Расизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
'''Расизам''' се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група [[Човек|људских]] бића које се могу мерити хијерархијски.<ref name="Garner09">{{Cite book | url=https://us.sagepub.com/en-us/nam/racisms/book245769 | title=Racisms: An Introduction | publisher=Sage |last=Garner|first=Steve|year=2009}}</ref> Последица расизма је [[Друштво|социјална]], [[Политика|политичка]] и [[Економија|економска]] предност једне групе људи у односу на другу.
 
Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других.<ref name="newman">{{citeCite book|last=Newman| first = D. M. | title = Sociology: exploring the architecture of everyday life | publisher = SAGE | location = Los Angeles |year=2012| edition = 9th |isbn=978-1-4129-8729-5| quote = racism: Belief that humans are subdivided into distinct groups that are different in their social behavior and innate capacities and that can be ranked as superior or inferior.|pages=405}}</ref> Веровање да су особине и карактер појединаца повезани са њиховом расом, није обавезно расизам, јер то не значи да се једна раса сматра бољом од других. Чим постоји веровање да је једна раса супериорна над осталим расама, такво понашање се може назвати расизмом. Давање или одузимање привилегија на основу расе се зове расна [[дискриминација]].
 
Ради се о [[предрасуда]]ма или у горим случајевима о [[идеологија]]ма, које не уважавају равноправност свих људи и њихових група у самоостваривању [[људска права и слободе|људских права и слобода]]. У пракси, расизам производи поделу „раса“ или њихову [[дискриминација|дискриминацију]], прама сопственим критеријумима. Расизам постоји током целе историје човечанства, али исто тако одувек постоје и растуће снаге које се против њега боре и све успешније га сузбијају.<ref>{{cite web|url=http://www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/CERD.aspx|title=International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination|publisher=Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights |accessdate= 23. 12. 2011}}</ref>
Ред 22:
[[Датотека:Races and skulls.png|250px|thumb|Аутохтоне „расе“ на [[Земља|Земљи]] ([[1857]].): Џосаја Кларк Нот и Џорџ Робинс Глидон имплицирају да су „црнци“ креацијски чин између [[Грчка|Грка]] и [[шимпанза|шимпанзе]]]]
 
Расизам је [[наука|квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија|биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја|историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика|генетичким]], социобиолошким, [[селекција|селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.<ref>{{cite book|last=Gallagher|first=C. A. |title=Rethinking to color line - Readings in race and ethnicity|publisher=Mayfield Publishing Company|location=London, Toronto|year=1999|id=ISBN 0-7674-0268-5|pages=}}</ref> То схватање продубљује апсолутним поистовећивањем групних и индивидуалних особина. Према расистима, сваки припадник (њихове сопствене) „супериорне“ групе је у свим елементима свог биоантрополошког и социокултурног бића надмоћно вреднији од било ког члана подређене („инфериорне“) групе. Тражењем неутемељених веза између биолошких (генетичких) и културних групних својстава, посебно у области [[Интелигенција|интелигенције]], [[Понашање|понашања]], општих [[Менталне способности|менталних способности]] и [[Карактер личности|карактера личности]], они „расној супериорности“ дају значење и урођене и непроменљиве вредности.<ref>Hiernaux J. : Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.</ref><ref>Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. Taylor & Francis, New York,. {{page|year=1969|isbn=9780203005972|pages=}}</ref>
 
Изворни узроци „[[расна дискриминација|расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. {{page|year=1999|id=ISBN 0-13-080793-1|pages=}}</ref><ref>Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>
Ред 28:
Обесправљене људске групе расисти најчешће сматрају мање вредним, биолошки ([[Генетика|генетички]]) и културно инфериорним, интелектуално неспособним, ленјим и недозрелим. Насупрот томе, најшири слојеви прогресивне научне и културне – цивилизиране јавности су уверени да се будућност човечанства може разумно градити само на темељу објективних научних чињеница, које већ деценијама истичу најугледнији светски антрополози и генетичари.<ref>Cavalli-Sforza L. L., Menozzi P., Piazza A. : The history and geography of human genes. Princeton University Press, Princeton. {{page|year=1994|id=ISBN 0-691-02905-9|pages=}}</ref><ref>Cavalli-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races. Edition Hachete, Paris.</ref><ref>Coon C. S., Garn S. M., Birdsell J. B. (1950): Races. Thomas, Sprigfild.</ref>
 
