Расизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
[[Датотека:Races and skulls.png|250px|thumb|Аутохтоне „расе“ на [[Земља|Земљи]] ([[1857]].): Џосаја Кларк Нот и Џорџ Робинс Глидон имплицирају да су „црнци“ креацијски чин између [[Грчка|Грка]] и [[шимпанза|шимпанзе]]]]
Расизам је [[наука|квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија|биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја|историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика|генетичким]], социобиолошким, [[селекција|селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.<ref>
Изворни узроци „[[расна дискриминација|расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. {{page|year=1999|id=ISBN 0-13-080793-1|pages=}}</ref><ref>Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>
Ред 28:
Обесправљене људске групе расисти најчешће сматрају мање вредним, биолошки ([[Генетика|генетички]]) и културно инфериорним, интелектуално неспособним, ленјим и недозрелим. Насупрот томе, најшири слојеви прогресивне научне и културне – цивилизиране јавности су уверени да се будућност човечанства може разумно градити само на темељу објективних научних чињеница, које већ деценијама истичу најугледнији светски антрополози и генетичари.<ref>Cavalli-Sforza L. L., Menozzi P., Piazza A. : The history and geography of human genes. Princeton University Press, Princeton. {{page|year=1994|id=ISBN 0-691-02905-9|pages=}}</ref><ref>Cavalli-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races. Edition Hachete, Paris.</ref><ref>Coon C. S., Garn S. M., Birdsell J. B. (1950): Races. Thomas, Sprigfild.</ref>
У екстремним формама, расизам се испољава у историјским периодима и подручјима у којима одређена „расно“, етнички, религијски, социјално, економски (или другачије) дефинисана група на тај начин покушава оправдати и доказати своје априорно „право“ на повлаштен социобиолошки, културни и општи друштвени положај.<ref>Adams M. et al : Readings for diversity and social justice, 3rd Edition. Routhledge, Taylor & Francis Group, New York. {{page|year=2013|isbn=978-0415892940|pages=}}.
Теоријску основу новијег расизма формулисао је [[Жозеф Артур Гобино|Гобино]] (француски дипломата и књижевник) тридесетих година -{XIX}- века. Она почива на научно апсурдној тврдњи да су „расна обележја“ непроменљива и да су одређени народи трајни и искључиви носиоци особитих способности (које иманентно поседује сваки њихов припадник). Својом инкохерентном тезом о супериорности „долихокефалне“ (дугоглаве) „расе“ у великој мери је инспирисао и усмерио многе касније расистичке теорије. Неславан и релативно утицајан допринос развоју расизма крајем -{XIX}- и почетком -{XX}- века дали су [[социјалдарвинизам|социјалдарвинисти]], а посебно пољски правник и социолог Глумповицз. Према њима, целокупна еволуција човечанства суштински је усмеравана дарвинистичком селекцијом у „међурасној“ борби за опстанак.
Савремене форме расизма су посебно биле изражене у јужноафричком [[апартхејд]]у (идеологији и пракси донедавно владајуће беле мањине) и одређеним расистичким организацијама, које (попут [[Кју-клукс-клан]]а - ККК у [[САД]]) различитим видовима застрашивања, тероризмом и убиствима желе да приморају „обојене“ на слепу послушност и прихватање статуса опште инфериорности.
|