Расизам — разлика између измена

Расизам је [[наука|квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија|биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја|историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика|генетичким]], социобиолошким, [[селекција|селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.<ref>Gallagher{{cite book|last=Gallagher|first=C. A. : |title=Rethinking to color line - Readings in race and ethnicity. |publisher=Mayfield Publishing Company, |location=London, Toronto. {{page|year=1999|id=ISBN 0-7674-0268-5|pages=}}</ref> Ту „[[Наука|научну]]“То бесмислицусхватање продубљује апсолутним поистовећивањем групних и индивидуалних особина. Према расистима, сваки припадник (њихове сопствене!) „супериорне“ групе је у свим елементима свог биоантрополошког и социокултурног бића надмоћно вреднији од било ког члана подређене („инфериорне“) групе. Тражењем неутемељених веза између биолошких (генетичких) и културних групних својстава, посебно у области [[Интелигенција|интелигенције]], [[Понашање|понашања]], општих [[Менталне способности|менталних способности]] и [[Карактер личности|карактера личности]], они „расној супериорности“ дају значење и урођене и непроменљиве вредности.<ref>Hiernaux J. : Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.</ref><ref>Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. Taylor & Francis, New York, ISBN 0-203-00597-X;{{page|year=1969|isbn=9780203005972|pages=}}</ref>

У екстремним формама, расизам се испољава у историјским периодима и подручјима у којима одређена „расно“, етнички, религијски, социјално, економски (или другачије) дефинисана група на тај начин покушава оправдати и доказати своје априорно „право“ на повлаштен социобиолошки, културни и општи друштвени положај.<ref>Adams M. et al : Readings for diversity and social justice, 3rd Edition. Routhledge, Taylor & Francis Group, New York. {{page|year=2013|isbn=978-0415892940|pages=}}. {{page|year=|id=ISBN 0-415-89294-5|pages=}}</ref> Прве евиденције о расној дискриминацији потичу још из [[Антика|античких времена]], када су [[Грци]] и [[Јевреји]] остале људске групе сврставали у „мање вредне“ [[Варвари|Варвареварваре]] и гоје. Социјална сегрегација је нарочито изражена код [[Индијанци|Индијаца]], код којих „супериорне“ [[касте]] чине владајући аријевски слој, а покорена „раса“ дравида обухвата све „ниже“ касте. Посебно интензивно, расизам буја у -{XVI}- и -{XVII}- веку, у време нехумане опште дискриминације домородаца новооткривених подручја и континената. [[Црнци|Црнце]], [[Индијанци|Индијанце]] и друге „расне групе“, [[колоније|колонизатори]] сматрају мање вредним и, без изузетка, биолошки и културно инфериорним. Паралелно с тим и бруталном тиранијом, експлоататори радне снаге и природних ресурса организовано и систематски онемогућавају процесе културног, економског и националног освешћивања, односно опће еманципације израбљиваних народа.

Теоријску основу новијег расизма формулисао је [[Жозеф Артур Гобино|Гобино]] (француски дипломата и књижевник) тридесетих година -{XIX}- века. Она почива на научно апсурдној тврдњи да су „расна обележја“ непроменљива и да су одређени народи трајни и искључиви носиоци особитих способности (које иманентно поседује сваки њихов припадник). Својом инкохерентном тезом о супериорности „долихокефалне“ (дугоглаве) „расе“ у великој мери је инспирисао и усмерио многе касније расистичке теорије. Неславан и релативно утицајан допринос развоју расизма крајем -{XIX}- и почетком -{XX}- века дали су [[социјалдарвинизам|социјалдарвинисти]], а посебно пољски правник и социолог Глумповицз. Према њима, целокупна еволуција човечанства суштински је усмеравана дарвинистичком селекцијом у „међурасној“ борби за опстанак.