кипра]] са покушајем Турске да се окупирани део ([[ТРСК]]) призна као независна држава. То је учинила до данас једино Турска. Ситуацију овде компликује то што локално становништво не сматра турску власт за окупациону већ легитимну.
Дилеме изазива и статус територија [[Голанска висораван|Голанске висоравни]], [[Западна обала|Западне обале]] и источног [[Јерусалим]]а које је [[Израел]] самовласно анектирао и даље држи војне окупационе снаге на њима без обзира да десетине резолуција и председничких саопштења [[Савет безбедности УН|Савета безбедности УН]]. Правна ситуација је овде измењена формирањем [[Палестинска управа|Палестинске управе]] и будући развој ситуације треба везивати за будућност те земље.
Питање Голанске висоравни и даље остаје врло спорно, јер УН и земље у свету не признају било какав суверенитет Израела на тој територији, што ову ситуацију (и поред посебних израелских законских мера) фактички чини војном окупацијом.
Споран је и статус [[Курилска острва|Курилских острва]] јер [[СССР|совјетска]] окупација ове територије после капитулације [[Јапан]]а у Другом светском рату нема правног основа у важећим документима.
 
== Референце ==
 
*Аврамов С., Крећа М., ''Међународно јавно право'', Београд 2006. ISBN 86-7549-523-4
 
==Спољашње везе==
* [http://lawofwar.org/Occupation.htm Belligerent Occupation]{{en}}
* [http://www.crimesofwar.org/print/onnews/iraq5-print.html The Law of Belligerent Occupation Michal N. Schmitt (regarding occupation of Iraq)]{{en}}
* [http://www.taiwanadvice.com/montconv.htm Montevideo Convention on the Rights and Duties of States and Military Occupation under the Law of War by Richard W. Hartzell]{{en}}
 
[[Категорија:Међународно хуманитарно право]]
[[Категорија:Међународно право]]
[[Категорија:Рат]]
 
[[ar:استعمار]]
[[bg:Окупация]]
[[da:Okkupation]]
[[de:Okkupation]]
[[en:Military occupation]]
[[eo:Okupado]]
[[es:Ocupación militar]]
[[et:Okupatsioon]]
[[fi:Miehitys]]
[[fr:Occupation]]
[[he:כיבוש]]
[[ja:占領]]
[[lt:Okupacija]]
[[lv:Okupācija]]
[[nl:Bezetting (militair)]]
[[nn:Okkupasjon]]
[[no:Okkupasjon]]
[[pl:Okupacja wojenna]]
[[ru:Оккупация]]
[[sh:Ratna okupacija]]
[[sl:Okupacija]]
[[sv:Ockupation]]
[[uk:Окупація]]