Овсеница — разлика између измена

== Историја ==

Насеље се први пут помиње 1717. године, након протеривања Турака. Када су 1788. године бежали Срби пред Турцима преко Дунава, две породице србијанске су смештене у Овсеници.

 

По протопрезвитерском извештају са краја 1891. године, Овсеница је имала цркву, али не у свештеника у месту. Овсеница је тада парохијска филијала оближње Соке. Било је пописано само 98 душа, које живе у 17 српских домова. Румуна као православаца није тада било у селу.<ref>"Српски сион", Карловци 13. септембра 1892. године</ref> када је 1865. године на црквено-народном Сабору у Карловцима решавано смањење броја свештеника (редукција, Овсеница и Сока су посматране заједно. Оне имају укупно 1099 парохијана, све Срби и та парохија спада у пету класу, што значи један свештеник у парохији са малом платом.

Црквена општина је била врло сиромашна и 1898. године је констатовано да је већ дотад десет година примала финансијску помоћ из фондова Карловачке митрополије. Свештеник је живео само од своје парохијске сесије, због малобројног и сиромашног српског народа.

Православна црква посвећена празнику Сабора св. арханђела Михаила и Гаврила срушена је због дотрајалости 1964. године. Тако да то мало село нема више цркву.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref>

 

== Становништво ==