{{Цитат|Приближили смо се станици кад мађарски стражар викне: Стој, ко иде? Ми смо одговорили ватром из [[Шпагин ППш-41|пикаваца]], но и они су на нас запуцали из [[Пушка|пушака]]. Пушкарање је између нас трајало све дотле, док нису наши другови напали са друге стране, а када су они напали, моја чета се почела пребацивати под саму станицу. Ја сам се одбио у лево и кроз прозор бацио три [[Ручна бомба|бомбе]], но изнутаизнутра је неко повикао: Микић је рањен! Ја улетим кроз ходник са још неколико другова у једну просторију где је било десетак војника и неки железничар, од којих су неки већ бацили пушке, а неки су још држали у рукама. Другови који су ишли за мном разоружали су их. Ја сам одмах ушао у другу, где је био Микић рањен, где је било око седамдесет немачких и мађарских војника и железничара. Када сам упао унутра, викну сам: Руке у вис! Неки су од њих са устезањем дизали и бацили оружје. Унутри је био неколико мртвих, а у првој и другој соби можда 10-12. Другови који су били са мном одмах су почели са разоружавањем, претресањем војника и претеривали их у прву собу односно саобраћајно-чиновничку канцеларију. Ја сам пришао Микићу, он је лежао под столом рањен. Запитао сам га, где је рањен. Он ми је рекао да је у руку, мишицу и испод плућа. Ја сам му одмах распасао опасач, блузу, но његова рана није крварила. Имао је унутрашње крварење. Са уздахом ми је рекао: „Ја сам своју дужност извршио, моја мисија је завршена – Суботица је слободна“. [[Датотека:Kako smo osvojili zeljeznicu stanicu.jpg|десно|мини|Сведочење Јована Њарадија. Чланак из новина "Хрватска ријеч"]]Ја сам га храбрио да није рана тако страшна, и одмах сам наредио да га пренесу у болницу на једној клупи. Другови су даље претресали заробљенике. Онда сам наредио претрес свих канцеларија и свих просторија. Ја сам пошао за једним трагом крви и он ме је одвео до једног ормара у који се један мађарски официр рањен сакрио. Узели смо му оружје и дотерали га у гомилу. Ушао сам у другу канцеларију и тамо сам нашао једног Немца који је био сав зелен од страха. И њега смо дотерали у гомилу. Другови су нашли још неке који су се сакрили у подрум, а неке још по вагонима. Углавном накупило се око стотину те смо их одмах протерали у [[Мали Бајмок]] у једну кафану и тамо их је чувала наша стража неколико дана, док их нису [[Црвена армија|Руси]] преузели.}}