У екстремним формама, расизам се испољава у историјским периодима и подручјима у којима одређена „расно“, етнички, религијски, социјално, економски (или другачије) дефинисана група на тај начин покушава оправдати и доказати своје априорно „право“ на повлаштен социобиолошки, културни и општи друштвени положај.<ref>Adams M. et al : Readings for diversity and social justice, 3rd Edition. Routhledge, Taylor & Francis Group, New York. {{page|year=2013|isbn=978-0415892940|pages=}}.</ref> Прве евиденције о расној дискриминацији потичу још из [[Антика|античких времена]], када су [[Грци]] и [[Јевреји]] остале људске групе сврставали у „мање вредне“ [[Варвари|варваре]] и гоје. Социјална сегрегација је нарочито изражена код [[Индијанци|Индијаца]], код којих „супериорне“ [[касте]] чине владајући аријевски слој, а покорена „раса“ дравида обухвата све „ниже“ касте. Посебно интензивно, расизам буја у -{XVI}- и -{XVII}- веку, у време нехумане опште дискриминације домородаца новооткривених подручја и континената. [[Црнци|Црнце]], [[Индијанци|Индијанце]] и друге „расне групе“, [[колоније|колонизатори]] сматрају мање вредним и, без изузетка, биолошки и културно инфериорним. Паралелно с тим и бруталном тиранијом, експлоататори радне снаге и природних ресурса организовано и систематски онемогућавају процесе културног, економског и националног освешћивања, односно опће еманципације израбљиваних народа.
 
Теоријску основу новијег расизма формулисао је [[Жозеф Артур Гобино|Гобино]] (француски дипломата и књижевник) тридесетих година -{XIX}- века. Она почива на научно апсурдној тврдњи да су „расна обележја“ непроменљива и да су одређени народи трајни и искључиви носиоци особитих способности (које иманентно поседује сваки њихов припадник). Својом инкохерентном тезом о супериорности „долихокефалне“ (дугоглаве) „расе“ у великој мери је инспирисао и усмерио многе касније расистичке теорије. Неславан и релативно утицајан допринос развоју расизма крајем -{XIX}- и почетком -{XX}- века дали су [[социјалдарвинизам|социјалдарвинисти]], а посебно пољски правник и социолог Глумповицз. Према њима, целокупна еволуција човечанства суштински је усмеравана дарвинистичком селекцијом у „међурасној“ борби за опстанак.
Ред 88:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Newman| first = D. M. | title = Sociology: exploring the architecture of everyday life | publisher = SAGE | location = Los Angeles |year=2012| edition = 9th |isbn=978-1-4129-8729-5| quote = racism: Belief that humans are subdivided into distinct groups that are different in their social behavior and innate capacities and that can be ranked as superior or inferior.|pages=405}}
* {{Cite book | url=https://us.sagepub.com/en-us/nam/racisms/book245769 | title=Racisms: An Introduction | publisher=Sage |last=Garner|first=Steve|year=2009}}
{{refbegin|colwidth=30em}}
Линија 110 ⟶ 111:
* Lentin, Alana. (2008) ''Racism: A Beginner's Guide'' Oxford: One World.
* [[Claude Lévi-Strauss|Lévi-Strauss, Claude]] (1952), ''Race and History'', ([[UNESCO]]).
* {{cite book|ref= harv|last = Memmi| first= Albert | title = Racism|year=2000| publisher = University Of Minnesota Press|isbn=9780816631650}}
* {{cite book| last = Moody-Adams | first = Michele | contribution = Racism | editor-last1=Frey| editor-first1 = R.G. | editor-last2 = Heath Wellman | editor-first2 = Christopher | title = A companion to applied ethics | publisher = Blackwell Publishing | series = Blackwell Companions to Philosophy | location = Oxford, UK Malden, Massachusetts |year=2005| doi = 10.1002/9780470996621.ch7 |isbn=9781405133456| ref = harv | postscript = .|pages=89–101}}
* Rocchio, Vincent F. (2000), ''Reel Racism : Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture'', Westview Press.
Линија 124 ⟶ 125:
* [[Howard Winant|Winant, Howard]] ''The New Politics of Race'' (2004)
* Winant, Howard and [[Michael Omi|Omi, Michael]] ''Racial Formation In The United States'' Routeledge (1986); Second Edition (1994).
* {{cite book|ref= harv|last=Wohlgemuth|first=Bettina| title = Racism in the 21st century: how everybody can make a difference|year=2007|isbn=978-3-8364-1033-5}}
* Wright W. D. (1998) ''"Racism Matters"'', Westport, CT: Praeger.
{{refend}}