Овсеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Насеље се први пут помиње 1717. године, након протеривања Турака. Када су 1788. године бежали Срби пред Турцима преко Дунава, две породице србијанске су смештене у Овсеници.
 
Црква православна посвећена Св. арханђелу Гаврилу подигнута је 1810. као мала грађевина од плетера.
 
По протопрезвитерском извештају са краја 1891. године, Овсеница је имала цркву, али не у свештеника у месту. Овсеница је тада парохијска филијала оближње Соке. Било је пописано само 98 душа, које живе у 17 српских домова. Румуна као православаца није тада било у селу.<ref>"Српски сион", Карловци 13. септембра 1892. године</ref> када је 1865. године на црквено-народном Сабору у Карловцима решавано смањење броја свештеника (редукција, Овсеница и Сока су посматране заједно. Оне имају укупно 1099 парохијана, све Срби и та парохија спада у пету класу, што значи један свештеник у парохији са малом платом.
Ред 29:
По "Српском свештеничком календару" из 1908. године у Овсеници (Соки) је парох био као администратор Александар Поповић, а 1922. године јереј Душан Гајић, са 14 домова православних.
Године 1897. се констатује да од свих парохија у темишварској епархији само у Овсеници нема "вероисповедне школе" (српске), па деца похађају тамошњу комуналну (државну).
 
Црквена општина је била врло сиромашна, и 1898. године је констатовано да је већ дотад десет година примала финансијску помоћ из фондова Карловачке митрополије. Свештеник је живео само од прихода своје парохијске сесије, због малобројног и сиромашног српског народа који није могао да плаћа штолу и бир (парохијал).
Православна црква посвећена празнику Сабора св. арханђелаАрханђела Михаила и Гаврила, срушена је због дотрајалости 1964. године. Тако да то мало село нема више цркву; остали су само надгробни белези - споменици вишевековног трајања.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref>
 
У Овсеници је рођена позоришна глумица Софија Поповић-Максимовић удата Ристић (05.08.1851-05.04.1921). Радила је са успехом у Српском народном позоришту у Новом Саду.<ref>Боривоје С. Стојковић: "Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба", Београд 1979. године</ref>
Из тог места потиче и новосадски банкарски чиновник а познати планинар Петар Дећански (1881-1971).
 
== Становништво ==