Мачедонија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 21:
У документима се место (пре Mashedonia, а сада (1845!) Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке Тамиша, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
 
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николић]] "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
 
Претходно се у вези са насељем, среће друга породица, 1809. године племић Видак која носи предикат "от Мацедоние".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>