Рудна — разлика између измена

Била је Рудна село - посед српске племићке породице [[Николић]], која се потписивала са "от Рудне". Власништво поседа Рудна Николићи су куповином 1781. године поделили са реформатором Теодором Јанковићем Миријевским, тада директором српских и румунских школа у Банату. Јанковић се већ идуће 1782. године одселио у Русију, где је имао успешну каријеру. Господари Николићи, који су постали једини власници Рудне, а касније су били "земљодршци Рудњански и Мацедоњски". Мацедонија је суседно место насељено искључиво Румунима, који су имали своју парохију. Као племићи Николићи остварили су родбинске и друштвене везе са другим угарским племићима као и са српском династијом Обреновић. [[Јован Николић]](1810-1880) је био ожењен Савком (Јелисаветом) (1814-1848), кћерком српског књаза Милоша Обреновића. Вековима је племићка породица Николић са више синова - потомака, владала је својим поседом у Банату и обављала јавне и државне функције, вршећи истовремено и културну и националну мисију. Племство су стекли још давне 1694. године, аустријски баронат заслужио је Јован 1854. година, угарски баронат 1886. године. Предикат "от Рудне" и наследно чланство у угарском Дому магната добили су 1887. године, а пренос титуле и имена уз доделу новог предикта "од Обренова" било им је дато 12. августа 1905. године. <ref>Драгомир Ацовић: "Једна пропуштена прилика", чланак објављен у "Историјски часопис" Београд 1998-1999. године</ref>Поред спахијског дворца који и данас мада оштећен постоји, подигли су на свом имању и породичну гробницу са капелом, уз коју и сад расте племенито дрво кедар (бор). У порту рудњанског храма пренет је надгробни споменик - пирамида подигнут након мађарске буне, спахиници Јелисавети, а који се налазио уз породичну капелу.