Радиоактивност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м +
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
[[Датотека:Radioactive.svg|мини|Знак за опасност од радиоактивности]]
 
'''Радиоактивност''' је спонтани процес у којем се [[атомско језгро]], емитујући једну или више [[елементарна честица|честица]] или кваната електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро.<ref name="IntroductionToHealthPhysics">{{Cite book harvnb|title=Radiation Protection and Dosimetry: An Introduction to Health Physics |last1=Stabin|first1=Michael G. |isbn=978-0-387-49982-6 |year=2007|publisher=[[Springer Publishing|Springer]] |chapter=3 |doi=10.1007/978-0-387-49983-3}}</ref><ref name="RadiationOncologyPrimer">{{cite book|title=Radiation Oncology Primer and Review |isbn=978-1-62070-004-4 |last1=Best|first1=Lara |last2=Rodrigues|first2=George |last3=Velker|first3=Vikram |publisher=[[Demos Medical Publishing]] |year=2013|chapter=1.3}}</ref><ref>{{cite book|title=Modern Nuclear Chemistry |isbn=0-471-11532-0 |last1=Loveland|first1=W. |last2=Morrissey|first2=D. |last3=Seaborg|first3=G.T. |publisher=Wiley-Interscience |year=2006|pagesp=57}}</ref> Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава „распада“ језгра названа радиоактивност, а језгра која емитују честице или зрачење радиоактивна језгра или, исправније радиоактивни [[изотоп]]и. Распадом почетног језгра, које се назива и језгро родитеља, настаје ново језгро, потомак, које може да има [[редни број]] Z и/или [[масени број]] A различит од језгра родитеља. Радиоактивни распад карактерише се врстом и енергијом емитоване радијације и [[време полураспада|временом полураспада]]. У природи се јављају [[алфа-распад]], [[бета-распад|бета<sup>-</sup>-распад]], [[гама-распад]] и [[Nuklearna fisija|спонтана фисија]].<ref>Kasimir Fajans, "Radioactive transformations and the periodic system of the elements". [[Chemische Berichte|Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft]], Nr. 46, (1913). стр. 422–439</ref><ref>Frederick Soddy, "The Radio Elements and the Periodic Law", Chem. News, Nr. 107, (1913,). ppстр. 97–99</ref> При алфа-распаду радиоактивна језгра емитују језгра хелијумових атома <sup>4</sup>He<sup>++</sup>. Код бета<sup>-</sup>-распада, из језгра се емитују [[електрон]] и [[антинеутрино]], а код гама-распада језгро зрачи електромагнетне таласе ([[фотон]]е) велике енергије. У лабораторији могу да се добију и језгра која се распадају на бројне начине (видети таблицу доле), на пример, емитујући [[позитрон]]е и [[неутрино|неутрина]] (бета<sup>+</sup>-распад) или код којих долази до [[К-захват]]а.
 
Радиоактивни распад претвара једно језгро у друго ако ново језгро има већу [[Нуклеарна енергија везања|енергију везања]] по [[нуклеон]]у него што је имало почетно језгро. Разлика у енергији везања (пре и после распада) одређује који се распади могу енергијски догађати, а који не. Вишак ће енергије везања излазити у облику [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] или масе честица у распаду.<ref>[http://www.nek.si/hr/o_nuklearnoj_tehnologiji/nuklearno_gorivo/od_rude_do_zutog_kolaca/ "Od rude do žutog kolača"], Nuklearna elektrana Krško, 2011.</ref>
Ред 12:
== Историја открића радиоактивности ==
 
Природну радиоактивност открио је крајем [[XIX век]]а француски физичар [[Анри Бекерел]]. Трудећи се да установи узрок фосфоресценције неких материјала (што је и његов отац, такође физичар, проучавао), Бекерел је на фотографску плочу умотану у црни папир поставио кристал уранијумове соли и онда све излагао сунчевој светлости (Фосфоресцентни материјали сами по себи емитују [[Електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] видљивог светла).<ref>{{citeCite book|last=Mould|first=Richard F. |title=A century of X-rays and radioactivity in medicine : with emphasis on photographic records of the early years |year=1995|publisher=Inst. of Physics Publ. |location=Bristol |isbn=978-0-7503-0224-1 |edition=Reprint. with minor corr|pages=12}}</ref> Након развијања фотографске плоче показало се да је она била “осветљена”, дакле, уранијумова со је емитовала зрачење које може да прође кроз црни папир и да дејствује на фотографску плочу. Бекерел је сматрао да уранијумова со зрачи под дејством сунчеве светлости. А онда, једног дана, због облачности, одустао је од експеримента, и фото плочу умотану у црни папир одложио, а преко ње и уранијумску со. После неколико дана ипак је развио плочу и на велико изненађење, установио да је и она јако озрачена. Исправно је закључио да уранијумова со, без спољашњег утицаја, дакле спонтано, емитује зрачење које пролази кроз хартију и изазива зацрњење фото плоче. Марија Кири је ову појаву назвала радиоактивност.<ref name=":0">{{Cite book|title=Radioactivity: Introduction and History|last=L'Annunziata|first=Michael F.|publisher=Elsevier Science|year=2007|isbn=9780080548883|location=Amsterdam, Netherlands|pages=2}}</ref>
 
[[Ернест Радерфорд]] је први открио да се радиоактивни распад може описати математичком [[Експоненцијална функција|експоненцијалном функцијом]], и такође да многи радиоактивни распади резултују у трансмутацији једног елемента у други.
Ред 205:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Mould|first=Richard F. |title=A century of X-rays and radioactivity in medicine : with emphasis on photographic records of the early years |year=1995|publisher=Inst. of Physics Publ. |location=Bristol |isbn=978-0-7503-0224-1 |edition=Reprint. with minor corr|pages=12}}
* {{Cite book |title=Radiation Protection and Dosimetry: An Introduction to Health Physics |last1=Stabin|first1=Michael G. |isbn=978-0-387-49982-6 |year=2007|publisher=[[Springer Publishing|Springer]] |chapter=3 |doi=10.1007/978-0-387-49983-3}}
{{refbegin}}